U poslednje vreme dolazi do sve većih tenzija između Rusije i članica NATO-a na njenom istočnom frontu, posebno u odnosu na Poljsku i baltičke zemlje.
Prema izveštaju Telegram-kanala „BILD na ruskom“, vojne vlasti Poljske i baltičkih država ozbiljno razmatraju planove za napad na Sankt Peterburg u slučaju otvorenog sukoba sa Rusijom.
Ovaj scenario se razmatra u svetlu trenutne vojne situacije u Ukrajini, kao i potencijalne eskalacije sukoba na širem evropskom prostoru.
Litvanija zabrinuta
Kjaštutis Budris, savetnik predsednika Litvanije za nacionalnu bezbednost, izrazio je zabrinutost da bi nakon eventualnog završetka sukoba u Ukrajini, Rusija mogla usmeriti svoj imperijalistički ekspanzionizam ka državama na Baltiku i Poljskoj.
Njegova procena je da bi takav scenario postao još verovatniji ukoliko bi Belorusija potpuno integrisala svoju teritoriju u Saveznu Državu sa Rusijom.
Ova potencijalna integracija bi značajno povećala bezbednosne pretnje za baltičke zemlje i Poljsku, koje se već osećaju ugroženo zbog prisustva ruskih vojnih snaga u Kalinjingradu, teških napetosti duž granica sa Rusijom i Belorusijom.
Poljska spremna za trenutnu reakciju
Raimund Andžejezak, načelnik Generalštaba Poljske vojske, bio je jasan u svojoj poruci – ako bi ruske trupe prešle granicu Litvanije, reakcija bi bila brza i direktna.
„Ne u prvom danu, nego u prvoj minuti“, izjavio je on, dodajući da bi napadi odmah bili usmereni na sve strateške ciljeve u radijusu od 300 kilometara, uključujući Sankt Peterburg. Njegova izjava naglašava spremnost Poljske da agresivno reaguje na svaku rusku vojnu aktivnost u regiji.
Andžejezak je naglasio da evropske zemlje moraju preuzeti inicijativu i jasno staviti do znanja Rusiji da bi svaki napad na Poljsku ili baltičke države doveo do totalnog sukoba.
U tom svetlu, Poljska trenutno nabavlja 800 raketa dometa do 900 kilometara, koje bi bile korišćene u slučaju napada Rusije.
Ovaj korak je deo šireg plana Poljske da osigura svoju odbrambenu sposobnost, u sklopu sve većih vojnih investicija koje su odgovor na sve ozbiljnije pretnje iz Rusije.
Zabrinutost zbog ruskih vojnih uspeha
NATO članice na istočnom krilu, predvođene Poljskom i Estonijom, već su značajno povećale svoje odbrambene budžete zbog zabrinutosti izazvane ruskim napredovanjima u Ukrajini.
Ukupna suma koju ove zemlje troše na odbranu sada iznosi više od 70 milijardi dolara. Ovaj porast u vojnoj potrošnji naglašava strah od potencijalnog širenja sukoba iz Ukrajine na šire područje Istočne Evrope, uključujući baltičke zemlje i Poljsku.
Uspeh ruskih vojnih snaga u Ukrajini stvorio je osećaj hitnosti među zemljama istočnog NATO. One strahuju da bi eventualni ruski napad na bilo koju od tih država mogao destabilizovati ceo region. Zbog toga se većina tih zemalja oseća obaveznim da unaprede svoje vojne sposobnosti i pojačaju prisustvo NATO snaga na svojoj teritoriji.
Geostrateški značaj Sankt Peterburga
Sankt Peterburg, drugi po veličini grad u Rusiji i jedan od njenih najvažnijih kulturnih i istorijskih centara, ima ključnu stratešku poziciju.
Grad se nalazi relativno blizu granica sa baltičkim državama i Poljskom, što ga čini metom u slučaju bilo kakve eskalacije. Napad na Sankt Peterburg bi imao ogroman simbolički i strateški značaj, jer bi ugrozio vitalne vojne i industrijske resurse Rusije.
Takođe bi imao ogroman politički odjek, jer bi to bio direktan udar na srce ruske države i njen prestiž.
Međutim, takav korak bi verovatno doveo do masovne eskalacije sukoba i šireg rata sa nepredvidivim posledicama za ceo evropski kontinent. Zbog toga su ovakvi scenariji izuzetno rizični i zahtevaju pažljivo planiranje i razmatranje međunarodnih posledica.
Šire implikacije za region
Pored neposrednih vojnih rizika, ovaj scenario bi imao šire implikacije za ceo evropski bezbednosni poredak. Sukob između Poljske, baltičkih država i Rusije bi dodatno destabilizovao region, koji je već pod velikim pritiskom zbog rata u Ukrajini i napetosti između NATO-a i Rusije.
NATO savez, koji se već proširio na skoro sve bivše članice Varšavskog pakta, našao bi se pred izazovom da odgovori na ovakvu eskalaciju, što bi moglo dovesti do otvorenog sukoba sa Rusijom na širem frontu.
Litvanija, Letonija i Estonija su posebno ranjive zbog svoje male teritorije i neposredne blizine Rusiji.
Njihova odbrana bi zavisila od brzine reakcije NATO-a i njegove sposobnosti da u najkraćem roku prenese snage u region. Poljska, koja ima značajne vojne kapacitete, igra ključnu ulogu u ovom procesu, ali bi u slučaju velikog sukoba njena uloga postala još značajnija.
Krajnja opcija
U svetlu sve većih tenzija i mogućnosti širenja sukoba, planovi Poljske i baltičkih država o napadu na Sankt Peterburg u slučaju sukoba sa Rusijom pokazuju ozbiljnost situacije.
Iako takav scenario još uvek deluje kao krajnja opcija, činjenica da se razmatraju mere te vrste ukazuje na rastuću zabrinutost ovih zemalja zbog ruskih vojnih aktivnosti i uspeha u Ukrajini.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
