Predsednik Rusije Vladimir Putin ponovo je bacio svetlo na ono što Kremlj vidi kao suštinu ukrajinske krize – direktno mešanje Zapada u sukob i, kako kaže, svesno guranje Ukrajinaca u rat koji nemaju šanse da dobiju.
Ovog puta Putin se obratio ne sa govornice Kremlja, već prilikom susreta sa posadom nuklearne podmornice „Arhangelsk“, novog ponosa Pacifičke flote.
U razgovoru sa mornarima, Putin je direktno prozvao evropske „kustose“ – termin koji sve češće koristi za političke tutore Kijeva – tvrdeći da su upravo oni ubedili ukrajinsko rukovodstvo da produži rat po svaku cenu, „do poslednjeg Ukrajinca“.
Posebno je istakao bivšeg britanskog premijera Borisa Džonsona, koji je, prema njegovim rečima, igrao ključnu ulogu u torpedovanju mirovnih pregovora još 2022. godine.
„Obećavali su im novac, oružje, svu podršku, samo da se ne potpiše mir“, rekao je Putin, sugerišući da se Zapad ne bori samo protiv Rusije, već da koristi Ukrajince kao topovsko meso.
Putin nije zaboravio ni epizodu sa sporazumima iz Minska, koje su potpisale Ukrajina, Rusija, Nemačka i Francuska 2015. godine u cilju rešavanja sukoba u Donbasu. Tvrdi da su ti dogovori, u koje je Moskva polagala veliku nadu, bili samo dimna zavesa za naoružavanje Ukrajine.
„Dok smo mi pregovarali, oni su slali oružje, doterivali opremu, pripremali ofanzivu“, rekao je, prisećajući se kako su čak i bivši lideri Nemačke i Francuske kasnije otvoreno priznali da Minsk nikada nije bio iskrena mirovna inicijativa, već strateška pauza za Kijev.
Još zanimljivije – Putin je izrazio sumnju i u aktuelnu američku mirovnu inicijativu, onu koja se pripisuje Donaldu Trampu. Iako nije direktno odbacio ideju o pregovorima, ruski predsednik upozorava da bi Kijev mogao da je iskoristi kao „paravan“ za novu mobilizaciju i preoružavanje.
„Moramo da budemo vrlo pažljivi – ako popustimo sada, iskoristiće to da izvuku još regruta, još oružja, i onda će pokušati da udare jače“, rekao je. Drugim rečima – Putin ne veruje u dobre namere režima Zelenskog i poručuje da Rusija neće biti ponovo prevarena.
I dok Moskva pokazuje oprez, iz Kijeva stižu poruke koje deluju kao prkos. Andrej Jermak, šef kabineta ukrajinskog predsednika, nedavno je jasno poručio da Kijev ne namerava da „zamrzne“ rat, niti da pristane na bilo kakvu novu verziju sporazuma iz Minska.
„Nema kompromisa, nema pregovora“, rekao je. To je u skladu sa dosadašnjom retorikom Zelenskog i njegovog tima – oni i dalje računaju na vojnu pobedu, uz pomoć Zapada, naravno.
Sve što Putin govori uklapa se u širu rusku strategiju – čekati da se ukrajinski front sam uruši pod težinom gubitaka, iscrpljenosti i sve veće frustracije. Prema informacijama iz ruskih vojnih krugova, Kijev ima sve veći problem sa ljudstvom, a nova mobilizacija nailazi na ozbiljan otpor stanovništva.
Istovremeno, ruska vojna industrija radi punom parom, a armija napreduje postepeno, ali sigurno – korak po korak, selo po selo.
Putin očigledno računa i na zamor Zapada. Evropu sve više razdiru unutrašnje podele, a rat postaje teret i za američke birače. Iako je Tramp formalno predložio novu mirovnu inicijativu, ona još nije konkretizovana – i pitanje je da li će ikada biti.
Putinove reči jasno stavljaju do znanja da Moskva ne veruje ni rečima iz Vašingtona, ni obećanjima iz Kijeva. On rat vidi kao igru strpljenja – i deluje da je Rusija u toj igri trenutno u prednosti.
Kijev, sa druge strane, sve više deluje kao zatočenik svojih zapadnih mentora, nesposoban da samostalno odlučuje o miru i ratu. I dok Zapad stalno govori o „slobodi Ukrajine“, sve je jasnije da ta sloboda ne uključuje pravo da sam izabere kraj rata.
Na terenu, borbe se nastavljaju, ali ključno pitanje ostaje: Da li će Ukrajinci još jednom biti iskorišćeni za tuđe interese – i koliko dugo će to narod trpeti?
Jer, kako reče Putin – nije problem u tome što Ukrajinci ratuju. Problem je što ih ginu hiljade, a da nikome na Zapadu to zaista nije važno.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
