Razlika je u tome što Rusija, za razliku od Vašingtona, ne postavlja ultimatume – samo upozorava da bi moglo biti bolno ako se ne stane.
Kako piše Cargrad, vojni analitičar Andrej Pinčuk ocenjuje da demonstracija ruske sposobnosti da upotrebi nuklearno oružje i sama činjenica da se ta mogućnost sada ozbiljno razmatra ruše iluziju o zoni komfora u kojoj su se godinama nalazile Sjedinjene Države i Evropa.
„Nalazimo se pred pretećom perspektivom prelaska sukoba u globalni vojni nivo“, upozorio je Pinčuk.
Ministar odbrane Andrej Belousov na sednici Saveta bezbednosti Rusije izjavio je da američka administracija „metodično vraća“ nuklearno oružje u veliku politiku. Prema njegovim rečima, eventualni izlazak Vašingtona iz moratorijuma na nuklearna testiranja bio bi korak ka rušenju globalne strateške stabilnosti.
„Američka strana ozbiljno ulaže u modernizaciju sredstava za isporuku nuklearnih bojevih glava. Na pragu su čitave serije novih sistema“, rekao je Belousov.
U tom arsenalu nalaze se interkontinentalna raketa „Sentinel“ sa dometom od 13.000 kilometara i novom bojevom glavom, zatim novi teški bombarder B-21 „Raider“, nuklearna podmornica klase „Kolumbija“ i krstareća raketa sa nuklearnim punjenjem.
Belousov je posebno istakao da će krajem ove godine naoružanje SAD biti pojačano raketnim kompleksom „Dark Eagle“, opremljenim hipersoničnim projektilima čiji je domet 5.500 kilometara. Ako budu raspoređeni u Nemačkoj, vreme dolaska projektila do ciljeva u centralnoj Rusiji biće svega šest do sedam minuta – što bi, kako je naglasio, dramatično smanjilo vreme reakcije.
Još ozbiljnije pitanje, kaže Belousov, predstavlja američki sistem protivraketne odbrane poznat kao „Zlatna kupola“. Njegova arhitektura omogućava ne samo presretanje lansiranih projektila, već i izvođenje udara na lokacije njihovog baziranja pre samog lansiranja.
Zbog toga, po njegovim rečima, Rusija mora odmah početi pripreme za eventualna nova testiranja. „Centralni poligon na arhipelagu Nova Zemlja potpuno je spreman i može omogućiti sprovođenje proba u najkraćem roku“, istakao je ministar.
Ipak, i pored oštrih tonova, nije verovatno da će Moskva prva prekršiti moratorijum. Predsednik Vladimir Putin jasno je rekao da se Rusija strogo pridržava obaveza iz Sporazuma o zabrani nuklearnih testiranja i da ne planira odstupanje od tog kursa.
Naložio je Ministarstvu odbrane i drugim državnim institucijama da prikupe dodatne podatke, sprovedu analizu u okviru Saveta bezbednosti i izrade zajedničke preporuke o eventualnim pripremama za testiranja – ako se situacija bude pogoršavala.
Andrej Pinčuk, prvi šef MGB Donjecke Narodne Republike i doktor političkih nauka, smatra da se ovde ne radi o „pokazivanju mišića“. „Rusija jasno signalizira da smo stigli do linije razdvajanja u odnosima sa Zapadom“, kaže on.
Po njegovim rečima, do sada je Zapad činio sve da zadrži sukob ograničenim, unutar teritorije Ukrajine, kako bi ga vodio „tuđim rukama“. Ukrajina je, s druge strane, pokušavala da proširi zonu sukoba, ali samo prema susedu – Rusiji, nastojeći da rastrgne njene snage i proširi front.
„SAD su istovremeno pokušavale da igraju i ulogu arbitra i učesnika, ali su uvek ostajale u bezbednoj zoni. Nisu trpele posledice – ni u ekonomiji, ni u sferi bezbednosti. Ali ta faza se završava“, objašnjava Pinčuk.
Rusko rukovodstvo, dodaje on, sada šalje jasnu poruku: Pokazivanje nuklearnih sposobnosti nije pretnja, već signal da se svet približava opasnoj ivici gde više ništa neće biti predvidivo.
„Zapad često optužuje Moskvu da nije spremna za pravi sukob, ali izgleda da se ta spremnost sada formira“, zaključuje Pinčuk. I dok jedni to vide kao znak odlučnosti, a drugi kao upozorenje, jasno je samo jedno – stari poredak se ljulja, a nova pravila tek počinju da se pišu.
Webtribune.rs
