[adsenseyu3]
Poslednjih meseci po srpskim portalima se objavljuje tekst testamenta Pavla Vuisića iz 1982. godine, koji se poput dobrog gega „šeruje“ po društvenim mrežama.
Testament se prenosi nepotpun, što danas žalosti njegovu suprugu Mirjanu, poznatiju kao Sula, koja je 32 godine provela sa Pavlom i koja danas čuva sećanje na njega.
Jedna je reč problematična, koja ne menja samo smisao testamenta, reći će nam Mirjana Vuisić pri susretu u njihovom porodičnom stanu u centru Beograda, već i upućuje na pogrešno tumačenje karaktera velikog glumca.
U toj verziji Pavle Vuisić iznosi molbu da mu niko ne drži govor, niti jedne reči, a u suprotnom će se u grobu prevrnuti, i ne samo to nego da će iz groba i ustati i tog koji to učini noću moriti „i koliko ih je na svetu, da će im j…ti mater…“. Doslovno tim rečima.
Mizantrop, pomislilo bi se. Da je na kraju života zamrzeo sve ljude… Ne, Pavle Vuisić nije mrzeo ljude.
[adsenseyu1]
Iz originalne verzije testamenta, koji je svojeručno pisao, međutim, vidi se da je Pavle Vuisić napisao da moli da mu nikakav komunist — što je podvučeno — ne drži govora. I sve što sledi je upućeno njima, dakle komunistima.
Originalna verzija testamenta glasi:
Oporuka:
Pavla Vuisića, rođenog od majke Radmile i oca Miša, koji dana prvog novembra 1982. godine, pri čistoj svesti i zdravoga uma sastavlja ovu poruku.
Mirjani, ženi mi, sve što imam za slučaj da odapnem, ostavljam, s tim da razumno rasproda ili otuđi imovinu moju, odnosno svoju, a ako ne bude u stanju da imovinom raspolaže, da to samo sud može uraditi.
[adsenseyu4]
Mirjana, ako posle mene ostane, ima da me sahrani sa svim adetima i čestima crkve pravoslavne, sa šest popova da se pred mojim telom vide i čuju.
Sahraniti me ima u grobnicu našu, govor posmrtni ili slično da se čuo nije. Ovijeh šest popova (koje za inat hoću) da sve ono što se oko groba radi, rade i šute. Šute (ćute).
Neka u sebi pjevaju.
Pošto mislim mreti, što bih i onako sve ovo pisao, još da vas zamolim da mi nikakav komunist ni govora, ali niti jedne reči ne progovori, jerbo ću se u grobu prevrnuti i ne samo prevrnuti, već i ustati iz groba da ga noću morim i da mu, njemu i svima, koliko ih je na svetu, jebem mater…
– Ne znam zašto im ta verzija više odgovora. Ne želim u to da se uplićem. Nedavno je objavljena knjiga o Pavlu u kojoj stoji ta verzija – kaže Mirjana Vuisić.
Pavlova supruga Mirjana govorila je ekskluzivno za Nedeljnik zašto je veliki glumac mrzeo komunizam i komuniste, kako je jednom kidnapovan i odveden na prijem kod Tita, kako mu je Milovan Đilas prekinuo novinarsku karijeru, zašto je izbačen sa Pravnog fakulteta, kako jednom nije izdržao i ušao u konflikt sa Krcunom.
Govorila je o teškom životu u Beogradu prvih posleratnih godina i sve o njegovoj unutrašnjoj drami – kako zbog društvenog uređenja koje nije podnosio, tako i zbog profesije koju je – prezirao.
Unutrašnja patnja velikog glumca bila je toliko jaka da je pred kraj života, kada je bolest uzela maha bio blizu odluke o samoubistvu…
(Nedeljnik.rs)
[adsenseyu5][adsenseyu5]
