Za Ernestom Če Gevarom su uzdisale mnoge žene, ali su njegov ljubavni život obeležile samo tri. Dve su mu bile supruge, a treća, koja se smatra njegovom poslednjom partnerkom, bila je njegov saborac i „desna ruka“.
Poslednja žena koju je voleo slavni revolucionar Če Gevara zvala se Tanja i bila je njegova desna ruka. Ipak, ova ljubav ostala je u senci njihovih dela za revoluciju, ali je činjenica da je njeno ime „upisano“ kao poslednje na malobrojnom spisku žena za koje se znalo da su bile u braku ili vezi sa njim.
Rođena je 19. novembra 1937. godine kao Hajdi Tamara Bunke Bider i bila je ćerka nemačkog komuniste Eriha Bunkea i ruske Jevrejke Nađe Bider. Rodila se u Buenos Airesu, gde su njeni roditelji bili u izgnanstvu i došli 1930. godine, sedam godina pre njenog rođenja.
Tokom pedestih Tanja je izučavala političke nauke na Univerzitetu Humboldt u istočnom Berlinu, a posle uspešno okončanih studija, zaposlila se u Službi državne bezbednosti NDR, gde je, između ostalog, obavljala i špijunske zadatke.
Sa 18 godina je primljena u redove komunističke partije koja se u NDR zvanično zvala Jedinstvena socijalistička partija Nemačke. Posao je odveo u zapadnu Evropu i Južnu Ameriku, a kao kamuflaža joj je služilo igranje folklora.
#NuevoPost Videos Historia de ITA (Tania La Guerrillera) Haydée Tamara Bunke Bider https://t.co/GJw0r1osbY pic.twitter.com/ziJxQ7cUsK
— Hugo Alvaro Miranda (@hugomiranda) October 8, 2017
Fatalni susret sa Čeom Tanja je upoznala Ernesta Če Gevaru, tadašnjeg guvernera Narodne banke Kube i predvodnika kubanske delegacije koja je 1960. godine došla u posetu NDR u nemačkom gradu Lajpcigu. Kada je ugledala pred sobom svog heroja čijim se delima i stavovima divila, uspela je da se nametne i postane njegov vodič i prevodilac tokom boravka u Nemačkoj.
Ne postoje dokazi da su među njima tada već „sevnule varnice“, ali se to lako može zaključiti s obzirom na to da je ona već sledeće godine otišla na Kubu i pridružila se kubanskim „barbudosima” (bradonjama). Kao volonter oduševljeno je učestvovala u radničkim akcijama širom zemlje, u kampanji opismenjavanja stanovništva, izgradnji škola, poslovima u miliciji. Radila je i u Ministarstvu prosvete, bila član Kubanskog instituta prijateljstva s narodima i Saveza žena… Nije poslušala Čea i to je koštalo života U vreme kada je odabrana da učestvuje u gerilskoj ekspediciji u Boliviji, dobila je nadimak „Tanja“ po kome je ostala zapamćena. Koliko je Če Gevari bilo stalo do nje, govori i podatak da je za tu opasnu misiju naložio da je priprema Danijel Alarkon Ramirez, poznatiji kao Beninjo, koji je trebalo da je obuči veštinama samoodbrane, uključujući korišćenje pištolja, kao i presretanje i kodiranje radijskih poruka. Kubanci su ovu revolucionarku zapamtili po inteligenciji i hrabrosti, a Beninjo je posle tog perioda provedenog sa njom, govorio da je „milostiva, lepa, ljubazna, ali veoma teška“.
U novembru 1964. godine Tanja, koju su njeni saborci zvali i „La Geriljera“, otišla je u Boliviju u svojstvu tajnog agenta čiji je zadatak priprema terena za novu borbu. Tamo je boravila pod imenom Laura Gutjeres Bauer, radeći kao učiteljica i kolekcionar bolivijske narodne muzike. Vredno je prikupljala informacije o pripadnicima bolivijskog visokog društva i slala ih Čeu na Kubu. Nestrpljiva i nemirnog duha, Tanja se 1966. godine priključila gerilskoj grupi Huana Vitalija Akunje, čemu se Če usprotivio. On nije hteo Tanju za saborca, jer je znao da je misija za koju se spremao suviše opasna.
“Hergün biraz daha savaş, hergün biraz daha zafer ! ” TANYA (Haydée Tamara Bunke Bider) Che’ nin Yoldaşı pic.twitter.com/3gXrUNHvhj — Saîd Amedî (@Said__Amedi) November 7, 2014
Bolivijski vojnici, potpomognuti agentima američke CIA, postavili su Čeu 31. avgusta 1967. godine zasedu u mestu Vado del Jeso. Tanju su ubili dok je prelazila Rio Grande, a sa njom i još osam njenih drugova. Beživotno telo revolucionarke je plutalo rekom sve do 6. septembra, kada su ga ti isti vojnici sahranili zajedno sa ostalim pobijenim revolucionarima.
[adsenseyu1]
Tanjinom smrću, Če je ostao bez desne ruke, a planirana revolucija u Boliviji je obezglavljena. Tanju su izdali bolivijski seljaci za „šaku dolara”, a mesec i po dana kasnije, poginuo je i Če Gevara.
Tanjini posmrtni ostaci su 13. oktobra 1998. godine prebačeni na Kubu, gde je upriličena sahrana dostojna prave heroine, a ona sahranjena pored svojih drugova.
Če Gevara je bio oženjen dva puta i imao je petoro dece. Njegova prva žena bila je Hilda Gadea Acosta, ekonomista iz Perua, koja je imala kineske i indijske pretke. Bila je prva žena sekretar revolucionarne organizacije APRA.
Zbog revolucionarnog rada, morala je 1948. da napusti Peru. Godine 1953. upoznala je Če Gevaru u Gvatemali. Zajedno su se preselili u Meksiko, gde je Hilda upoznala Čea sa kubanskim revolucionarima.
U leto 1955. ona je ostala trudna pa su se avgusta 1955. venčali. Hilda je tvrdila da je Če prosio njenu ruku mnogo puta, ali je on jedva pisao o njoj u svojim dnevnicima.
Prema nekim prijateljima, on nije želio da se ženi, i da je oženio Hildu samo zato što je ona ostala trudna. U ovom braku rođena je njegova ćerka Hildita 1956. godine.
Prvi brak mu je propao delimično i zato što se tokom borbi u Santa Klari zaljubio u saborca Aleidu Marć, sa kojom se oženio isti dan kada je dobio razvod od Hilde 1959. godine. U ovom braku dobili su četvoro dece – ćerke Aleidu i Seliu i sinove Kamila i Ernesta.
O životu sa čuvenim revolucionarom Aleida Marć je napisala knjigu pod nazivom „Sećanja; Moj život uz Če Gevaru“.
(Dnevno.rs)
