Endi Pero je jedan od ljudi koji su progovorili o monstruoznim programima kontrole uma, povezanim sa operacijama zloglasnog projekta Montok. Ove operacije su uključivale i napredne eksperimente vezane za relativističku i kvantnu fiziku, gde spada i međudimenzionalno putovanje, ali i putovanje kroz vreme.
Komentari Peroa su veoma interesantni i pružaju sveže detalje o neobičnoj tehnologiji koja je korišćena u okviru projekta Montok.
Projekat Supermen
Endi Pero je nevoljno podvrgnut programu kontrole uma. On tvrdi da je na njemu izvršena genetska manipulacija, koja mu je omogućila nadljudsku snagu i psioničke sposobnosti.
Pored toga, Pero tvrdi da su ga bez njegovog znanja koristili za tajna ubistva u okviru misija projekta Montok, ali su ga slali i kroz vreme.
[adsenseyu1]
Ebdi Pero je prvi put podelio svoju priču u avgustu 1998. godine na predavanju u Filadelfiji.
Sa Endijem Peroom, žrtvom tajnog projekta kontrole uma, razgovarala je Iv Franses Lorgen.
Iv Franses Lorgen je deset godina radila na istraživanju i ispitivanju svedoka koji su videli NLO-e ili koji su bili oteti. Kao osoba koja ima puno iskustva u oblasti vanzemaljaca, paranormalnog i okultnog, Lorgenova smatra da Endijeva priča ne sme da ostane sakrivena.
IFL: Endi, odakle ste i kada je vaša obuka počela?
EP: Rođen sam u Falonu, Nevadi, u novembru 1969. godine. Moj otac je tada bio komandant potporučnik u mornaričko-vazduhoplovnoj bazi u Falonu. Verujem da su moja prva iskustva počela kada sam imao dve i po godine.
Kada sam imao pet godina, živeli smo u Minhenu, Nemačkoj i sećam se da sam posećivao dva zabavišta, jedno u kojem sam učio nemački blizu vojne baze MekGro i drugo u kojem sam učio engleski.
Imam flešbekove o trenucima mučenja iz vremena kad sam imao dve godine. Bio sam izložen šok tretmanima sa iglama u svojim ušima i genitalija. Oni koriste ekstremnu traumu da odvoje um od tela.
Oni to čine kako bi podelili um na nekoliko delova i lakše ga programirali da izvodi određene zadatke. Oni u principu isključe sve normalne ljudske moždane impulse, emocije i sve ostalo što je prisutno, reprogramirajući novim impulsima.
Na taj način se uklanja strah. Oni vas programiraju da delujete, a ne da razmišljate. U suštini, oni programiraju vaš um kao kada se instalira softver na kompjuteru.
IFL: Ko su ljudi koji vode ove tajne programe i gde oni sprovode svoje aktivnosti?
EP: U pitanju je naša vlast. Jedan od onih koji je pokušao da mi ispere mozak, naterajući me da verujem da je on moj otac, bio je nacista. Dao sam mu nadimak Adolf jer je izgledao kao pravi Arijevac.
[adsenseyu1]
Nakon Drugog svetskog rata, mnogi nacistički naučnici, koji su radili u koncentracionim logorima, dovedeni su u SAD. Verujem da ih postoji još nekoliko koji sarađuju sa različitim branšama vlasti i vojske SAD.
Moja obuka i mučenje su većinom sprovedeni na Univerzitetu u Ročesteru, Njujork. Odvodili su me u privatnu sobu na tavanu ili na poslednji sprat biblioteke.
Velika laboratorija gde je izvršen veći deo programiranja nalazi se u Nacionalnoj vazduhoplovnoj bazi u Roumu, Njujork. Montok stolica takođe postoji i u Kampu heroja u Montoku, Long Ajlend, ali i u Atlanti u Džordžiji.
Ustanova na Long Ajlendu je ponovo otvorena od strane Mornarice i aktivna je i dan-danas.
Širom države se nalaze mnoge podzemne baze i svaka ima drugačiju funkciju.
