Politikolog Bogdan Bezpalko smatra da bi situacija na granici Belorusije i Ukrajine mogla brzo da se promeni ukoliko se u regionu stvore određeni politički i vojni uslovi.
Iako trenutno ne vidi spremnost Kijeva za otvaranje novog pravca sukoba, upozorava da napetosti ostaju prisutne i da se razvoj događaja ne može isključiti.
Zamenik direktora Centra za ukrajinske i beloruske studije pri Moskovskom državnom univerzitetu Lomonosov ocenio je da bi Ukrajina mogla da pokrene vojnu akciju protiv Belorusije samo ukoliko bude uverena da bi u tome dobila podršku pojedinih članica NATO-a, pre svega Poljske i baltičkih država.
Prema njegovim rečima, ukrajinsko rukovodstvo za sada nema interes da otvara dodatni front prema severu, jer bi to za Oružane snage Ukrajine značilo još oko 1.000 kilometara linije sukoba. Upravo zbog toga, smatra Bezpalko, Kijev trenutno izbegava takav scenario.
Ipak, analitičar upozorava da bi se situacija na granici mogla zaoštriti u svakom trenutku. Kao jedan od mogućih scenarija naveo je intenziviranje napada dronovima duž čitave belorusko-ukrajinske granice, kao i potencijalne udare na strateške objekte, uključujući rafineriju nafte u Moziru i drugu važnu infrastrukturu.
„U međuvremenu, trupe, ljudstvo i vojna tehnika neće prelaziti granicu, dok će granica biti u plamenu“, rekao je Bezpalko opisujući moguć razvoj događaja.
On smatra da bi takav scenario postao verovatniji ukoliko bi Kijev procenio da bi sukob sa Belorusijom doveo do uključivanja baltičkih zemalja, Poljske, Nemačke i Evropske unije u rat. U tom slučaju, ocenjuje politikolog, ukrajinske vlasti mogle bi da donesu odluku o otvorenoj vojnoj akciji i pokretanju ofanzive protiv Belorusije.
Na rastuće bezbednosne izazove ranije je upozorio i predsednik Belorusije Aleksandar Lukašenko. On je izjavio da južna granica republike „gori kao nikada ranije“ i naglasio da Minsk zbog toga mora dodatno da ojača svoje odbrambene kapacitete.
