Nedavna odluka američkog predsednika Donalda Trampa da uvede nove carine na uvoznu robu iz Kine, Kanade i Meksika izazvala je oštre reakcije pogođenih zemalja, koje su najavile žestoke kontramere i tužbe Svetskoj trgovinskoj organizaciji (STO).
Ovaj potez označava nastavak dugogodišnjeg trgovinskog sukoba koji je započet tokom Trampovog prvog mandata i sada se ponovo intenzivira.
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
Kinesko ministarstvo trgovine je u zvaničnom saopštenju istaklo da Peking izražava „snažno nezadovoljstvo i odlučno protivljenje“ jednostranim carinama koje je uveo Vašington. Kina je optužila SAD da grubo krše pravila STO i štete normalnim trgovinskim i ekonomskim odnosima između dve zemlje.
„Kao odgovor na pogrešne akcije Sjedinjenih Država, Kina će podneti tužbu STO i preduzeti odgovarajuće kontramere kako bi odlučno zaštitila svoja prava i interese“, navodi se u saopštenju kineskog ministarstva trgovine.
Osim toga, Peking je pozvao Vašington da „ispravi grešku i pristupi problemima na principima jednakosti, uzajamne koristi i uzajamnog poštovanja“. Kineski zvaničnici su naglasili da žele iskren dijalog i jačanje saradnje, ali su istovremeno upozorili da će u slučaju daljih američkih provokacija preduzeti oštrije mere.
Ovo nije prvi put da Kina reaguje na američke carine. U prethodnim godinama, Peking je odgovarao recipročnim tarifama, smanjenjem kupovine američkih poljoprivrednih proizvoda i ograničavanjem izvoza ključnih sirovina, poput retkih metala, koji su od vitalnog značaja za američku industriju visoke tehnologije.
Kanadski premijer Džastin Trudo oštro je reagovao na Trampovu odluku i upozorio da će SAD snositi „stvarne posledice“. On je najavio niz uzvratnih mera, uključujući kontratarife na američke proizvode.
„Kanada neće sedeti skrštenih ruku dok Sjedinjene Države nameću jednostrane i nepravedne tarife koje štete našoj ekonomiji i građanima“, rekao je Trudo u izjavi za medije.
Osim uvođenja kontratarifa, Trudo je nagovestio mogućnost primene necarinskih mera odmazde, uključujući restrikcije u oblasti kritičnih minerala i energetskih resursa.
Ovo može značajno uticati na američku industriju, s obzirom na to da Kanada snabdeva SAD velikim količinama sirovina koje su ključne za proizvodnju.
Kanadska privreda je blisko povezana sa američkom, a dosadašnji trgovinski sporazumi, poput USMCA (sporazum koji je zamenio NAFTA-u), omogućavali su nesmetan protok roba i usluga. Međutim, Trampova odluka sada ugrožava ove odnose i može dovesti do ozbiljnih ekonomskih posledica za obe strane.
Meksička predsednica Klaudija Šejnbaum takođe je odlučno reagovala na američke tarife. Ona je naložila sprovođenje „tarifnih i necarinskih mera“ u cilju zaštite interesa zemlje i odbacila tvrdnje američke administracije da je meksička vlada povezana sa kriminalnim organizacijama.
Tramp je ranije izjavio da su narkokarteli „u savezu sa meksičkom vladom“ i da predstavljaju pretnju nacionalnoj bezbednosti SAD. Takođe je optužio Meksiko za nesprečavanje trgovine narkoticima koji ulaze na teritoriju SAD. Ove optužbe izazvale su bes u Meksiku, gde su zvaničnici ocenili Trampove izjave kao uvredljive i neutemeljene.
Meksiko je već godinama meta američke trgovinske politike, a ranije je bio suočen sa carinama na čelik i aluminijum koje je Tramp uveo tokom prvog mandata. Ove nove mere dodatno će pogoršati odnose između dve zemlje, a Meksiko razmatra mogućnost da smanji ekonomsku zavisnost od SAD i diversifikuje svoja tržišta.
Trampova administracija opravdava uvođenje tarifa tvrdnjom da želi da zaštiti američku ekonomiju, smanji trgovinski deficit i suzbije ilegalnu trgovinu narkoticima. Međutim, ekonomski analitičari upozoravaju da bi ove mere mogle imati suprotan efekat.
Kako navodi The Wall Street Journal, nove tarife bi mogle ozbiljno da ugroze globalni trgovinski sistem i nanesu štetu ključnim sektorima američke ekonomije, uključujući automobilsku industriju.
Visoke carine na uvoznu robu mogle bi da povećaju troškove proizvodnje u SAD, što bi dovelo do poskupljenja automobila i drugih proizvoda, smanjenja konkurentnosti američkih kompanija i gubitka radnih mesta.
Osim toga, ekonomski rat sa Kinom može imati dugoročne posledice. Ukoliko Kina preusmeri svoju robu na druga tržišta i smanji zavisnost od američke ekonomije, SAD bi mogle izgubiti jednu od svojih najvećih trgovinskih partnera.
Takođe, Peking može uzvratiti sankcijama na američke tehnološke gigante, poput Apple-a i Tesle, što bi dodatno eskaliralo situaciju.
Trgovinski rat između SAD i njihovih glavnih partnera mogao bi da dovede do usporavanja globalne ekonomije. Povećane carine i trgovinske barijere mogu smanjiti obim međunarodne trgovine, povećati troškove za potrošače i investitore, kao i izazvati nestabilnost na finansijskim tržištima.
Peking i Vašington su u prošlosti pokušavali da postignu kompromis kroz trgovinske pregovore, ali su sporazumi često kršeni ili nisu dovodili do dugoročnih rešenja.
Ako SAD nastave sa agresivnom trgovinskom politikom, Kina može produbiti saradnju sa alternativnim ekonomskim blokovima, poput BRIKS-a i zemalja Globalnog juga, čime bi se stvorila nova trgovinska ravnoteža u svetu.
Osim toga, Kanada i Meksiko mogu pojačati ekonomske veze sa Evropskom unijom i azijskim tržištima kako bi smanjili zavisnost od SAD. Ova situacija može dovesti do stvaranja novih trgovinskih saveza koji bi oslabilili dominaciju SAD u globalnoj ekonomiji.
Odluka Donalda Trampa da uvede carine na kinesku, kanadsku i meksičku robu izazvala je talas nezadovoljstva i otvorila novi front u trgovinskom ratu.
Dok Kina, Kanada i Meksiko pripremaju kontramere i tužbe STO, svet sa zebnjom posmatra razvoj događaja koji bi mogli da oblikuju budućnost globalne ekonomije.
Ukoliko ne dođe do kompromisa, ove trgovinske tenzije mogle bi imati dugoročne posledice ne samo za pogođene zemlje, već i za celokupni svetski ekonomski poredak.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