U ustanovi u Paramusu, Nju Džersi, vrši se seksualno programiranje agentkinja. Ove agentkinje se nevoljno programiraju različitim projektima za kontrolu uma.
IFL: Na šta ste bili primorani od strane programera kontrole uma?
EP: Sećam se da me je mama upisala na Silva program kontrole uma kada sam imao deset godina. To je vrsta samohipnoze na kojoj učite kako da koristite različite nivoe uma za samoisceljivanje, opuštanje, vizualizaciju, savijanje kašika snagom uma i slično.
Tada sam upoznao dva čudna vojnika, koji su me s vremena na vreme posećivali, pogotovo na sportskim događajima. Bio sam odličan u okviru programa Silva, ali i u sportu do te mere da su mi vojnici prišli i rekli kako sam poseban i kako ću jednog dana raditi za njih.
Tada to nisam razumeo, ali vremenom su mi se vratila sećanja na to. Pokazivao sam neverovatan talenat za sport i imao sam genijalan IQ, ali sam mucao veoma gadno do svojih dvadesetih godina, tako da su svi mislili da sam glupavi sportista. Mucanje je bilo posledica elektrošok tretmana.
Sećam se da sam bio podvrgnut elektroškovima mnogo puta, pri čemu su me postavili u zatvoreni vodeni rezervoar i primoravali me da dišem pod vodom. Naravno, davio sam se nekoliko puta, ali sam uspevao da se spasem zahvaljujući svom umu.
Naučio sam kako da napravim sopstvenu mentalnu laboratoriju u okviru programa Silva, pri čemu sam uspevao da iscelim bilo kakvu povredu uz pomoć uma. Morao sam da prođem kroz razna mučenja kako bih došao do svojih nadljudskih osobina.
IFL: Pričajte mi o vašim nadljudskim sposobnostima koje ste stekli
EP: Instruktori su me često stavljali u trans, rekavši mi da skočim sa merdevina, a ja sam verovao da skačem sa hoklice.
Tako su me naveli da skačem sa sve većih visina do momenta kada sam uspešno skakao sa zgrada ili čak i aviona bez padobrana.
Dok je moj um bio pod kontrolom, mogao sam da uradim šta god da mi kažu dok god sam im verovao.
Mogao sam da podignem više od 250 kg dok je moj um bio pod kontrolom u laboratoriji nedaleko od Ročestera u Njujorku.
Kada sam skakao, osećao sam se kao mačka, miran i bez trunke straha.
IFL: Da li postoje drugi ljudi poput vas koji su prošli kroz slična iskustva i obuke?
EP: Mislim da ima na hiljade druge dece i ljudi koji su iskorišćeni, a koji su zatim nestali ili poginuli. Oni se smatraju potrošnom robom. Samo oni koji prežive najrigoroznije programiranje dožive da postanu takozvani Montok momci.
Takva osoba je recimo Dankan Kameron. Dečake i mladiće obučavaju da postanu kuriri, ubice i super vojnici, pa nekad i psihičke ubice. Žene uglavnom postaju seksualne agentkinje. Takav primer je Kejti O Brajen.
IFL: Da li se sećate nekih specijalnih misija ili eksperimenata putovanja kroz vreme u kojima ste učestvovali?
EP: Sećam se da su me jednom pokupili na manjem aerodromu u Ročesteru i odveli u nekakvu pustinju radi posebne vojne obuke.
Sećam se da sam video druge muškarce u crnim majicama i pantalonama koji su prolazili kroz istu obuku. Ponekad sam se nalazio na nosaču aviona usred okeana. Nakon misije bi me prosto vratili na koledž, a ja se uopšte ne bih sećao šta se dogodilo.
Sve ove misije su izvođene od moje 15. godine pa sve do 1992. godine, kada je većina mojih uspomena izbrisana hipnotičkim programom, ali neke od njih su ipak ostale u delovima mog uma.
Takođe su me naučili da baratam različitim tipovima oružja po navici i bez razmišljanja.
