Nemački atlantistički list Die Welt navodi kako je u trenutnoj libijskoj krizi Rusija na strani generala Kalife Haftara, koji se iz Bengazija uputio u osvajanje Tripolija.
Osim toga, podrška Haftaru doprineće zbližavanju Rusije sa zemljama Persijskog zaliva koje se suprotstavljaju Muslimanskom bratstvu, a među njima je, iz svojih razloga, i Saudijska Arabija, koja se tako suprotstavlja uticaju Turske i Katara u sunitskom svetu.
Manje od dve godine nakon njegove posete ruskom nosaču aviona Admiral Kuznjecov, general Haftar je pokrenuo svoj napad na glavni grad Libije, Tripoli, piše Die Welt. Njegovu operaciju podržava Rusija, koja je blokirala deklaraciju o Libiji u Savetu bezbednosti Ujedinjenih nacija i poziva sve strane na dijalog.
[adsenseyu1]
Prema nemačkom listu, uprkos činjenici da je Rusija zvanično neutralna, Moskva se oslanja na Haftara, koji je poslednjih godina barem tri puta posetio rusku prestonicu. Na prvi pogled, razlozi za rusku podršku su ekonomski interesi. Haftar je obećao da će nastaviti vojno-tehničku saradnju među zemljama, započetu još u sovjetskim godinama.
Die Welt navodi kako još mnogo toga treba da se učini na ovom području, jer su, pre rušenja Gadafija, Rusija i Libija potpisale brojne ugovore o snabdevanju vojne opreme, uključujući transportne avione i avione Suhoj, ukupne vrednosti 3,5 milijarde dolara, što se nije dogodilo. Rusija se nada da će moći da dovrši te ugovore i zaključi nove, jednom kada se ukine embargo na izvoz oružja u Libiju.
Osim toga, Ruske železnice planiraju da sprovedu svoj projekat, takođe pokrenut pod Gadafijem, kada je isplanirana izgradnja železničke pruge velike brzine između Tripolija i Bengazija. Osim toga, poslovi sa Gaspromom i Tatneftom u energetskom sektoru su zamrznuti, ali ne i zvanično poništeni, piše list.
Profesor na Evropskom univerzitetu u Sankt Peterburgu Nikolaj Kožanov veruje da se, u Libiji, Moskva vodi strateškim motivima. Prvo, Rusija želi da pokaže da njen uspeh u Siriji nije bio slučajan, a nakon raspada Sovjetskog Saveza konačno namerava da dobije uporišta kao velika sila. Osim toga, Rusija želi da deluje kao posrednik, pre svega zato što među zapadnim silama nema jedinstva oko Libije. Haftara je podržala Francuska, pa čak i Sjedinjene Države, uprkos kritikama državnog sekretara Majka Pompea, ali su SAD barem neutralne u odnosu na vojnu kampanju generala.
Štaviše, Die Welt napominje da će podrška Haftaru približiti Moskvu regionalnim igračima kao što su Egipat, Saudijska Arabija i Ujedinjeni Arapski Emirati, tri zemlje koje su Muslimansko bratstvo, kao Rusija i Sirija, proglasile terorističkom organizacijom.
U isto vreme, piše nemački list, Rusija ne stavlja sve na jednu kartu. Podrška Haftaru je prioritet, ali Moskva takođe održava kontakte sa Fajezom al-Sarajem, koji iz Tripolija vodi libijsku Vladu nacionalnog sporazuma. U toku su pregovori za nastavak aktivnosti ruske ambasade u Tripoliju. Stoga Rusija, pre svega, želi da učvrsti svoju prisutnost u Libiji, bez obzira na to ko će biti na vlasti, zaključuje Die Welt.
“Haftar je čovek koji može ujediniti Libiju”
Ovo mišljenje je izneo nemački stručnjak Gunter Majer u listu Deutschlandfunk. Nakon rušenja Muamera Gadafija centralizovana libijska država je došla do svog kraja, a vlast je prešla u ruke brojnih oružanih formacija, piše Deutschlandfunk. Prema rečima stručnjaka Guntera Majera, komandant Libijske narodne armije, general Kalifa Haftar ima najveće šanse za ponovno uspostavljanje reda u zemlji, a stavovi njegovih snaga su uglavnom liberalni, onako kako to treba tumačiti u arapskom svetu. Njegove trupe već kontrolišu većinu zemlje.
U Libiji se sada vodi borba između vlade u Tripoliju koje su, na pritisak Zapada, priznale UN i delovi odani generalu Haftaru, koji od prošle nedelje pokušavaju da preuzmu kontrolu nad Tripolijem, prenosi Deutschlandfunk. Situacija u zemlji i dalje je teška.
