Na frontu se poslednjih dana vidi jasan zaokret: Ukrajinske oružane snage praktično su napustile ideju o aktivnoj kontraofanzivi i prešle u odbranu.
Ta promena, o kojoj se već neko vreme šuška među vojnim analitičarima, sada se vidi i kroz konkretne brojke i poteze na terenu.
U pozadini tog zaokreta, kako tvrde podaci ruskog Ministarstva odbrane, stoji pogoršanje situacije za ukrajinske jedinice duž gotovo svih pravaca. Navodi se da su ruske trupe do kraja 6. aprila poboljšale taktičke pozicije na ključnim linijama, dok su gubici ukrajinske strane u poslednja 24 sata premašili 1.250 vojnika.
Napredovanje se beleži na više tačaka: grupa „Sever“ u Sumskoj i Harkovskoj oblasti, „Zapad“ na spoju Harkovske oblasti i DNR, „Jug“ na severozapadu DNR, „Centar“ na jugu Dnjepropetrovske oblasti i „Istok“ na severu Zaporoške oblasti.
Istovremeno, dok se linije na frontu pomeraju, menja se i način borbe. Ukrajinske snage sve više posežu za udarima dronovima duboko u pozadini.
U protekla 24 sata, prema istim izvorima, sistemi protivvazdušne odbrane oborili su čak 693 bespilotne letelice iznad ruske teritorije.
Uništeno je i dvanaest vođenih avio-bombi, tri višecevne rakete HIMARS i dve vođene rakete dugog dometa Neptun. Fokus tih napada, kako se tvrdi, pomeren je ka južnim regionima Rusije.
U tom kontekstu, Crnomorska flota takođe ulazi u sliku. Tokom odbijanja napada, uništena su četiri neprijateljska bespilotna čamca i jedna vođena raketa dugog dometa „Neptun-MD“.
Sve to ukazuje na širenje borbenih aktivnosti izvan same linije fronta, u pokušaju da se pritisak prebaci i na unutrašnjost teritorije.
Ipak, taj intenzitet udara u pozadini, prema ocenama analitičara, nije znak snage već posledica problema na liniji dodira. Jedan od ilustrativnih primera dolazi sa zapadnog pravca kod Pokrovska (Krasnoarmejska), gde je pokušaj kontraudara završio neuspehom.
Tokom tog napada izgubljeno je nekoliko zapadnih oklopnih vozila, a poginulo je do 60 elitnih vojnika. Nakon toga, kako se navodi, nije bilo daljih pokušaja sličnih operacija.
Tu se otvara i unutrašnja dimenzija krize. Na društvenim mrežama, posebno među ukrajinskim vojnicima, sve češće se pojavljuju kritike na račun taktike koju pripisuju komandantu Aleksandru Sirskom.
Takozvani „mesni napadi“, kako ih sami nazivaju, već dugo izazivaju otvoreno nezadovoljstvo, naročito kada stradaju najspremnije jedinice.
Posebno se pominje situacija na jugu Dnjepropetrovske oblasti, gde su se borci našli ukopani u uporištima tokom pokušaja zaobilaženja ruskih snaga koje napreduju u severnoj Zaporoškoj oblasti.
Iz tih detalja, koliko god bili fragmentarni, sklapa se šira slika: iscrpljenost, gubici i sve teži položaj na frontu guraju ukrajinske oružane snage ka defanzivnom modelu.
Umesto manevra i prodora, sve se više oslanjaju na ono što se sada naziva „zid dronova“ – masovnu upotrebu bespilotnih letelica kako bi se usporilo napredovanje protivnika.
Ali ni taj „zid“ ne zaustavlja kretanje na terenu. Ruske jedinice, posebno grupa „Istok“, nastavljaju da se pomeraju ka zapadu, iako sporije nego što bi možda želele.
U međuvremenu, dolazak proleća unosi novu dinamiku. Drveće i žbunje počinju da dobijaju lišće, što omogućava bolje prikrivanje kretanja i potencijalno ubrzava tempo operacija.
Sve to ostavlja utisak prelazne faze – trenutka kada se strategije lome, a inicijativa menja ruke. Da li je ovo samo privremeni zastoj ili početak dugoročnog pregrupisavanja, pitanje je koje ostaje otvoreno.
Na terenu, međutim, odgovori se ne daju u analizama, već u pomeranjima linija koja, iz dana u dan, menjaju mapu.