IFL: Pričajte mi još o vašoj umešanosti u projekat Montok.
EP: Bio sam uključen u ogranak projekta Montok po imenu Montok stolica. Montok stolica je razvijena radi olakšanog putovanja kroz vreme. Ta stolica u stvari razdvaja um od tela.
Misli i vibraciona energija osobe koja upravlja stolicom šalju se putem antene na kompjuter, a zatim pojačavaju nekoliko stotina puta. Informacije se zatim šalju u mrežu kristala slobodne energije poređanih u krug.
Zatim bi se u prostoriji otvorio portal veličine oko 5 metara.
Lokacija u Kampu heroja, Montok, odabrana je strateški, zato što predstavlja tačku na Zemlji u kojoj je najlakše putovati kroz vreme.
Moja uloga u projektu bila je da se fokusiram na vizualizaciju određenih trenutaka u istoriji.
Stolica je povezana na takav sistem da prepoznaje određeni vizualizovani vremenski period, čuvajući informacije i stvarajući na neki način biblioteku vremenskih perioda i portala.
Jedna od misija putovanja kroz vreme zvala se Južni krst. Taj projekat je iskorišćen za dobijanje Drugog svetskog rata u korist saveznika. Vlada SAD se vratila kroz vreme u četrdesete godine kako bi pomogla da se dobije rat. Dostavljani su komunikacioni uređaji, oružja i tehnologije.
Naravno, bili su napravljeni od delova koji su se mogli naći četrdesetih godina. Učestvovao sam u tim isporukama, dostavljajući tehnologiju Nemačkoj i Engleskoj.
Nije mi bilo dozvoljeno da i sa kim pričam, već samo da dostavim opremu i da se vratim. To je sve učinjeno pod hipnotičkim programiranjem, tako da nisam imao slobodu da istražujem.
IFL: Da li ste se ikada susreli sa vanzemaljcima?
EP: Koliko znam, Mornarica je sklopila sporazum sa Sivim vanzemaljcima o razmeni tehnologije za ljudske žene i decu u svrhe eksperimenata. Oni se trenutno sprovode u podzemnoj bazi nedaleko od Majamija u Floridi.
Jedna od najuznemirujućih uspomena je definitivno kada su me odveli u nekakav hodnik u podzemnoj laboratoriji, gde sam video kaveze sa ženama i decom koji zapomažu. Video sam Sive vanzemaljce (visoke 1,20 metara sa velikim crnim očima), ali i visoka reptilska bića.
Rečeno mi je da imam mnogo dece rođene u okviru ovih eksperimenata.
Reptilsko biće sam sreo u podzemnoj bazi negde 1989. ili 1990. godine. Prvo sam video Arijevca od 2 metra. Kako mi se približavao, primetio sam da se njegov lik muti.
On je zatim pritisnuo dugme na uređaju na njegovom pojasu i odjednom se transformisao u ogromno gušteroliko biće.
Upoznao sam grupu bića koja su tvrdila da su podgrupa Iluminata. Njih je činila grupa od 40-50 belih muškaraca, visine oko 1,85 m, starih možda 70 godina, ali verovatno i starijim.
Oni su se okupili u sobi za sastanke u podzemnoj bazi oko ogromnog drvenog stola.
U prednjem delu sobe se nalazio ogromni ekran. Verujem da nisu svi Iluminati ljudi, već da su neki od njih vanzemaljci koji samo izgledaju kao ljudi.
IFL: Šta mislite, ko ili koje grupe kontrolišu SAD i Zemlju? Da li su vanzemaljci iza svega toga?
EP: Sve je to prilično složeno, ali u suštini postoje četiri glavne verzije grupa Novog svetskog poretka sa različitim agendama. Prvu grupu čine SAD i zapadna Evropa (Engleska, Nemačka i Francuska).
Pod drugom grupom se podrazumevaju istočna Evropa zajedno sa zapadnom Evropom i SAD. Treća grupa su zemlje orijenta, a četvrta su arapske zemlje Bliskog istoka.
