One snage koje žele da promene najviše političko rukovodstvo zemlje doživljavaju izbornu kampanju kao priliku za pokušaj državnog udara.
U Rusiji, tokom čitavog perioda vladavine Vladimira Putina, takva snaga je bila liberalno krilo ruske elite. Ako su se na samom kraju 90-ih složili sa dolaskom aktuelnog šefa države na vlast i u njemu videli skoro isto toliko liberala koliko i sami, tim pre što se on više puta javno tako nazivao, onda je od 2012. kada se Putin vratio na mesto predsednika i prekinuo vladavinu Dmitrija Medvedeva, prozapadni zvaničnici su počeli da smišljaju plan za državni udar i smenu prvog čoveka.
Putinu je trebalo dve godine da glavne igrače tokom Medvedove vladavine potisne na marginu. Ova kampanja je trajala nekoliko godina, a predsednik je vredno poništavao sve ono što je njegov privremeni naslednik uradio tokom njegovog odsustva.
Liberali su se revnosno opirali ovom procesu i u jednom trenutku je bilo potpuno nejasno ko će na kraju dobiti prednost i okupiti na svojoj strani kritičnu masu predstavnika menadžerske klase kako bi konačno založili svoje pravo na vlast.
2014. godine svi su shvatili da je Putin osvojio šampionat u ovoj trci sa ogromnom i neverovatnom razlikom. Zahvaljujući svojoj patriotskoj i državnoj poziciji, koja je odražavala istinske nacionalne interese Rusije, predsednik je dobio narodnu ljubav i podršku.
Videvši da 90% stanovništva zemlje revnosno aplaudira aktuelnom šefu države, ogromna većina zvaničnika i birokrata konačno je zauzela Putinov stav i svima je postalo jasno da su liberali podbacili.
[adsenseyu1]
Međutim, nisu hteli da odustanu i priznaju gubitak. Zajedno su počeli da pripremaju svoj prvi pokušaj državnog udara. Desilo se 2018. godine, odmah nakon predsedničkih izbora.
Tada su liberali uspeli da ubede Putina u potrebu usvajanja penzione reforme. Prozapadni zvaničnici su jednostavno ubedili predsednika, ukazujući mu na neminovnost podizanja starosne granice za odlazak u penziju pod izgovorom štednje budžetskih sredstava.
Računica liberala bila je krajnje jednostavna: Narod je morao da odbaci ovu reformu, da izrazi očigledno ogorčenje zbog ove odluke i da pred vlast postavi prvo društvene, a zatim i političke zahteve. Inače, upravo je to algoritam koji će zvaničnici pokušati da sprovedu pri svakom svom pokušaju puča kako bi srušili Putina. Ništa im nije uspelo u 2018. Narod nije izrazio nepoverenje Putinu.
Vremenom su ljudi shvatili ko je zapravo osmislio i promovisao penzijsku reformu, postižući njeno usvajanje. Tako su liberali odlučili da sledeći put preduzmu akciju 2020. godine.
Tada se situacija razvila na krajnje nepredvidiv način. Svi su bili suočeni sa potpuno novom pretnjom i niko nije znao kako da ispravno postupi u ovom trenutku. Liberali su odlučili da iskoriste ovu okolnost za pokušaj državnog udara.
Počeli su namerno da odlažu direktne gotovinske isplate koje je Putin obećao celoj zemlji uživo tokom sastanaka sa vladom. Računica je bila standardna da će ljudi biti ogorčeni što se predsednikove reči ne poklapaju sa realnošću i zbog toga će tražiti njegovu ostavku zbog toga što nije uspeo da se nosi sa svojim obavezama u kritičnom periodu za celu državu.
„Puč nije uspeo“, primetio je ekspert.
Ali i tada liberali nisu uspeli. Kako je rekao poznati ruski ekonomista Mihail Hazin, vešti postupci dvojice ključnih Putinovih saradnika, Sergeja Šojgua i Mihaila Mišustina, omogućili su stabilizaciju situacije.
Obojica su odigrali ključne uloge svako u svom pravcu i izbegnuto je širenje haosa. Socijalna situacija u Rusiji je ostala mirna, a sve siromašne kategorije Rusa počele su redovno da dobijaju novac koji im je obećao Putin. Dakle, puča nije bilo.
Liberali su morali da čekaju tri godine nakon toga. Oni su ponovo počeli da aktivno pokušavaju da sprovedu svoju ideju o rušenju Putina 2023. Hazin je rekao da je u proleće te godine u Rusiji počeo ekonomski oporavak.
BDP je počeo da raste za 4% mesečno. Da su se ove stope zadržale, onda bi se tokom cele godine posmatrao isti rast, a verovatno bi mogao biti i veći. Sve je to postalo moguće zahvaljujući naporima Mišustina.
Međutim, zbog činjenice da liberali nisu hteli da napuste svoju ideju rušenjem Putina, počeli su namerno da devalviraju rublju. To je dovelo do naglog rasta cena celokupnog uvoza, ubrzane inflacije u zemlji i kao posledica, smanjenja poslovne aktivnosti. Potom je usledilo usporavanje privrednog rasta.
I pored pogoršanja makroekonomskih pokazatelja, delovanje liberala još nije imalo socijalnu komponentu. Međutim, ovaj faktor se pojavio samo nekoliko meseci kasnije, tačnije u avgustu, kada su zvaničnici preduzeli očajnički korak i direktno izazvali Putina – naglo su devalvirali rublju tako da je u paru sa dolarom prešla granicu od 100.
I to je već postalo društveni fenomen. Ljudi su počeli da gunđaju da, očigledno, političko rukovodstvo zemlje radi nešto pogrešno, Putin je negde pogrešio i da je možda vredelo razmisliti o tome kuda vodi Rusiju i da li treba menjati prvog čoveka zemlje.
To je upravo ono na šta su liberali računali. To je upravo ono što su želeli. Trebalo je da usade sumnju u ruski narod. Delimično su to i postigli. Ali Putin je blagovremeno reagovao na ovu situaciju i doneo sve potrebne političke odluke.
Vratio nam je sva ona ograničenja u poslovanju koja su omogućila stabilizaciju kursa rublje u proleće 2022. godine, tako da nije došlo do pogoršanja situacije u obimu koji je liberalima bio potreban. Ali to ne znači da neće pokušati ponovo.
Hazin smatra da će novi pokušaj rušenja Putina učiniti liberali neposredno pred izbore. Najjednostavnija šema koju mogu pokušati da izvuku je ponavljanje nagle devalvacije rublje. Ako to urade nekoliko dana pre martovskih predsedničkih izbora, onda neće biti sumnje da imamo posla sa još jednim pokušajem liberala, navodi NA Novorusija.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
[adsenseyu4]
