Odluka Srbije da osudi ruski napad na Ukrajinu bila je vrlo moćna, ocena je SAD, a sledeći veliki front je bitka protiv dezinformacija gde bi Srbija takođe trebalo da se uključi, kaže Karen Donfrid, pomoćnica državnog sekretara SAD za Evropu i Evroaziju.
Karen Donfrid važi za spoljnopolitičkog stručnjaka sa odličnim poznavanjem prilika u Evropi. Pre stupanja na dužnost u oktobru 2021, sedam godina je bila predsednica nemačkog Maršalovog plana.
Na pitanje da li je intervencija NATO u Ukrajini apsolutno isključena, Donfrid je u intervjuu za RTS rekla da su predsednik i državni sekretar, DŽo Bajden i Entoni Blinken, bili veoma precizni kada su rekli da je njihov cilj da pokušaju da okončaju rat u Ukrajini, a ne da proizvedu još veći sukob.
Pratite naše odabrane najbolje vesti na našem “Telegram” kanalu na Android telefonima preko instalacije na Play Prodavnici ili desktop računarima OVDE
„Predsednik Bajden je jasno rekao da američka vojska neće ići u Ukrajinu, kao deo napora u koje smo uključeni“, istakla je.
Pomoćnica državnog sekretara SAD je podsetila da su SAD i svi saveznici NATO jasno rekli da su spremni da brane svaki pedalj teritorije zemalja članica Alijanse.
„Dakle, ako bi bilo ruskih napada na bilo koju članicu NATO, onda bi to značilo da je Rusija započela rat sa NATO. Mi se nadamo da se ništa slično neće dogoditi“, rekla je.
Donfrid je podvukla da veruju da je jedino moguće rešenje ukrajinske krize diplomatsko. Takođe, kaže da SAD neće raditi ništa vezano za Ukrajinu mimo Ukrajine i da su oni ti koji treba da vode diplomatsku bitku za okončanje sukoba.
„SAD imaju stalnu i blisku koordinaciju i saradnju sa našim ukrajinskim prijateljima. Predsednik Bajden u stalnom je kontaktu sa predsednikom Zelenskim i svi smo impresionirani liderstvom koje je predsednik Zelenski pokazao. Sekretar Blinken je u bliskoj komunikaciji sa svojim ukrajinskim kolegom Dmitrom Kulebom. Sekretar Blinken i ministar spoljnih poslova Ukrajine imaće sastanak sledećeg vikenda, tako da će direktni kontakti SAD i Ukrajine biti nastavljeni“, objasnila je i dodala da za sada nema planova za direktne kontakte ruskih i američkih zvaničnika.
„Pogrešna su poređenja Ukrajine i NATO bombardovanja 1999.“
Za poređenja rata u Ukrajini i NATO bombardovanja Savezne Republike Jugoslavije 1999. godine, Donfrid kaže da su pogrešna, čak i opasna.
„Ljudi sa Zapadnog Balkana, uključujući Srbe, preživeli su bedu i smrtna stradanja tokom devedesetih zbog nacionalizma i podela. Mi odbijamo da ti događaji na bilo koji način opravdavaju ruski nelegalni i neizazvani napad na Ukrajinu. Možda se ne slažemo oko uzroka koji su doveli do operacije ‘Ujedinjene snage’ 1999. godine protiv Slobodana Miloševića i tadašnje SRJ, ali upravo zbog pozicije Srbije u 1999. očekivala bih da Srbija prednjači u horu onih koji osuđuju ruske akcije protiv civilnog stanovništva. U tom kontekstu, mislim da je bilo vrlo moćno to što je Srbija prošle nedelje uradila, to kako je postupila na sednici Generalne skupštine UN. Videli smo prošle nedelje da su UN ogromnom većinom od 141:5 osudile rusku invaziju na Ukrajinu i tražile da Putin povuče svoje snage“, poručila je ona.
Podsetila je da je to bila prva hitna sednica Generalne skupštine u poslednjih 40 godina.
„I ako tražimo mesto gde je stav sveta iskazan, treba da gledamo u tu Generalnu skupštinu. I čestitamo Srbiji na tome“, smatra Karen Donfrid.
„Srbija da bude ponosna što je deo svetskog stava“
Kaže da SAD na rusku invaziju Ukrajine gledaju kao na nastavak, kako je rekla, agresije iz 2014. i invazije na Krim, Donjeck i Lugansk.
„Ono što se sada događa je razarajuće za Ukrajinu, ali je i za duboku zabrinutost i Amerikanaca i Srba, jer je osnovni princip, koji ste sada artikulisali, da poštujemo teritorijalni integritet države i suverenost, da poštujemo pravo države da izabere svoju spoljnu politiku, da se granice ne smeju menjati silom, to su sve fundamentalni principi u koje Srbija veruje. Kad pitate šta Srbija dalje treba da uradi, prvo, jasno mi je da je Srbija iskazala čvrstu želju da se priključi EU, a to znači usklađivanje spoljne politike sa politikom EU kao delom procesa priključenja. Ono što nas posebno zabrinjava su dezinformacije koje dolaze s ruske strane. Uključujući platforme kao što su RT i Sputnjik. Nadamo se da će se Srbija uskladiti sa EU i SAD tako što će sprečiti širenje ruske propagande i dezinformacija o napadu na Ukrajinu“, ističe.
Donfrid je podsetila da SAD poštuju srpsku neutralnost, ali da misle da ima i drugih neutralnih nacija, poput Švajcarske, koje su zauzele vrlo jak stav protiv Kremlja i idu u korak sa svojim evropskim susedima, kao i da misle da je ovo vreme za akciju, ne za tišinu.
Na pitanje da li Srbija treba da zabrani emitovanje ruskim medijima, kao što su RT i Sputnjik, odgovara da je da odluka na srpskim vlastima, ali da istovremeno ohrabruje Srbiju da odigra konstruktivnu ulogu u, kako je rekla, odbacivanju „ruskih dezinformacija“.
Smatra da se situacija oko menjanja granica silom, koja se dogodila Srbiji devedesetih godina, veoma razlikuje od onoga što se danas događa sa Ukrajinom.
„Razlog zašto spominjem glasanje u Generalnoj skupštini UN prošle nedelje je zato što ona jasno pokazuje šta znači kada imate 141:5 u GS UN. Ja bih sve pozvala da pogledaju ko je sve glasao da osudi rusku agresiju i ko je glasao da se Rusija povuče iz Ukrajine. Mislim da Srbija može da bude vrlo ponosna što je deo svetskog stava koji govori protiv ruskog neisprovociranog napada na Ukrajinu“, zaključila je Karen Donfrid.
Na našem “Telegram” kanalu možete pratiti naše odabrane najbolje vesti i one koje ne objavljujemo na drugim mrežama. “Telegram morate instalirati na mobilnim telefonima preko Play Prodavnice. OVDE
(RTS)
