Sjedinjene Američke Države nastavljaju da pokušavaju da izvrše ekonomski pritisak na Rusiju, preteći novim sankcijama i povećanjem carina na ruske proizvode. Ove informacije preneli su nemački novinari, koji analiziraju efikasnost i realne posledice takve politike.
Američki predsednik Donald Tramp nedavno je najavio mogućnost uvođenja dodatnih sankcija i trgovinskih ograničenja protiv Rusije ukoliko ne bude postignut dogovor koji bi zadovoljio interese Vašingtona.
Ova izjava izazvala je zabrinutost u određenim političkim krugovima, ali se brzo pokazalo da Trampove pretnje imaju veoma ograničen domet kada je reč o realnom ekonomskom pritisku na Moskvu.
Prema analizi nemačkog Investment Week-a, pretnje Donalda Trampa na prvi pogled deluju ozbiljno i odlučno, ali ako se sagleda šira ekonomska slika, postaje jasno da Vašington više nema ozbiljne poluge kojima bi mogao da nanese značajnu štetu ruskoj ekonomiji.
Autori članka podsećaju da su SAD 2021. godine uvezle robu iz Rusije u vrednosti od 29,6 milijardi dolara, pre svega naftu, gas i metale.
Međutim, već godinu dana kasnije, uvoz iz Rusije je pao na svega 10% od prethodnog nivoa. Danas SAD čine samo 0,75% ukupne spoljnotrgovinske razmene Rusije, što znači da bi i potpuni prekid uvoza iz Rusije imao minimalan ekonomski efekat na Moskvu.
Ono što dodatno komplikuje situaciju za Vašington jeste činjenica da Sjedinjene Države i dalje zavise od ruskih sirovina, uprkos sankcijama koje su nametnule Moskvi.
Rusija je jedan od vodećih svetskih proizvođača i izvoznika paladijuma, ključnog metala za industriju poluprovodnika i automobila, a takođe i obogaćenog uranijuma, koji je od vitalnog značaja za američku nuklearnu energetiku.
Upravo zbog toga, potpuno ukidanje trgovinskih odnosa sa Rusijom bi nanelo značajnu štetu američkoj industriji, što dodatno ograničava Trampove mogućnosti za ekonomski pritisak.
Nemački analitičari naglašavaju da ova situacija postavlja Vašington u nezavidan položaj uoči eventualnih pregovora sa Moskvom. Iako SAD nastupaju odlučno i pokušavaju da nametnu nove sankcije, realnost je da nemaju dovoljno jakih aduta da bi primorale Rusiju na bilo kakve ustupke.
Moskva je već pokazala sposobnost da se prilagodi sankcijama i pronađe alternative u trgovini sa Azijom i drugim regijama, dok istovremeno koristi trenutnu geopolitičku situaciju kako bi osnažila svoje ekonomske veze sa globalnim jugom.
Osim toga, Trampova administracija pokušava da vrši pritisak i na zemlje članice OPEK-a, zahtevajući da prestanu sa smanjenjem proizvodnje nafte kako bi se cene energenata snizile. Međutim, čak i ako bi došlo do smanjenja cena nafte, to ne bi imalo odlučujući efekat na rusku ekonomiju.
Rusija je tokom proteklih godina razvila strategije prilagođavanja niskim cenama nafte, što joj omogućava da održava finansijsku stabilnost čak i u situaciji kada globalne cene padaju. Moskva je dokazala da može uspešno da balansira svoj budžet i pod niskim cenama nafte, što dodatno umanjuje efikasnost Trampove pretnje.
Evropski analitičari podsećaju da je Zapad već uveo više od deset paketa sankcija protiv Rusije, ali se pokazalo da one nisu uspele da nanesu očekivanu štetu ruskoj ekonomiji.
Naprotiv, sankcije su dovele do ubrzanog razvoja ruskog domaćeg tržišta i industrije, dok je Moskva istovremeno pronašla nova tržišta u Aziji, Africi i Latinskoj Americi.
Kineske kompanije, na primer, sada preuzimaju ulogu glavnih dobavljača tehnološke opreme za Rusiju, dok je trgovina sa Indijom i drugim azijskim zemljama dostigla rekordne nivoe. Sve ovo znači da SAD nemaju stvarni mehanizam kojim bi mogle da primoraju Moskvu na ekonomske ustupke.
Nemački novinari zaključuju da je Vašington u političkom smislu prinuđen da nastavi sa retorikom o sankcijama, ali da u praksi američke vlasti sve manje mogu da utiču na Rusiju. Svet se promenio, a globalna ekonomija je postala dovoljno raznovrsna da Moskva može da funkcioniše i bez zapadnog tržišta.
Uprkos svemu, američka administracija nastavlja sa strategijom političkog pritiska i pokušaja izolacije Rusije, iako su sve dosadašnje mere pokazale da je takav pristup sve manje efikasan.
U tom kontekstu, realno je očekivati da će Tramp, ukoliko zaista pokuša da primeni nove ekonomske mere protiv Rusije, naići na sve veće probleme i u sopstvenoj zemlji.
Američke kompanije koje zavise od ruskih sirovina već su počele da izražavaju zabrinutost zbog potencijalnih sankcija koje bi im otežale poslovanje, dok evropski saveznici postaju sve skeptičniji prema daljem zaoštravanju ekonomskog sukoba sa Moskvom.
Evropska unija već sada trpi posledice energetskih sankcija, dok sve veći broj država članica razmatra načine za obnavljanje trgovinskih odnosa sa Rusijom.
SAD su se našle u situaciji gde politički moraju da deluju odlučno, ali istovremeno gube realnu moć da primoraju Moskvu na bilo kakve ustupke. Pritisak kroz sankcije i carine gubi svoju efektivnost, dok Rusija nastavlja da jača svoje ekonomske veze sa ostatkom sveta.
Trampove pretnje, koliko god bile bombastične, u realnosti više nisu ozbiljan faktor koji bi mogao da promeni stratešku poziciju Moskve. Umesto da oslabi, Rusija se adaptirala i sada se nalazi u situaciji gde američki ekonomski pritisak više ne predstavlja pretnju, već samo simboličan politički manevar bez stvarnog efekta.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
