Redovna popodnevna dremka uzrok je bolje mentalne vitalnosti, zaključak je istraživanja objavljenog na portalu General Psychiatry.
Ona je povezana sa boljom spacijalnom orijentacijom, tačnijim izražavanjem i boljom radnom memorijom, ukazuju nalazi.
Duži životni vek i pridružene neurodegenerativne promene koje ga prate, povećavaju mogućnost demencije, jer je u razvijenom svetu pogođena otprilike 1 od 10 osoba starijih od 65 godina.
Kako ljudi stare, način njihovog spavanja se menja, a popodnevna dremka postaje sve češća. Ali, objavljeno istraživanje do danas nije postiglo nikakav konsenzus o tome da li bi popodnevno spavanje moglo da pomogne u sprečavanju kognitivne dekadencije i demencije kod starijih ljudi, ili je možda simptom demencije.
Istraživači su sproveli istraživanje kod 2214 prividno zdravih ljudi, starih najmanje 60 godina koji žive u nekoliko velikih gradova širom Kine, uključujući Peking, Šangaj i Ksian.
Sve u svemu, 1534 je redovno spavalo popodne, dok 680 nije. Svi učesnici su prošli niz zdravstvenih provera i kognitivnih procena, uključujući mini mentalni test radi provere demencije. Prosečna dužina noćnog spavanja bila je oko 6,5 sati u obe grupe.
Popodnevna dremka definisana je kao period od najmanje pet uzastopnih minuta sna, ali ne više od 2 sata, u periodu nakon ručka. Učesnici su pitani koliko često su dremali tokom nedelje; odgovor se kretao od jednom nedeljno do svakog dana.
Testovi za skrining demencije su obuhvatili 30 stavki koje su merile nekoliko aspekata kognitivnih sposobnosti i viših funkcija, uključujući vizuelno-prostorne veštine, radnu memoriju, raspon pažnje, rešavanje problema, spacijalnu orijentisanost i tečan govor.
Rezultati kognitivnih performansi mini testa bili su znatno veći među onima koji su praktikovali popodnevnu dremu, nego među onima koji nisu i postojale su značajne razlike u spacijalnoj orijentisanosti, tečnom govoru i pamćenju.
Ovo je opservaciona studija, pa ne može da se utvrdi uzrok. Takođe nije bilo informacija o trajanju, ili vremenu popodnevnih dremki, što bi moglo biti važno.
Ipak, postoje neka moguća objašnjenja za pronađena zapažanja, kažu istraživači. Jedna od teorija je da je upala posrednik između dremke sredinom dana i loših zdravstvenih rezultata, jer upale imaju važnu ulogu u poremećaju spavanja, napominju istraživači.
Spavanje reguliše imunološki odgovor tela, a dremanje se smatra evoluiranim odgovorom na upale; ljudi sa višim nivoima upale takođe češće dremaju, objašnjavaju istraživači.
Webtribune.rs
