Sumirajući faze kroz koja, prema različitim autorima, prolaze carstva, može se zaključiti da se ona rađaju, rastu, sazrevaju i propadaju. Ova imperijalna biologija podložna je matematici koja je do sada bila nepromenjiva i koja, prema Džonu Bagotu Glabu, kolaps carstva previđa za 250 godina ili deset generacija.
Sjedinjene Države su carstvo stvoreno u ratovima, u kojima se osamostalilo, i prošlo je kroz dve svetske katastrofe koje su mu omogućile konsolidaciju.
Možda je “najveći sjaj” američko carstvo doživelo 6. avgusta 1945. s bombom teškom 4,4 tone, od čega 64 kilograma obogaćenog urana, koja je bačena na Hirošimu i koja je uništila sve u radijusu od 3,6 kilometara, uključujući i 70. 000 ljudi koji su izbrisani sa lica Zemlje. To je bio istorijski događaj koji je Zapad krstio imenom lepe igračke: “Little Boy”.
[adsenseyu1]
Tada je, među mnogim drugim krvavim događajima, došla Koreja, pa Vijetnam, Iran, Irak, Avganistan… Američka imperijalna mašinerija nije posebno pazila na ljudska prava i međunarodno pravo, što u istorijskom kontekstu nije novo, ali predstavlja Sjedinjene Države u situaciji u kojoj zemlja ima toliko slabosti da pukotine počinju da prete kolapsom.
Trgovinski rat sa Kinom
Američke agresije i pretnje su se proširile na pregovore između Kine i Sjedinjenih Država, što nije samo odraz karaktera njihovog predsednika, već rastuće ekonomske slabosti Sjedinjenih Država i sve većih poteškoća u suočavanju sa usponom Kine kao globalne sile.
U poslednjih nekoliko sati Donald Tramp je Pekingu zapretio totalnim trgovinskim ratom, namećući carine na celokupni uvoz i prisiljavajući američke kompanije da napuste Kinu ako budu naplaćivale carine za američke proizvode. Poslednja u nizu mera je zabrana tehnologije Huaveija u Sjedinjenim Državama.
Ali carine na kinesku robu su zapravo bile odgovor na neuspehe u pregovorima. Kao što svi znaju, oni koji u većini rasprava najviše vrište i imaju najgore manire su oni s najmanje snage. Iritacija i pretnje često otkrivaju slabosti, pogotovo kada se takvo ponašanje primeti u pregovorima o bilo kojoj temi.
Preti se ratom i evropskim kolonijama
Sjedinjene Države ne samo da se suočavaju s Kinom, nego pretnje i napete odnose imaju i sa Evropom, sa svojim tradicionalnim saveznicima koje smatraju podređenim carstvu. Ove napetosti traju već neko vreme i ne samo da se ne smanjuju, već se povećavaju. Jedan od razloga za neusklađenost odnosa je Iran.
Čini se da Amerikanci žele rat, što je normalno s obzirom na to da je reč o vojnom carstvu čiji je kulturni supstrat vrlo upitan. Ali Evopljani nisu za to.
Američke ratne aktivnosti u severnoj Africi i na Bliskom istoku, uzrokovale su previše problema na Starom kontinentu da bi Evropa podržala tako nerazuman čin kao što je rat protiv Irana. Dakle, došli smo do tačke u kojoj američka imperijalna mašinerija stvara više štete nego koristi, čak i za svoje kolonije u kojima “nusprodukti” američkih agresija Evropu pretvaraju u otrovnu celinu.
[adsenseyu4]
Prema tome, kada je pre godinu dana Donald Tramp ustao sa pregovaračkog stola, za kojim su takođe sedili Evropljani i Iranci, Evropa je rekla da joj je svega dosta. Tada su Emanuel Makron i Angela Merkel u nekim istorijskim izjavama potvrdili da je ozbiljna greška svetsku geopolitiku i spoljne poslove ostaviti u rukama Amerike.
