Skot Riter, bivši inspektor za kontrolu naoružanja Ujedinjenih nacija, poznat po svojim angažmanima u Iraku i Sovjetskom Savezu, izneo je detaljan osvrt na upotrebu raketnog sistema RS-26 „Rubež“. Ovaj sistem, prema njegovim rečima, predstavlja značajnu promenu u dinamici ukrajinskog sukoba i upozorenje Zapadu.
Prema informacijama koje je pružio Riter, RS-26 je lansiran iz Kapustin Jara i pogodio cilj u Dnjepru (bivši Dnjepropetrovsk), ključnom ukrajinskom industrijskom centru. Cilj napada bilo je industrijsko preduzeće, koje, prema dostupnim informacijama, može uključivati i Pivdenmaš („Južmaš“), poznat po proizvodnji raketa.
RS-26 je koristila šest nezavisno upravljanih bojevih glava, od kojih je svaka opremljena submunicijom, što je do sada neuobičajena konfiguracija za ovu raketu. Ova inovacija pokazuje da Rusija ne samo da unapređuje tehničke karakteristike svojih raketnih sistema, već i redefiniše taktiku u sukobu.
Riter objašnjava da je RS-26, iako interkontinentalna balistička raketa po dometu (preko 5.000 kilometara s jednom bojevom glavom), u ovom slučaju klasifikovana kao raketa srednjeg dometa zbog konfiguracije bojevih glava i dometa od oko 800 kilometara, koliko je potrebno od Kapustin Jara do Dnjepra.
- Brzina i preciznost: RS-26 je poznata po svojoj sposobnosti da isporuči smrtonosni teret na ciljeve s minimalnim odstupanjem od mete.
- Konvencionalno naoružanje: Napad na Dnjepar pokazao je da ova raketa može biti opremljena isključivo konvencionalnim bojevim glavama, čime se povećava njen potencijal za upotrebu u različitim scenarijima.
- Proizvodni kapacitet: Od obnavljanja proizvodnje u 2024. godini, procenjuje se da Rusija može proizvesti između 6 i 8 raketa mesečno, što implicira da trenutno može raspolagati s oko 30–40 ovih raketa.
„Orešnik“ i spekulacije o njegovom poreklu
Riter ukazuje da bi novi raketni sistem „Orešnik“, koji je nedavno predstavljen, mogao biti modifikacija RS-26 „Rubež“. Prema ukrajinskim izveštajima, „Orešnik“ koristi mobilni lanser sa šest osovina, što ukazuje na tehničku sličnost sa RS-26.
Američki zvaničnici opisali su „Orešnik“ kao eksperimentalni sistem, što implicira da su imali prethodne informacije o njegovom razvoju. Ako je „Orešnik“ zaista zasnovan na RS-26, njegovo uvođenje ukazuje na dalji razvoj ruskih raketnih kapaciteta u okviru konflikta u Ukrajini.
Geopolitičke posledice i poruke
Napad balističkom raketom na ukrajinsku teritoriju nosi jasan politički signal. Riter naglašava da je predsednik Vladimir Putin jasno stavio do znanja da Rusija poseduje sposobnost da ciljano gađa bilo koje lokacije u Evropi. Ovo stavlja dodatni pritisak na Zapadne saveznike Ukrajine, koji sada moraju da se suoče s mogućnošću konvencionalnih napada s razornim posledicama.
S obzirom na povlačenje SAD iz INF sporazuma 2019. godine, Rusiji je omogućeno da razvija i koristi oružje koje bi prethodno bilo zabranjeno. Ova promena otvara novo poglavlje u vojnoj strategiji i balansu snaga između Rusije i Zapada.
Eskalacija ili odvraćanje?
Riterov osvrt sugeriše da je uvođenje RS-26 i potencijalno „Orešnika“ deo šire strategije Rusije da ojača svoje pozicije u sukobu s Ukrajinom i istovremeno pošalje snažno upozorenje Zapadu.
Upotreba ovih raketa naglašava kako tehničke inovacije mogu promeniti prirodu modernih sukoba. Istovremeno, povećanje ruskog arsenala i sposobnosti postavlja ključna pitanja o budućem toku ukrajinskog sukoba i globalnim bezbednosnim izazovima.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
