[adsenseyu2]
Rusko otpremanje deset brodskih flotila na sirijske obale je prouzrokovalo bes i podrugljiv osmeh na Zapadu. Naročito kada se jedan od njihovih MiG-29K boraca srušio pri poletanju sa ruskog nosača aviona.
Veruje se da će se Kuznjecovu pridružiti dve podmornice na nuklearni pogon klase “Akula“ kojih se mnogo plaše zapadne mornarice. Na površini će biti moćna teška nuklearna raketna krstarica “Petar Veliki.“ Za razliku od zapadnih brodova, koji su u suštini krhke limenke prepune elektronike, “Petar Veliki“ je blindiran i napravljen da izdrži napad.
Druge ruske raketne fregate i brodovi za snabdevanje su takođe van Sirije.
Vašington jednostavno mrzi kada se Rusi usude da urade ono što SAD rade još od Drugog svetskog rata: sprovode diplomatiju topovnjača.
[adsenseyu1]
Rusija je želela da bude glavna pomorska sila još od vremena Petra Velikog u ranim 1700-im godinama, ali se uvek suočavala sa prokletstvom ruske geografije. Uprkos ograničenom pristupu svetskim morima, Rusija je u velikoj meri nacija bez izlaza na more. Rusija se suočava sa geografskom barijerom.
Najvažnije, ruske velike flote – severne, baltičke, crnomorske i pacifičke – nisu u stanju da se koncentrišu da podrže jedni druge zbog geografskog ograničenja. Uporedimo ovo sa moćnom američkom mornaricom koja može da pokrene sve sem najvećih ratnih brodova od Pacifika do Atlantika ili obrnuto.
Sve velike američke mornaričke baze imaju jednostavan pristup otvorenom moru. Jedine ruske luke koje to imaju su udaljeni Vladivostok i još udaljeniji Petropavlosk na Kamčatki – koji nema kopnenu vezu sa ostatkom Rusije.
Ni jedan Rus ne može zaboraviti nesreću u rusko-japanskom ratu od 1904-1905. godine. Ruska pacifička eskadrila je u velikoj meri bila obuzdavana u pomorskoj tvrđavi u Port Arturu iznenadnim japanskim napadom, 38 godina pre napada na Perl Harbor.
[adsenseyu4]
Kao rezultat toga, Rusija je morala da pošalje svoju balističku flotu na više od polovine puta oko sveta u severni Pacifik, na putovanje od 33.000 km, što je trajalo skoro pola godine. Slučajni susret u magli sa britanskom flotom je skoro isprovocirao rat sa Velikom Britanijom – koja je reagovala na sličan načan kao kad je flota Vladimira Putina plovila pored Britanije na putu za Siriju.
27. maja 1905, godine, kombinovana ruska flota je upala u zasedu kod Cušime sa briljantnim japanskim admiralom, Hideiki Togom. Posle žestoke borbe, ruska flota je potopljena ili zarobljena, prvi put kada je zapadna sila bila poražena. Cušima je zapalila fitilj ruske revolucije 1917. godine.
Ruska nesposobnost da ujedini svoje flote pretila je njihovom porazu u velikom ratu. U Drugom svetskom ratu su ruske flote viđene da se više bave pešadijskim kopnenim borbama nego pomorskim operacijama.
Nakon pada Sovjetskog Saveza, ruska zanemarena mornarica je atrofirala i zarđala. Sadašnja misija u sirijskim vodama je važan znak da Kremlj namerava da obnovi deo svoje bivše pomorske sile i utvrdi ruske interese u Siriji.
[adsenseyu1]
Moskvina upotreba pomorskih snaga za ispaljivanje raketa i pokretanje vazdušnih napada na džihadiste u Siriji je njihov najveći pomorski poduhvat od 1990. godine.
Zanimljivo, Moskva je iskoristila svoju skoro zaboravljenju eskadrilu kaspisjkog mora za lansiranje raketa na iste te džihadiste. Takvi napadi su mogli da se obave isključivo sa kopna. Kremlj je signalizirao da je njihov strateški domet produžen.
Neokonzervativne američke grupe koje su za rat, sada tvrde da je raspoređivanje Crvene mornarice u sirijskim vodama velika pretnja za Zapad.
Nije. Američka mornarica i vazdušne snage NATO-a mogu lako da se nose sa Rusima. Ono što zaista zabrinjava neokonzervativce je da ruska flotila može odvratiti ili sprečiti izraelski napad na Siriju i Liban.
A osim toga, zar Rusiji nije dozvoljeno da ima mornaricu? Sirijska obala je blizu Rusije kao što je Teksasu, Mazatlan u Meksiku.
Webtribune.rs
[adsenseyu5][adsenseyu5]
[adsenseyu2]