Takođe su tu grupe van našeg sveta (vanzemaljci među koje spadaju Zardanijanci, Reptili, Sivi i Drakosi) koje imaju udela u planovima za Novi svetski poredak. Trenutno su se Evropa i Engleska uortačili sa Jevrejima i Amerikancima, formirajući grupu koju svi oduvek zovu Iluminati.
Ova velika međunarodna grupa kontroliše medije, policiju, vojsku itd.
Što se vanzemaljaca tiče, mislim da su Sivi ili podređeni ili sarađuju sa Reptilima, Drakosima i Iluminatima, na osnovu nekih svojih sećanja. Neke od grupa Sivih su u sukobu sa agendom Reptila i Drakosa.
Njihova agenda se svodi na visoko spiritualna pitanja, odnosno ostvarivanje emocionalnog tela i sposobnosti puta u više dimenzije. Oni koriste ljude kako bi to postigli. Ljudi su jedinstveni po tome što predstavljaju skup fizičkog, emocionalnog i spiritualnog.
IFL: Kada ste počeli da se prisećate svojih uspomena? Kako ste uspeli da se suprotstavite programiranju?
EP: Neke od prvih uspomena su se pojavile kada sam živeo sa cimerom u Atlanti u Džordžiji 1996. godine. Otišli smo na kuglanje i video sam reklamu na kojoj je bio nosorog.
Tada sam se setio da su me nacisti zvali „Nosorog“. Moj cimer je čuo kad sam naglas rekao „Ja sam Nosorog, tako su me zvali“ i počeo je da mi postavlja razna pitanja.
Bio je zabrinut, a po njegovoj reakciji sam shvatio da je on u stvari bio jedan od mojih programera. Iznenada sam se setio elektrošokova i mučenja.
Sećanja su se javljala jedna za drugim. Počeo sam da zapisujem sećanja i da krijem te zapise, pošto se moj cimer trudio da sve to ponovo zaboravim.
Često me je postavljao u stanje transa, brišući mi sećanja, ali sam ja stalno nalazio svoje zapise i pretvarao se da se ničega ne sećam.
Mislio sam da je on moj prijatelj, ali se ispostavilo da je on samo još jedan plaćeni programer.
Dugo nisam mogao da se setim svojih snova. Sada mi to polazi za rukom. Radim na pročišćavanju tela kako bih pročistio svoj um i povratio svoje sposobnosti.
IFL: Kako oni održavaju kontrolu nad ljudima koji su još uvek deo ovih projekata?
EP: Suština je u razbijanju uma dok su ljudi još uvek jako mladi. To pokreće proces traume, mučenja, degradacije i poniženja kod subjekata. Proces je drugačiji za svakog pojedinca, ali oni u suštini uđu u podsvesno i otkrivaju najličnije delove osobe.
Oni to zatim koriste protiv osobe kako bi je razbili i omeli joj um.
Ljudi za ovakve projekte se obično biraju kad su veoma mali i obično potiču iz nekih vojnih porodica ili porodica koje praktikuju satanske rituale.
Oni su zatim podvrgnuti različitim stadijuma užasa u kojima ih razdvajaju od njihovog uma.
Oni kontrolišu um putem različitih tehnika hipnoze i komandi. Programiraju osobe da nešto urade, a zatim im brišu pamćenje.
Druga metoda podrazumeva posebne programere koji prate ljude kroz život i upravljaju projektima za kontrolu uma.
Neki od ovih operativaca su takođe pod kontrolom i nisu svesni šta rade.
IFL: Ima li još nešto što želite da kažete o ovim projektima, možda neki savet za ljude koji su prošli kroz slična iskustva?
EP: Oni koji žele da se oslobode uticaja programa kontrole uma moraju prvo da razviju jak borbeni instinkt. Jedini kavez u kojem se nalazite jeste onaj koji vi sami izgradite oko sebe.
Morate se povezati sa svojom višom svešću kako biste se izborili sa zlom oko vas. Morate da očuvate svoj osećaj za dobro i zlo.
Webtribune.rs