Prema rečima direktora Arapskog svetskog centra za istraživanje pri Univerzitetu u Majncu, Guntera Majera, nakon rušenja Muamera Gadafija 2011. Libija je postala “propala država”. Pobeda tadašnjih “pobunjenika” je bila moguća zbog pomoći međunarodne koalicije na čelu sa Sjedinjenim Državama, koja je sprovodila vazdušne napade na snage Gadafija.
[adsenseyu4]
Kao što Majer primećuje, brzo je postalo jasno da nova libijska vlada u velikoj meri ne rešava ništa, a stvarna moć je koncentrisana u rukama brojnih naoružanih grupa. Vlada je, dodeljivanjem sredstava, pokušala da ih integriše u redovnu vojsku, ali je postigla suprotan efekat. Nakon što su dobile državni novac, te grupe su postale još jače, ali još uvek nisu htele da slušaju vlast.
Nakon izbora 2014. godine centralizovana država u Libiji je potpuno nestala, kaže Majer. Poraženi islamisti nisu priznali izborne rezultate, pa je novi parlament, jedino telo izabrano na slobodnim izborima, bio prisiljen da pobegne na istok zemlje. Tako su formirane dve vlade, islamska u Tripoliju i “liberalno-nacionalistička” na istoku, sa sedištem u Tobruku. Poslednja je postavila generala Haftara za komandanta Libijske narodne armije.
2015. su intervenisale UN i stvorile treću “Vladu nacionalnog sporazuma” u Tripoliju. Međutim, kako je primetio Deutschlandfunk, ona nema nikakvu vlast i zavisi od podrške suprotstavljenih vojnih grupa.
Haftara trenutno podržavaju zemlje koje se boje političkog islama, kao što su Egipat, Ujedinjeni Arapski Emirati i Saudijska Arabija, ali i Rusija i Francuska, komentariše Gunter Majer. Po njegovom mišljenju, demokratija u Libiji se ne može obnoviti u uslovima prisutnosti uticajnih oružanih formacija. General Haftar će najverojatnije zemlji vratiti stabilnost.
Uprkos činjenici da u redovima Haftarovih snaga ima komandanata koji se terete za ratne zločine, opšta orijentacija njegovih snaga je liberalni i nacionalistički kurs.
“Ovaj fokus je prilika za mirno rešenje libijskog pitanja u bliskoj budućnosti”, navodi se u članku Guntera Majera.
U međuvremenu snage generala Haftara sprovode vazdušne napade po položajima islamističkih militanata južno od Tripolija, gde pokušavaju da probiju njihove linije odbrane, što bi snagama LNA otvorilo put do samog središta grada.
Juče su objavljeni snimci dovlačenja višecevnih raketnih sistema BM-21 Grad, koji su kasnije granatirali položaje policije u Tripoliju. Italian Sky News je prikazao snimke snaga LNA koje su napredovale dublje prema Tripoliju, a to je bilo moguće zbog toga što je Libijska narodna armija imala teško oružje i militanti su bili prisiljeni na povlačenje.
Haftarove snage su takođe premestile tenkove i drugu opremu prema Tripoliju. Osim toga, LNA je dobila pojačanja u gradu Garjanu, odakle pokreće operacije ka severu, u smeru glavnog grada.
“Velika pojačanja su stigla u grad Garjan u nedelju tokom noći i sada se pripremaju za odlazak u Tripoli”, saopštila je Kancelarija za vojne informacije.
U ključnom okrugu Ain Zara došlo je do jakih sukoba između dve suprotstavljene strane. Iako su Haftarove snage stekle kontrolu nad područjima Abija i Kabjlieja, još nije probijen ključni deo fronta južno od Tripolija, kog brane militanti iz Misrate.
Juče je specijalni izaslanik UN-a za Libiju Gasan Salame izjavio kako general Haftar ne sprovodi protivterorističku operaciju, nego vojni udar. Tvrdio je da je u Tripoliju postojao zastoj između Haftarovih snaga i Vlade nacionalnog sporazuma i da su razgovori bili bezuspešni sve dok obe strane nisu shvatile da vojna pobeda nije moguća.
Ulazak u Tripoli bi bio demant tvrdnji Gasana Salamea i potvrda onoga što je svima jasno, a to je činjenica da će Libija biti propala država sve dok se ne iskoreni islamska banda koja gospodari Tripolijem, Misratom i Sirtom, tri uporišta koja drže islamisti.
(logicno.com)