U tom istorijskom priznanju Evropa je priznala da je bila greška što je postala moderni protektorat Sjedinjenih Država. Ubrzo nakon toga, u julu, na sastanku NATO pakta u Briselu Donald Tramp se okrenuo Evropljanima i zatražio više sredstava za odbranu.
Trampova želja je da dosegne minimum od 2 odsto i da postavi srednjoročni cilj od 4 odsto BDP-a vojne potrošnje. To znači više poreza za Evropljane i više novca za metropolu i njene industrije. Naravno, još više oružja za Evropu sa podeljenim vojskama koja ne zna šta bi sa njima.
Kako bi izašla iz začaranog kruga zavisnosti, Evropa je odlučila da iskoristi Brexit, nezadovoljstvo sa Amerikancima i prekid pregovora s Iranom i tako promoviše stvaranje evropske vojske i zajednički projekat odbrane. Ta vojska bi omogućila Evropi da se razvije kao entitet koji nije američki protektorat, a nacrt odbrambenog projekta bi omogućio industrijsku nezavisnost u području oružja koju zemlje Evrope danas nemaju.
Hoće li to biti federacija, klasična država ili pseudodržava koju je ujedinila Nemačka, to treba videti. Ali ovaj projekat preti američkom carstvu, koje je to prepoznalo kao predstojeći kolaps i Evropskoj komisiji poslalo pismo u kom stoji kako zemlje EU ne smeju da grade vojne strukture i vojno-industrijski kompleks koji bi bio nezavisan od američkog.
Američke pretnje Evropi
Zamenica američkog ministra odbrane Elen Lord je 1. maja uputila pismo visokoj predstavnici za spoljnu politiku Evropske unije Federiki Mogerini i Jurkiju Katajnenu, potpredsedniku Evropske komisije, u kom preti političkim i komercijalnim odmazdama ako se Evropa usudi da stvori vlastitu vojsku i zajedničke vojne odbrambene projekte. Za SAD su posebno problematični vojni i projekti oružja za koje EU tvrdi da intelektualno vlasništvo pripada Starom kontinentu.
Evropski odbrambeni fond trenutno ima 13 milijardi evra, a Stalna Strukturisana saradnja (PESCO) već uključuje 25 zemalja. Međutim, američke ekonomske pretnje, koje uključuju odgovor istim merama za evropske kompanije, ne mogu se sprovesti, s obzirom na to da su američke kompanije dobile 81 odsto odbrambenih ugovora u Evropi, dok Evropljani ne dosežu ni 10 odsto.
Međutim, 90 odsto američkih ugovora u području odbrane se dodeljuje evropskim nacionalnim kompanijama. Stoga je ravnoteža toliko neujednačena da Evropa nema šta da izgubi. Nema nikakve štete.
Ništa manje neprikladne vojne pretnje, naizgled čak i kontradiktorne, izgledaju kao kada SAD prete da će se raspustiti NATO i neka onda evropske zemlje plaćaju i organizuju svoju odbranu. Ta pretnja je upućena kao odgovor na stvaranje evropske vojske, koja može predstavljati opasnost za opstanak NATO pakta u kom najveća sila preti da će ga raspustiti. Ovde imamo malo ludila i malo Trampa.
Usred ove napete situacije Španija je, zbog povećane napetosti sa Iranom, odlučila da povuče svoju fregatu “Mendez Vigo” iz američke borbene grupe koja plovi u Persijski zaliv. Prema zvaničnoj verziji, odluka nije posledica političkih pitanja, već je Madrid doneo svoje zaključke. U svakom slučaju, to pokazuje koliko Evropa ne želi da učestvuje i da vodi politiku spaljene zemlje koju preferira Vašington. Osim toga, to je evropska intuicija slabosti Sjedinjenih Država i težnja za emancipacijom.
Ima onih koji to ne vide, ali u odnosima sa metropolom počinje da se gomila previše sukoba. Prema navodima sa početka teksta, to znači da biologija carstava predviđa kolaps Sjedinjenih Država.
(logicno.com)
