Ruski politikolog i stručnjak za američku unutrašnju i spoljnu politiku, Dmitrij Drobnicki, smatra da Kisindžer nije izneo ništa novo.
On podržava ideju priznavanja određenih teritorija kao ruskih. Konflikt se mora na neki način zamrznuti. To znači da moramo razmišljati o garancijama.
Kisindžer razmišlja čisto teoretski- hajde da to formalno ne priznamo, ali de fakto neke teritorije sada su ruske… ili čak priznajmo, ali ne sve, a preostali deo Ukrajine primimo u NATO.
Pratite izbor naših najboljih vesti na Telegramu.
Istina, za to će morati da se izmeni statut alijanse… Istu stvar možemo reći i o drugim njegovim idejama. Ne treba posebno obratiti pažnju na to. Budući da je čovek već dugo u penziji, svoje mišljenje iznosi privatno. Pored toga, iako se smatra osnivačem spoljne politike realizma, često njegove zaključke nemaju veze sa stvarnošću.
Ekspert Mihail Aleksandrov smatra da bilo kakav pijetet prema Kisindžeru nije primeren.
– On je jedan od onih koje zovu „besni rusofobi“. Učinio je mnogo da bi izazvao nesuglasice između SSSR-a i Kine. Njegova strategija je u velikoj meri doprinela pobedi Sjedinjenih Američkih Država u „Hladnom ratu“. Upravo je on privukao Kinu na stranu SAD, praveći značajne ustupke. SSSR nije mogao voditi borbu „na dva fronta“, jer je to zahtevalo previše resursa.
[adsenseyu1]
To je dovelo do pobede SAD. Naravno, nismo se izvukli bez unutrašnjeg izdajstva, a glavnu ulogu je odigrao Kisindžer. Zovu ga mudrim, ali ta „mudrost“ se uglavnom manifestuje u tome kako naneti štetu, najpre SSSR, a sada Rusiji.
„Njegovo mišljenje je mejnstrim. Ponekad pokušava da malo prestigne „lokomotivu”. Postupio je na potpuno isti način pod Niksonom, kada je detant sa Sovjetskim Savezom bio važan za Sjedinjene Države. Tada su izgubili rat u Vijetnamu, i imali su veoma tešku situaciju.
Mi smo ih tada mogli pritisnuti, a oni su nam predložili detante. I prevarili su nas. Dakle, Kisindžer ne iznosi ništa novo, već se pridržava postojećih okolnosti. Sada Amerikanci žele prevariti Kineze. Pokušavaju umanjiti protivrečnosti kako bi, kako se nadaju, prvo porazili Rusiju, a zatim se uhvatili za Kinu.
[adsenseyu4]
Zato se čine izjave koje imaju za cilj pripremu prividnog približavanja SAD i Kine. Međutim, postoji i druga strana koja smatra da prvo treba rešiti pitanje s Kinezima, a zatim s Rusijom.
U stvari, nije bitno koga će prvo pritisnuti. Ako ponovo pročitate ranije Kisindžerove izjave, dolazite do zastrašujućeg saznanja da „stara lisica“ vešto seje nepoverenje i sumnju među državama.
On nagoveštava da su prijateljski odnosi Rusije i Kine neosnovani. „Nikada nisam sreo ruskog lidera koji je rekao bilo šta dobro o Kini.“ „I nikada nisam sreo kineskog lidera koji je rekao nešto dobro o Rusiji“, kaže Kisindžer.
Takođe dovodi u pitanje i pouzdanost Indije kao partnera, zbog rastuće verske netolerancije i nedostatka slobode govora. Istovremeno, gura ovu zemlju protiv Kine, jer svaka od njih ima svoje interese u Aziji.
Takođe preporučuje preispitivanje politike u tom regionu, jer, prema Kisindžeru, Japan može započeti izgradnju nuklearnog oružja u narednih pet godina. Odlomak o tome da se Ukrajina treba pridružiti NATO-u s potpunim razumevanjem kako će Rusija reagovati, uopšte ne podnosi kritiku.
Sve izražene ideje su dizajnirane za budućnost. Američka diplomatija je navikla da igra dugu igru. Kisindžer je, tokom svog vremena na vlasti, navikao da plete mreže u koje su se američki protivnici upleli decenijama kasnije.
Webtribune.rs
Pratite naše najbolje vesti na Vkontakte
