[adsenseyu2]
[adsenseyu3]
Koje moćne dinastije pokreću političke i poslovne trendove u svetu? Familije kontrolišu 90 odsto globalnog biznisa. I porodice u izbornoj trci. Ni mnoge komunističke zemlje nisu imune na „prinčeve“
U senci borbe protiv dinastičkih monarhija tokom protekla dva veka, diskretno su stasavale finansijske i političke porodice Rotšild, Rokfeler, Astor, Mekmahon, Openhajmer… S vremenom, stasavale su moćne dinastije koje su sve češće pokazivale da rađanje sa krunom na glavi nije pravo rezervisano samo za članove kraljevskih porodica. U biznisu, koliko i u politici, u autokratijama, ali i u zemljama koje se diče demokratijom, moćne porodice su te koje „pokreću“ svet.
U Evropi ne samo da su isprepletane porodične veze među članovima kraljevskih porodica, već često i u političkim strukturama kolo vode pripadnici istih familija. U popriličnom broju klupa britanskog parlamenta sede poslanici rodbinski povezani sa prethodnicima. U Francuskoj se tri generacije Le Penovih bore u Nacionalnom frontu. Belgijski premijer je sin bivšeg ministra i evropskog komesara. Imena Papanderu i Karamanlis i dalje su simboli moći u Grčkoj.
[adsenseyu1]
S druge strane Atlantika, predizborna kampanja za šefa Bele kuće već deluje kao „porodični biznis“ između dinastija Klinton i Buš. Demokratsku trku predvodi Hilari Klinton, dok je u republikanskom taboru među viđenim kandidatima izdanak najmoćnije američke političke dinastije, Džeb Buš, brat i sin bivših predsednika SAD. Američki dnevnik „Njujork tajms“ procenjuje da sin guvernera ima 6.000 puta više šansi od običnog Amerikanca da postane i sam guverner, a sin senatora je čak 8.500 puta izvesnije novi senator.
Primamljivom porodičnom nasleđu teško odolevaju i u drugim delovima sveta. Poslovni britanski nedeljnik „Ekonomist“ podseća da su lideri Japana, Južne Koreje, Filipina i Bangladeša u vezi sa prethodnim vođama. Zemlje centralne Azije ne samo da povezuje „stan“ u nazivima imena država, već i očekivano nasleđivanja predsedničke funkcije, na izborima. Gandijevi su „zakon“ u Indiji, Butovi u Pakistanu, Kenijati u Keniji.
U Argentini, supruga preminulog predsednika Nestora Kirhnera, Kristina Fernandez de Kirhner nasledila je „tron“. Kanada beleži veliki povratak Trudoovih. Bivši premijer Singapura Li Kuan Jev bio je na vlasti više od tri decenije i dalje drži rekord kao predsednik vlade sa najdužim stažom. Malo kome je bilo iznenađenje kada ga je nasledio najstariji sin Li Hsien Lung. Štaviše, mnogi smatraju da je upravo „dinastija“ Li zaslužna za procvat Singapura.
[adsenseyu4]
Posle svrgavanja sa vlasti neprikosnovenih vladara Egipta, Iraka, Libije, sve sa potencijalnim naslednicima, tokom „arapskog proleća“ i potonje nestabilnosti u ovim zemljama, sudbina sirijskog predsednika Bašara el Asada, koji je „tron“ nasledio od oca, dobro se vaga u međunarodnoj areni.
Ni komunističke zemlje nisu imune na „prinčeve“. Kineski predsednik Si Đinping, ali i drugi visoki partijski rukovodioci Kine, iz kuća su sa dobrim političkim pedigreom. Kastrovi su neprikosnoveni na Kubi, porodica Kim u Severnoj Koreji.
U poslovnom svetu stvari su još drastičnije. Čak više od 90 procenata svetskog biznisa je u rukama porodica, uključujući i najveće, kao što su „Njuz korp“ i „Folksvagen“. Bostonska konsultantska grupa kalkuliše da porodice kontrolišu trećinu američkih i čak 40 procenata francuskih i nemačkih kompanija. U zemljama u razvoju taj procenat je još značajniji.
Naslednici Džona D. Rokfelera, prvog američkog milijardera i osnivača „Standard oila“ predstavljaju „klan“ od 200 članova čije se bogatstvo meri milijardama, a uticaj proteže na više vekova u oblasti bankarstva, politike, biznisa. Među njima je prvi čoveka Čejs Menhetn banke Dejvid Rokferel, demokratski senator iz Zapadne Virdžinije Džon D. Rokfeler i gunerner Arkanzasa Vintorp Pol Rokferel. A čak 400 pripadnika porodice Mišlen, iz francuske oblasti Klermon-Feran, „napumpa“ oko 300 miliona guma godišnje, uključujući i one za „konkorde“ i svemirske letilice.
Japanska dinastija Jamato najstarija je monarhija na svetu u kontinuitetu sa tradicijom od 1.500 godina i 125 krunisanih glava. Dinastija Saud, vladajuća kraljevska porodica u Saudijskoj Arabiji, jedna je od najbogatijih i najmoćnijih dinastija u svetu. Procenjuje se da ima 7.000 članova, od kojih najveći deo vlasti drži oko 200 potomaka kralja Abdul-Aziza.
(Novosti.rs)
[adsenseyu5][adsenseyu5]
[adsenseyu2]
