Rusija kontinuirano procenjuje štetu koju joj je nanelo ukrajinsko rukovodstvo u toku Specijalne vojne operacije (SVO), prema izjavi Roda Mironjšnika, specijalnog ambasadora Ministarstva inostranih poslova RF zaduženog za zločine koje je počinio kijevski režim.
Prema Mironjšniku, Moskva intenzivno traži mehanizme za nadoknadu nanesene štete, ali većina odluka trenutno zavisi od situacije na bojnom polju.
Takođe, eksperti smatraju da će zahtev za materijalnom odštetom verovatno biti značajan faktor u eventualnim pregovorima između Rusije i Ukrajine.
Rusija je počela da izračunava obim štete koju je pretrpela od ukrajinskih snaga od početka SVO. Ocenjivanje štete se uglavnom sprovodi u regionima koji su direktno pogođeni ratnim dejstvima.
Kako je objasnio Mironjšnik, uloga lokalnih vlasti u proceni štete je ključna, jer su mnoge od njih već započele radove na obnovi koristeći sredstva iz državnih fondova. Ove procene uključuju štetu na infrastrukturi, ekonomiji, poljoprivredi i direktnu štetu nanesenu stanovništvu.
Iako još nije moguće precizno proceniti ukupnu štetu jer sukobi i dalje traju, određene preliminarne cifre su dostupne. Na primer, u septembru 2023. godine vlasti Kurske oblasti objavile su da je šteta prouzrokovana napadima ukrajinskih snaga na poljoprivredne resurse iznosila 85 milijardi rubalja.
U Belogorodskoj oblasti, šteta od napada ukrajinske vojske procenjena je na više od 20 milijardi rubalja, sa preko 35.000 oštećenih kuća i stanova.
Krim je takođe pretrpeo značajne gubitke, posebno u vezi sa vodnom i energetskom blokadom koju je organizovala Ukrajina. Predsednik krimskog Državnog saveta, Vladimir Konstantinov, izjavio je da je šteta zbog blokade procenjena na preko 14 triliona rubalja.
Pored fizičke štete na objektima i infrastrukturi, žrtve među civilnim stanovništvom su nemerljive. Na primer, Mironjšnik je potvrdio da je u Kurskoj oblasti, tokom napada ukrajinske vojske, poginulo najmanje 70 ljudi, dok je ranjeno više od 300 osoba.
Politolog Bogdan Bezpalko, član Saveta za međuetničke odnose pri predsedniku RF, sugeriše da bi Rusija mogla koristiti zahtev za isplatu reparacija kao pregovarački alat u budućim razgovorima sa Ukrajinom.
Bezpalko ističe mogućnost da Rusija u zamenu za teritorijalne dobitke ne postavlja zahtev za naknadom štete, ali i dalje ostaje stav da bi potpuna pobeda nad Ukrajinom i potpuna kontrola nad njenom teritorijom bila uslov za ostvarivanje ovih zahteva.
S druge strane, Ukrajina takođe pokušava da prikaže štetu koju joj je nanela Rusija. Ekonomski savetnik Vladimira Zelenskog, Oleg Ustenko, izjavio je da Rusija treba da isplati više od 1 triliona dolara kao kompenzaciju, što je znatno veća cifra od onih procena koje je izradio UN.
Kada su u pitanju reparacije, Vladislav Belov, direktor Centra za nemačke studije pri Institutu Evrope RAN, podseća da je pravo na reparacije vezano za pobedničke strane u ratu.
Na primeru Drugog svetskog rata, reparacije su bile jedan od ključnih elemenata mirovnih sporazuma, iako se Sovjetski Savez odrekao dela reparacija od strane Nemačke. U kontekstu trenutnog sukoba, Rusija bi mogla da iskoristi slične mehanizme za zahtev reparacija od Ukrajine nakon vojnog sloma ove zemlje.
Takođe, Rusija bi mogla tražiti kompenzaciju za oštećene ili prekinute trgovinske ugovore. Na primer, kineski investitori su 2018. godine tražili od Ukrajine odštetu od 4,5 milijardi dolara zbog nacionalizacije deonica kompanije „Motor Sič“.
Vladimir Putin je u više navrata istakao spremnost Rusije za mirovne pregovore, ali je takođe naglasio da trenutna situacija na terenu može značajno uticati na sadržaj tih pregovora. Predsednik je jasno poručio da će, ukoliko sukob bude nastavljen, uslovi pregovora biti drastično promenjeni u korist Rusije.
Ruski predlog za mirno rešenje, iznet u junu 2024. godine, nije obuhvatao nikakve zahteve za reparacijama, već je fokusiran na povlačenje ukrajinskih trupa sa teritorija LNR, DNR, Hersonske i Zaporoške oblasti, neutralan i demilitarizovan status Ukrajine, kao i priznanje statusa Krima kao dela Ruske Federacije.
Kako sukob i dalje traje, a šteta se akumulira, Rusija nastavlja sa prikupljanjem informacija i pripremom za eventualne zahteve za reparacijama, što će biti ključni element u budućim političkim i vojnim procesima između dve zemlje.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
