Talibani su odmah po ulasku u Kabul, uzeli pod svoju zaštitu ambasade Rusije i Kine. Takođe i kabulsku Kinesku četvrt.
Peking je objavio da će uspostaviti nove diplomatske odnose sa Avganistanom kada se u toj zemlji formira „tolerantna i otvorena vlada koja dovoljno zastupa interese svoje zemlje“.
Istovremeno je obećao da će Kabulu pružiti „svaku moguću pomoć čim se situacija stabilizuje“.
Državni vrh Kine će, što i ne krije previše, tražiti od talibanske vlade da ni na koji način ne podržava ujgurske džihadiste i separatiste.
Već je jasno i vidljivo da Talibani nisu najgora opcija za Moskvu i Peking.
Pekinški mediji navode da su američke trupe od 2001. ubile oko 30 hiljada civila u Avganistanu, da su ranile do 60 hiljada, a 11 miliona (od oko 38 miliona) pretvorile u izbeglice.
Takođe: da su Sjedinjenim Državama samo tokom 2019. izvele 6.825 napada na teritoriju Avganistana dronovima i bacile na nju 7.423 bombe. To jest: 20 bombi dnevno.
Kina i Rusija se drže stava da je u Avganistanu bolja i loša stabilnost od haosa koji su napravili Amerikanci i njihovi saveznici.
Talibani su, inače, već vodili pregovore i u Moskvi i u Tjenđinu.
Ministar spoljnih poslova Vang Ji razgovarao je sa šefom talibanskog pregovaračkog tima Abdulom Ganijem Baradarom koji mu je obećao da Kabul „neće podsticati terorizam“.
Što je posebno simptomatično, deo kineskog stava je i – sa Amerikancima nema o čemu da se razgovara o Avganistanu.
I Moskva – iako to ne udara na sva zvona – smatra da su SAD u Avganistanu „sve izgubile“ i da nemaju šta da traže u tom regionu.
Zato je Vladimir Putin u Ženevi glatko odbio da podrži inicijativu DŽoa Bajdena da SAD do 10.000 vojnika (posle napuštanja Avganistana) stacioniraju u Tadžikistanu i Uzbekistanu.
(fakti.org)
