Pored svega što se dešava u svetu, Krim je nedavno privukao malo pažnje. SAD, EU i Kanada su samo dodale više sankcija Rusiji putem Magnitskog zakonodavstva, ali to je beznačajno.
Nedavno je iz Krima i Crnog mora došlo dosta vesti o kojima se diskutuje. Počnimo sa najvažnijim.
Predsednik Vladimir Putin bio je na Krimu ranije ove nedelje da bi proslavio petu godišnjicu ponovnog ujedinjenja poluostrva sa Rusijom. Tamo je takođe zvanično inaugurisao dve velike nadogradnje elektroenergetske mreže na Krimu.
[adsenseyu1]
Smeštene u Simferopolu i Sevastopolju, dve nove elektrane će proizvesti 940 megavati i obezbediti sadašnje i buduće energetske potrebe Krima.
Energija je bila Ahilova peta Krima od kada se odvojila od Ukrajine 2014. godine. Ona je dobijala gotovo 90% svoje energije sa kopna. U novembru 2015. godine, magistralne linije na Krimu su sabotirane od strane ukrajinskih nacionalističkih radikala, ohrabrenih od strane predsednika Petra Porošenka da ga uroni u tamu tokom zime.
Zvuči li ovo poznato? Geopolitičko mesto koje prkosi američkim uredbama prvo je pogođeno potpunim trgovinskim embargom, sankcijama i vojnim pretnjama od strane zastupnika pre isključenja električne energije?
Dakle, Putin koji je zakazao petu godišnjicu ponovnog ujedinjenja sa najavom da će fabrike preći u puni operativni status, bio je još jedan uglađen međunarodni politički manevar.
Sigurna i stabilna proizvodnja električne energije je zaštitni znak prve svetske teritorije. Bez toga ekonomski rast i stabilnost su nemogući. To je razlog zašto bi se prvo pomoglo da se stabilizuje situacija na Krimu nakon što je Rusija zamrzla 400 MV električne energije preko Kerčenskog moreuza iz Krasnodara.
Vezanje Krima za kopno preko mosta u Kerčanskom moreuzu bio je majstorski potez Putina. Inicijalni dalekovodi su jednostavno bili neophodni. Za one koji se žale da ne čini dovoljno da se suprotstavi američkoj i evropskoj agresiji, potrebno je samo da pogledaju most na Kerčanskom moreuzu.
Ukrajina je odsečena od agresivnog delovanja i ne može računati na bilo kakvu pomoć SAD i Evrope. Štaviše, Krim je sada trajno ruski. I svaki deo infrastrukture koju Rusija gradi tamo povezuje dve teritorije još više i slabi sve veze koje je Krim imao sa Ukrajinom. Rezultirajući rast i modernizacija će se vratiti, ekonomski i kulturno, nazad u južnu Ukrajinu i vremenom narušiti tvrdu granicu.
Da podsetimo sve koliko je agresivna Trampova Bela kuća kada je reč o međunarodnim pitanjima. Ni manje ni više nego je potpredsednik Majk Pens lobirao Nemačku da provocira još jedan pomorski incident u Kerčanskom moreuzu.
Pens je rekao: „Ne možemo da započnemo rat sa Rusijom, jer bi on bio nuklearan, ali vi možete zato što Rusija ne može da živi bez vaše trgovine.“
To dolazi nakon što su SAD jednostrano povukle ugovor o INF-u i sada nuklearni bombarderi lete u istočnu Evropu. Poruka je jasna. Ako EU ne dobije ovaj otvoreni ratoborni program protiv Rusije i Kine od Džona Boltona, oni će biti ti koji plaćaju cenu kada izbije haos.
Na drugoj strani je Putin; izgradnja mostova, cevovoda, elektrana i puteva.
On jasno stavlja do znanja šta čeka u budućnosti ne samo Evropu, već i Bliski istok, centralnu Aziju i Indiju.
Mi ćemo braniti Krim po svaku cenu, razvijati ga ne samo u turističku destinaciju već i kao glavni trgovački centar. Vi ste više nego dobrodošli da nam se pridružite. Ali, vi nam ne trebate.
Ove elektrane će podići proizvodnju struje na Krimu daleko iznad svojih trenutnih potreba, dozvoljavajući prvi izvoz energije, kao i pružanje temelja za budući rast.
I kao da nije bilo ni na koji način koordinisano, Kinezi su, jutro nakon Putinovog govora, najavili da će Krim biti odličan za investicione projekte vezane za Inicijativu za pojas i put (BRI).
To je prema rečima šefa udruženja kineskih sunarodnika na poluostrvu, Go Čilija. „Naša organizacija podstiče saradnju, razmene i prijateljske kontakte sa krimskim društvom“, rekao je on na događaju povodom pete godišnjice ponovnog ujedinjenja Krima sa Rusijom, koja je održana u ponedeljak u ruskoj ambasadi u Pekingu.
[adsenseyu4]
Takođe je spremna da doprinese uspostavljanju „pouzdanih partnerskih veza“ i objašnjenju pravnih detalja poslovne saradnje sa Krimom, rekao je Go Čili. “Kinesko društvo se nada razvoju prijateljske saradnje sa Krimom; spremni smo da prevaziđemo poteškoće za plodne rezultate. „
To je samo još jedan primer kako Rusija i Kina jednostavno ignorišu Trampove žestoke osude i nastavljaju dalje.
Kineski premijer Ksi Đinping je ove nedelje u Rimu započeo odnose sa novom italijanskom vladom. Čelnik Pokreta pet zvezdica Luiđi di Majo izjavio je da bi rado postao deo BRI-ja, i to zbog velike zabrinutosti zbog Trampa, nemačke kancelarke Angele Merkel, kao i njegovog koalicionog partnera Matea Salvinija.
Već je dobro poznato da je Salvini zainteresovan za okončanje sankcija za Krim i ponovno otvaranje trgovine sa Rusijom. Italija je očajna za novim tržištima i mogućnostima, trenutno ugušena u okviru samog evra, kao i zbog insistiranja Nemačke na štednji koja uništava ekonomiju Italije i njene buduće izglede.
Ovi problemi, kao i oni koji se tiču energetske bezbednosti, ove godine dolaze do izražaja sa Brexitom, evropskim parlamentarnim izborima u maju i završetkom gasnovoda Severni tok 2 kasnije ove godine.
Dok Putin nastavlja da polira svoj dragulj Crnog mora, Evropa mora da odluči da li će nastaviti da igra američke igre preko Ukrajine ili da započne sledeću fazu svoje nezavisnosti. Salvini će voditi evroskeptičku pobunu u Evropskom parlamentu u maju. To može biti dovoljno veliko da se konačno suprotstavi Merkelovoj i okonča sankcije EU Rusiji preko Krima.
U tom trenutku SAD će takođe imati izbor, spaliti svetsku ekonomiju sa još više sankcija, tarifa i ratnih dejstava ili prihvatiti činjenice na terenu?
Webtribune.rs
