Revolucionarno istraživanje je pokazalo da sprečavanje izloženosti elektromagnetnim poljima (EMF), proizvodi značajne promene simptoma kod 90 odsto pacijenata sa autoimunim bolestima. Ovo pruža dokaz da zračenje predstavlja bezbrojne zdravstvene rizike za ljude.
Nedavna studija, koja je objavljena u renomiranom časopisu “Immunologic Research“ pod nazivom “Elektrosmog i autoimune bolesti“, razjašnjava ljudima brige oko tog takozvanog elektrosmoga.
[adsenseyu1]
Danas se susrećemo sa elektromagnetnim zračenjem u vidu zračenja iz svemira, aurora borealisa, i gromova. Međutim, većina elektromagnetnih zračenja je veštačka. Nažalost, ovi oblici zračenja su takođe viši u radio frekvencijama, naročito sada sa pojavom televizije, mobilnih telefona i WiFi-a, od kojih svi koriste mikrotalasne frekvencije.
“Nedavno objavljivanje WiGig-a i radara protiv sudara vozila na 60 gigaherca (GHz) predstavlja 1.000 puta veću frekvenciju i energiju fotona, u odnosu na izloženost koje čovečanstvo doživljava od 1950-ih godina“, rekli su istraživači Maršal i Hejl 2017. godine.
Razumljivo je da elektrosmog utiče na ljudsku biologiju, jer ljudska fiziologija delom funkcioniše preko elektromagnetnih polja. Pored fizičkih informacija o superputevima kao što su nervni i limfni sistemi, i krv, telo koristi elektromagnetne oblike prenosa energije i komunikacije koji su beskrajno brži od hemijske difuzije.
[adsenseyu4]
I naša svest i funkcionisanje naših ćelijskih sistema u velikoj meri zavise od elektromagnetizma, koji može biti podložan distorziji od elektrosmoga.
Prema istraživanju, ponavljajuća izloženost rezultira zdravstvenim rizicima od elektrosmoga, jer “postojeći dokazi ukazuju na to da hronična izloženost elektromagnetnom zračenju, na nivoima koji se nalaze u okruženju, može posebno uticati na imuni, nervni, kardiovaskularni i reproduktivni sistem.“
Osim toga, funkciju lizozima, još jednog ljudskog proteina, ometa elektromagnetno zračenje. Lizozim je antimikrobni enzim oslobođen citoplazmičnim granulama imunih ćelija kao što su granulociti i makrofage. Lizozim, koji se nalazi u ljudskim sekretima kao što su suze, majčino mleko, sluz i pljuvačka, rešava se glikozidnih veza u peptidoglikanu, molekulu koji se nalazi u ćelijskim zidovima gram-pozitivnih bakterija.
Studije na životinjama pokazuju da je lizozim neophodan u plućnoj odbrani jer je “povećana koncentracija lizozima rezultirala poboljšanim ubijanjem baktrija kod transgenetskih miševa, dok je manjak lizozima rezultirao povećanim bakterijskim opterećenjem i bolešću“.
Takođe, elektrosmog može uticati na puteve receptora vitamina D (VDR). “Grupe od više stotina atoma koji formiraju spiralnu kičmu VDR-a zajedno se pomeraju na donjim frekvencijama koje su prisutne u elektrosmogu.“
Webtribune.rs
[adsenseyu1]
[adsenseyu5][adsenseyu5]
