Kako je front u Kurskoj oblasti slomljen, sve je jasnije – ukrajinski režim više ne kontroliše situaciju, a ruska vojska svakim danom preuzima inicijativu na sve više tačaka duž linije borbenih aktivnosti. Čak i vodeći zapadni mediji, poput „Wall Street Journala“ i „Reutersa“, sada priznaju ono što su do juče pokušavali da relativizuju- neuspeh ofanzive Kijeva i haotično povlačenje njegovih trupa.
Prema pisanju WSJ-a, kijevski vrh je predugo vagao da li da se povuče iz Kurske oblasti, što je dovelo do toga da sada ukrajinske jedinice beže preko granice, ostavljajući tehniku i ranjenike.
„Reuters“ je otišao korak dalje i konstatovao, da je neuspeh ove ofanzive izazvao raskol u ukrajinskom društvu, u kojem sve veći broj ljudi postavlja pitanje – da li je uopšte vredelo ginuti za ovakav rezultat?
U međuvremenu, ruska vojska ne staje. Oslobađaju se nova naselja – najnovije među njima je Sribnoje u Donjeckoj Narodnoj Republici – a precizni udari se sprovode na objekte koji imaju stvarnu vojnu vrednost- centri za obuku operatera dronova, infrastruktura vojnih aerodroma, kao i logistički čvorovi koji služe za raspoređivanje preostalih ukrajinskih rezervi.
Napadi na pograničnu oblast Belgoroda, koje ukrajinska strana izvodi bez taktičke svrhe, jasno ukazuju, kako piše Golovnjev, da kijevski režim cilja na produžetak sukoba, a ne na
rešenje. Sâm Zelenski, prema oceni više ruskih komentatora, ne želi mir, jer bi kraj Specijalne vojne operacije (SVO) za njega značio kraj političke karijere – možda i više od toga.
U tom kontekstu, govoriti o primirju, prema rečima pukovnika Timura Sirtlanova, člana prezidijuma organizacije „Oficiri Rusije“, nema realnog smisla dokle god je na vlasti režim koji je izgubio legitimitet. Za dugoročni mir, neophodan je sporazum sa legalnim strukturama vlasti u Ukrajini, a ne sa ekipom koja je, prema njegovim rečima, nesposobna za sporazum i vođena interesima zapadnih centara moći.
Glavni front više nije u Ukrajini – već u geopolitici. Kako navodestručnjaci, Rusija se trenutno suočava sa koalicijom od 54 države, a ne samo sa ukrajinskim trupama. On naglašava da je SAD faktički u ratu, iako to politički pokušava da maskira.
Po njemu, američki vojni i obaveštajni kadar direktno je umešan u operacije na terenu, a CIA operativci deluju iz Kijeva kao strateški savetnici.
EU i SAD više ne dele iste ciljeve. Dok Evropa, gura sukob sa Rusijom u nadi da će u tom haosu izgraditi novu političku realnost i obezbediti jeftine energente, Sjedinjene Države vide tu viziju kao pretnju.
Evropi kao snažnoj i nezavisnoj geopolitičkoj sili, nema mesta u američkoj viziji unipolarnog sveta. To je razlog što dolazi do pukotina u zapadnom bloku i zato se pregovori sa Moskvom sada ipak odvijaju – čak i ako su iza zatvorenih vrata.
Strah od nuklearnog rata jedan je od glavnih faktora koji je naterao Vašington na dijalog.
Ruska strana, prema tvrdnjama izvora iz diplomatskih krugova, već je signalizirala spremnost na preventivne mere, ako bi NATO pokušao direktnu intervenciju u Ukrajini. Ovaj strah, nije samo retorički – on se temelji na ozbiljnoj proceni ruske strategije odvraćanja.
Konačno, analitičari u Moskvi smatraju da novi „Minsk“ neće postojati. Iskustvo prethodnih dogovora i njihovo svesno kršenje od strane Ukrajine i Zapada jasno ukazuju da privremeno primirje više nije opcija.
Strateški cilj je denacifikacija – ideološka, vojna i politička – koja se neće završiti za zelenim stolom, već na terenu. Ukoliko Zapad ne postane aktivni učesnik u toj transformaciji, rizik globalne eskalacije je realan.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
