Prvi predsednik Republike Srpske Radovan Karadžić ocenio je da je BiH bila poligon svakome kome je bio potreban pakao u ovom regionu, a da je najbrutalnija laž da je sukob izbio na osnovi animoziteta Srba prema muslimanima.
Karadžić je, u odgovoru na pitanja „Večernjih novosti“ čiji je prvi deo objavljen danas, istakao da će, kada cela istina o ratu u BiH izađe na videlo, to biti porazno za mnoge učesnike – za većinu medija, za „lažne i besramne novinare“, za neke „humanitarce“ i njihove organizacije, pa čak i za pojedine aspekte angažmana UN.
[adsenseyu1]
„Najodvratnija je laž da je sukob izbio na osnovi animoziteta Srba prema muslimanima, i ta laž ne može da čeka na razotkrivanje. A Srbi su poslednji narod kojem se može pripisati verska netrpeljivost, posebno prema muslimanima (islamu)! Postoje nedavni primeri ropstva, segregacije i istrebljenja koje su počinili drugi, a nikada Srbi“, naveo je Karadžić.
On je poručio da sadašnji lideri sveta, iako nisu stvorili, treba da razmontiraju sve ove laži, jer svet ne može opstati bez prava i pravde, jer se „i ti ratovi, i posleratni događaji, uključujući i suđenja, vrše u njihovo ime“.
„Zato će rasvetljavanje uzroka i posledica naših tragedija popričekati, dok se ne zadovolje zli apetiti, ako se ikad zadovolji njihov iracionalni izvor. Sami smo se ponudili kao poligon svakome kome zatreba pakao u regionu“, naveo je Karadžić.
[adsenseyu4]
On je ukazao da bi četvrt veka drugim narodima bila dovoljna distanca za zrelo i razložno razmatranje, pa čak i za viceve, ali da mir u BiH ne izgleda zrelo.
„Dakle, izgleda da ništa nije gotovo i ništa nije jasno, i to dvoje je u uzročno-posledičnoj vezi: nije gotovo zato što nije jasno“, navodi Karadžić.
Prema njegovim rečima, sve je još gore danas jer je svet prisvojio lažnu sliku o uzrocima, ishodima i posledicama rata, što je zločin planetarnih razmera nezapamćen u istoriji.
„Danas je sve zatamnjeno i iskrivljeno, više nego što je bilo na početku krize, jer su `zamagljivači` nastavili da rade u tri smene, sve do danas. Stvorena je virtuelna realnost, i u medijima kreiran drugačiji srpski narod, a istaknutim pojedincima `izgrađene` potpuno lažne reputacije, dovoljne za automatsku osudu“, navodi Karadžić.
Karadžić je poručio da je od svih laži najmalignija ona koja je navela masovne ubice u Norveškoj i na Novom Zelandu da pominju Srbe i njega lično kao primer za svoja nedela, na osnovu lažne slike koju su o srpskom narodu stvorili zločinački mediji.
[adsenseyu1]
On je istakao da je srpski, i njegov lični odnos prema muslimanima u BiH bio suprotan slici koju je stvorila propagandna mašinerija i podsetio na brojna lična prijateljstva, brakove i druge odnose među ljudima istog staleža.
„Jedina nesreća se pojavljivala kada bi neka sila napala Srbe, neki od muslimana bi ušli u savez sa agresorom, ali neki bi bili saveznici Srba, takođe. Ovoga puta je to bio još jedan napad na zajedničku državu, i interesi Srba i muslimana su se razlikovali. Ali, tada je trebalo primeniti principe zakona i prava, a muslimani nisu imali nikakvog prava da dominiraju nad hrišćanskom većinom u Bosni, čak i kad bi bila manjina“, ukazao je Karadžić.
On je podsetio na to da Srbi u BiH nisu hteli nikakve promene državnog karaktera, osim demokratskih, kao i da su imali pravo veta na nezavisnost BiH i druge krupne promene, i po osnovu konstitutivnosti, i zbog pravila „dve trećine glasača“.
Srbi su, kako ističe Karadžić, popuštali i davali koncesije, i nije bilo mesta u kojem nije bilo muslimana u znatnom broju do kraja rata, uključujući i čisto muslimanska naselja, a srpska vojska – Vojska Republike Srpske imala je pojedinaca, pa i celu jednu jedinicu muslimana u svom sastavu, koji su branili ne samo svoje komšije Srbe, već i zajedničke vrednosti, sekularni karakter države.
[adsenseyu4]
„Dakle, nema i nije bilo nikakvog antagonizma i netrpeljivosti prema muslimanima, već isključivo prema dominaciji od koga god ona poticala. Još jedno pomeranje! Čak da je i neka pravoslavna zajednica pokušala da dominira nad Srbima u Bosni, srpski odgovor bi bio isti“, naveo je Karadžić.
On je istakao da bi isto bilo i kad bi Srbi nameravali da, bez pristanka muslimana, celu BiH pripoje unitarnoj Srbiji, bez ikakve autonomije, odnosno da bi se muslimani borili do poslednjega.
„Celi srpski narod u BiH, uključujući svu elitu, bio je za odbranu srpskih prava, i nije imao nikakvu netrpeljivost. Ni naši protivnici nisu izabrali rat zbog netrpeljivosti prema nama, nego zbog sasvim praktičnih razloga: da ovladaju nama i našim dobrima, da obezbede stalnu dominaciju kakva je postojala u tursko doba, i konačno da nas isele iz Bosne“, istakao je Karadžić.
On je podsetio da o tome postoje i dokazi, a da je predsednik Hrvatske Franjo Tuđman to saopštio i visokoj američkoj delegaciji.
(Srna)
