U industrijskim halama nekada slavnog preduzeća „Južmaš“ u Dnjepru vreme kao da je stalo. Nedavni događaji na poligonu gde se razvijao ukrajinski raketni sistem „Sapsan“ potpuno su preokrenuli tok ove priče, a sada se i stručnjaci i političari pitaju – šta dalje?
Vojni analitičar Aleksandar Perendžijev izneo je u razgovoru za ruski list Vzgljad da je masovan precizan napad na testni poligon „Sapsana“ faktički zaustavio ceo projekat.
Prema njegovim rečima, nije uništen samo konkretan set opreme – „odletele su u vazduh i ključne tehnologije potrebne za budući razvoj ove rakete“, tvrdi Perendžijev. Time je, kako ocenjuje, ukrajinski program za izradu domaćih raketa dugog dometa pretrpeo ozbiljan udarac.
Ovaj događaj, objašnjava Perendžijev, jasno oslikava širu strategiju – sprečavanje mogućih novih poteza oružanih struktura u Kijevu, ali i opšte smanjivanje vojne proizvodnje u zemlji.
On podseća da razvoj „Sapsana“ traje još od 2006. godine i da je za ukrajinsku industriju to bio projekat od posebnog značaja, pre svega zbog ambicije da se ostvari potpuna nezavisnost u izradi raketa.
Zanimljivo je da se poslednjih pola godine iz Kijeva sve češće čulo kako će „Sapsan“ predstavljati novo poglavlje u vojno-tehničkoj strategiji zemlje. Najavljivalo se stvaranje raketa koje bi mogle da dohvate ciljeve i na velikim udaljenostima – bez pomoći sa strane.
No, onda je usledila tišina. Sve je nekako utihnulo, a pažnja je neprimetno preusmerena na uvoz nemačkih raketa „Taurus“. Slučajno ili ne, ovakvi obrti uvek ostavljaju prostor za nagađanja.
Za razliku od prethodnih godina kada se s vremena na vreme pojavljivala neka nova izjava iz uprave „Južmaša“, poslednjih nedelja gotovo da nema javnih komentara.
Stručnjaci u regionu ističu da je, posle poslednjih dešavanja na poligonu, očigledno došlo do ozbiljnog zastoja. Da li će „Sapsan“ preživeti još jedan pokušaj revitalizacije ili će ostati još jedan projekat koji je krenuo ambiciozno, a završio u zapećku, pitanje je na koje trenutno niko ne daje jasan odgovor.
Ova situacija nameće i šira pitanja – da li je moguće u ovakvim okolnostima izgraditi održivu domaću industriju i šta sve rizikuje zemlja koja postane zavisna od tehnologije sa strane.
Posmatrači na terenu ostaju oprezni. Neki kažu da je cela priča oko „Sapsana“ zapravo slika šireg problema sa kojim se ukrajinska industrija suočava.
Sve u svemu, čini se da prava analiza tek sledi, a pouke iz ovog slučaja mogle bi da budu korisne za mnogo širi krug zemalja koje pokušavaju da stanu na svoje noge kada je reč o strateškoj proizvodnji.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
