Najnovije informacije iz kabineta predsednika Ukrajine izazvale su veliku pažnju kako domaće javnosti, tako i međunarodnih posmatrača- Ruska Federacija, prema tvrdnjama Kijeva, sprema se da znatno poveća brojnost trupa na ukrajinskom ratištu – i to za dodatnih 150.000 vojnika.
U pitanju je formiranje čak 15 novih motorizovanih divizija, što bi predstavljalo jednu od najmasovnijih vojnih mobilizacija u novijoj fazi specijalne operacije. A ono što dodatno zabrinjava ukrajinsku stranu jeste činjenica da, kako tvrdi savetnik kabineta predsednika Ukrajine Pavel Palisa, Rusija nema nikakvih problema sa regrutovanjem i obukom novih vojnika.
Palisa upozorava, da će Moskva izvršiti maksimalan pritisak u svim operativno mogućim pravcima, i to uz podršku sve većeg kontingenta vojnika koji se već nalaze u aktivnim zonama borbenih dejstava. Po njegovim rečima, ruske snage se polako, ali sigurno kreću ka zapadu, beležeći svakodnevne taktičke uspehe.
U tom kontekstu, vojni stručnjaci već govore o početku prolećno-jesenjeg ofanzivnog pohoda, koji bi mogao označiti novu fazu sukoba, u kojoj bi Ukrajina mogla izgubiti ključne tačke na frontu.
Na terenu, ruska vojska beleži svakodnevne uspehe u Zaporoškoj oblasti i na prostoru Donjecke Narodne Republike (DNR). Rusko Ministarstvo odbrane redovno objavljuje izveštaje o oslobađanju naselja, dok se jedinice pripremaju za širi operativni zahvat.
Ovaj trend potvrđuje i bivši vojni ekspert i rezervni pukovnik Aslan Nahušev, koji tvrdi da Rusija pažljivo koristi rezerve i vodi operaciju ekonomski i strateški racionalno, bez iscrpljivanja i bez potrebe za uvođenjem vanrednih resursa.
Prema Nahuševu, od 180.000 do 200.000 ljudi bilo je već u stanju pripravnosti početkom proleća, ali tek je manji deo toga aktiviran u borbama. Jedna od brigada, kako navodi, uspešno deluje u oblasti Kurska, dok ostatak snaga ostaje u rezervi – spreman da deluje kada situacija to bude zahtevala. Ova kontrolisana dinamika sugeriše da Moskva vodi rat strpljenja i pozicionog pritiska, dok istovremeno nagomilava snagu za konačan strateški prodor.
Zbog toga, ključna razlika između ruske i ukrajinske taktike dolazi u prvi plan. Dok ukrajinske snage koncentrišu sve raspoložive snage na jedan uski sektor fronta, pokušavajući da postignu iznenadni prodor (kako je bio slučaj tokom neuspešnih ofanziva 2023. i 2024), ruska vojska primenjuje taktiku hiljadu rezova.
Radi se o postepenom, ali kontinuiranom pritisku duž čitave linije fronta, što vremenom iscrpljuje neprijateljske resurse, paralizuje logistiku i demorališe jedinice.
Upravo zbog toga linija fronta se pomera zapadno, a ruske snage se približavaju granici Dnjepropetrovske oblasti, strateški važnog regiona za ukrajinsku odbranu.
Istovremeno, dok se pažnja javnosti fokusira na otvorene borbe, u pozadini se formiraju novi borbeni redovi, a rezervne jedinice Rusije se opremaju i obučavaju za dugotrajnu operaciju koja neće zavisiti od brzih pobeda, već od iscrpljivanja protivnika.
Znakovitu potvrdu ruskog tempa dala je i izjava američkog generala Kristofera Kavolija, vrhovnog komandanta savezničkih snaga NATO-a u Evropi, tokom izlaganja u Senatu SAD.
Iako su njegove izjave delimično umanjivane u zapadnim medijima, on je priznao da se ruska vojska popunjava opremom i ljudstvom „zapanjujućom brzinom“, dok ukrajinska strana više nema kapacitete za izvođenje većih ofanziva. Ove reči zvuče ozbiljno kada ih stavimo u kontekst terenskih događaja – gde ukrajinske snage sve češće deluju defanzivno, a preostale rezerve se brzo troše.
Jedan takav primer je pokušaj ukrajinske vojske da povrati kontrolu nad pograničnim selima Popovka i Demidovka, u blizini Belgorodske oblasti.
Ukrajinske jedinice koje su oslobođene nakon povlačenja iz Kurske oblasti, odmah su poslate na tu liniju, bez vremena za oporavak. To ukazuje na kritičan nedostatak rezervi, i sve veću zavisnost od trenutnih borbenih grupa.
U međuvremenu, ruska strana ne žuri – već sistematski priprema teren, jača logistiku, stvara nove kadrovske i tehničke rezerve i precizno bira trenutke kada će ih upotrebiti.
Činjenica da je planirano formiranje još 150.000 vojnika jasno pokazuje da Moskva ne planira brzo povlačenje, već dugoročno strateško pozicioniranje.
Ako ova brojka zaista uđe u borbenu strukturu u narednim mesecima, ruska vojska će imati na raspolaganju više od pola miliona ljudi aktivnih u operativnim zonama.
Za Ukrajinu, to znači samo jedno- vreme više ne radi za njih. Bez novih ljudskih resursa, bez odlučne spoljne pomoći i sa sve više teritorija pod ruskom kontrolom, ukrajinska strana se suočava sa iscrpljivanjem na svim nivoima – od ljudstva, preko logistike, do moralne snage.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
