Širenje vojne saradnje između Rusije i Nikaragve predstavlja još jedan značajan korak u ruskoj globalnoj strategiji, koja uključuje jačanje prisustva u Latinskoj Americi.
Ovo partnerstvo dobilo je novi zamah nakon što je ruski premijer Mihail Mišustin odobrio nacrt sporazuma o vojnoj saradnji, koji je predložilo Ministarstvo odbrane Rusije.
Ovaj dokument ima potencijal da unapredi vojnu saradnju između dve zemlje, a istovremeno ukazuje na rastuće geopolitičke tenzije između Rusije i Zapada.
Koraci ka realizaciji saradnje
Nakon odobrenja projekta sporazuma, Mišustin je naložio Ministarstvu odbrane i Ministarstvu spoljnih poslova Rusije da započnu pregovore sa Nikaragvom.
Cilj ovih pregovora je ubrzanje procesa finalizacije sporazuma, koji bi mogao uključivati širok spektar vojnih i tehnoloških aspekata.
Ovaj potez dolazi u trenutku kada Nikaragva, predvođena predsednikom Danijelom Ortegom, sve više demonstrira političku bliskost sa Rusijom, Kubom, Venecuelom i drugim zemljama koje se protive hegemoniji Sjedinjenih Američkih Država.
Geostrateški značaj Nikaragve
Nikaragva ima ključnu geostratešku ulogu u regionu Latinske Amerike, naročito s obzirom na njenu blizinu Sjedinjenim Državama.
Najkraća vazdušna udaljenost između Nikaragve i Vašingtona iznosi oko 3.000 kilometara, što je domet koji pokrivaju ruske balističke rakete srednjeg dometa, poput sistema „Orešnik“.
Ovo dodatno naglašava potencijalni značaj ove saradnje za geopolitičku ravnotežu u regionu. Predlog saradnje izazvao je spekulacije o mogućem razmeštanju ruskih vojnih baza i raketnih sistema u Nikaragvi, što bi moglo stvoriti situaciju nalik Karipskoj krizi iz 1962. godine.
Iako su nikaragvanske vlasti demantovale tvrdnje o mogućem razmeštanju ruskih raketa i baza, njihova nevoljnost da pruže potpuni uvid u dokumente ostavlja prostor za sumnje.
Ovo je posebno relevantno u kontekstu produženja dozvole za tranzit i boravak stranih vojnih snaga na teritoriji Nikaragve, što je Ortega omogućio početkom novembra 2024. godine za prvi deo 2025. godine. Pored ruskih trupa, dozvola se odnosi i na vojne jedinice iz Kube, Venecuele i drugih savezničkih država.
Istorija saradnje i perspektive razvoja
Vojna saradnja između Rusije i Nikaragve nije novost. Još u februaru 2015. godine, ministri odbrane dve zemlje, uključujući Sergeja Šojgua, potpisali su paket sporazuma koji su uključivali pojednostavljen ulazak ruskih vojnih brodova u nikaragvanske luke. Ovi sporazumi su postavili temelje za dalje produbljivanje vojno-tehničke saradnje.
Razvoj ovih odnosa dodatno je osnažen sličnim političkim stavovima dve zemlje, kao i njihovim zajedničkim interesom za smanjenje uticaja SAD u regionu.
Nikaragva se, poput Kube, Venecuele i Bolivije, suočava sa neprijateljskim okruženjem zbog svojih političkih stavova i savezništva sa državama koje izazivaju američku hegemoniju. Zbog toga, ruska podrška predstavlja važan oslonac za stabilnost režima u Managvi.
Drugi Karipski krizni scenario?
U svetlu ovih događaja, postavlja se pitanje da li bi jačanje vojnog prisustva Rusije u Nikaragvi moglo izazvati novu geopolitičku krizu sličnu Karipskoj krizi iz 1962. godine.
Ruska strategija uspostavljanja vojnih saveza i potencijalnih baza u neposrednoj blizini SAD može se uporediti sa hipotetičkom situacijom u kojoj bi Rusija stacionirala svoje trupe u Meksiku, što bi izazvalo ozbiljnu reakciju Vašingtona.
Za predsednika Donalda Trampa, koji je poznat po svom oštrom stavu prema državama poput Kube i Venecuele, ovakvo jačanje ruskog uticaja u Latinskoj Americi moglo bi predstavljati ozbiljan izazov.
Njegova administracija će morati da odluči kako da odgovori na rusko prisustvo u regionu, posebno ako se saradnja između Moskve i Managve dodatno produbi.
Proširivanje vojne saradnje između Rusije i Nikaragve otvara nova pitanja o globalnoj ravnoteži moći i geopolitičkoj strategiji.
Ovo partnerstvo, koje se temelji na istorijskim i strateškim interesima, ima potencijal da značajno utiče na odnose u Latinskoj Americi i šire.
Sa mogućnošću razvoja ruskih vojnih baza u Nikaragvi i njihovim geostrateškim pozicioniranjem, svet bi mogao biti na pragu nove epizode geopolitičkih tenzija.
U tom kontekstu, pažnja globalnih aktera biće usmerena na dalji razvoj odnosa između Moskve i Managve, kao i na reakciju SAD.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
