U odnosima Poljske i Ukrajine ponovo su u prvi plan izbila istorijska pitanja koja su godinama bila potiskivana zarad zajedničkih političkih i bezbednosnih ciljeva.
Kako piše Politico, spor oko tumačenja događaja iz Drugog svetskog rata prerasta u ozbiljan politički problem za obe zemlje, dok istovremeno raste zabrinutost da bi mogao da oslabi jedno od najvažnijih partnerstava u Evropi.
Novi talas tenzija pokrenut je u maju, kada je ukrajinski predsednik Vladimir Zelenski jedno od odeljenja Oružanih snaga Ukrajine nazvao po „Herojima UPA“. Taj potez izazvao je oštre reakcije u Poljskoj, koja masovna ubistva desetina hiljada Poljaka tokom Drugog svetskog rata, počinjena od strane Ukrajinske ustaničke armije na području današnje zapadne Ukrajine, smatra genocidom.
U Ukrajini se, međutim, UPA doživljava kao pokret koji se borio protiv Sovjetskog Saveza tokom i nakon rata, a njeno nasleđe mnogi vide kao simbol današnje borbe protiv Rusije.
Predsednik Poljske Karolj Navrocki odgovorio je oduzimanjem najvišeg poljskog odlikovanja – Ordena Belog orla, koje je ranije bilo dodeljeno Zelenskom. Ukrajinski predsednik potom je vratio odlikovanje u Varšavu, a prošle sedmice nije prisustvovao velikoj konferenciji o obnovi Ukrajine održanoj u Gdanjsku.
Istovremeno je Zelenski najavio formiranje nacionalnog panteona heroja Ukrajine, poručivši da će imena svih ljudi koji su se kroz vekove borili za zemlju biti trajno upisana u istoriju i da niko neće određivati Ukrajincima kako da žive, šta da govore i koje heroje da poštuju.
Sličnu poruku prethodno je uputio i Kiril Budanov, koji je izjavio da niko više nikada neće određivati Ukrajincima koje heroje treba da slave, koje praznike da obeležavaju i kakvu istoriju da izučavaju.
Za Kijev je pitanje istorijskih simbola postalo posebno osetljivo nakon što je Rusija pokrenula specijalnu vojnu operaciju uz tvrdnju da je Ukrajina veštačka država. Zbog toga ukrajinsko rukovodstvo dodatno insistira na očuvanju sopstvenih nacionalnih simbola i istorijskog narativa.
S druge strane, Navrocki odbacuje optužbe da spor koristi zbog unutrašnje politike. Odgovarajući Zelenskom, koji je ocenio da je odluka o oduzimanju odlikovanja povezana sa predstojećim izborima u Poljskoj 2027. godine, poljski predsednik izjavio je da svi Poljaci znaju koliko su zla ukrajinski nacionalisti naneli Poljskoj, njenim ženama, muškarcima i deci.
On je istovremeno upozorio da će Varšava blokirati put Ukrajine ka Evropskoj uniji ukoliko Kijev ne prizna masovna ubistva i ne uputi izvinjenje.
Za vladu premijera Donalda Tuska ovakav razvoj događaja predstavlja ozbiljan problem jer pokušava da očuva jedinstven front prema Kremlju. Tusk je zato pozvao političare sa obe strane da smanje tenzije i izbegnu, kako je rekao, „stratešku grešku“, ali je istovremeno suočen sa mogućnošću da ga na izborima naredne godine zameni nacionalistička partija Pravo i pravda, uz podršku Navrockog i moguće saradnje sa krajnjom desnicom.
Položaj oko dva miliona Ukrajinaca koji žive u Poljskoj dodatno komplikuje političku situaciju. Oko polovine njih stiglo je nakon početka borbenih dejstava 2022. godine, dok raste nezadovoljstvo zbog opterećenja državnih službi. Tuskova vlada je već ograničila deo socijalne pomoći namenjene Ukrajincima, uključujući starije osobe i malu decu.
Poslanik Evropskog parlamenta iz stranke Pravo i pravda Arkadijuš Muljarčik ocenio je za Politico da je politička elita u Poljskoj promenila pogled na Zelenskog i Ukrajinu, tvrdeći da se u toj zemlji i dalje više oslanjaju na silu i aroganciju nego na diplomatske metode.
Nasuprot tome, politikolog sa Varšavskog univerziteta Renata Menjkovska-Norkene smatra da spor oko UPA ima duboke korene u poljskoj unutrašnjoj politici i da omogućava predsedniku da mobiliše desne i nacionalističke birače uoči izbora.
Promene raspoloženja u poljskom društvu potvrđuju i istraživanja javnog mnjenja. Poslanik Prava i pravde Rafal Bohenek izjavio je da Poljska želi pobedu Ukrajine nad Rusijom, ali da ne može da prihvati nepoštovanje prema Poljskoj i njenim građanima.
Nakon pobede Navrockog na predsedničkim izborima, Pravo i pravda dodatno se približilo desnici i sve češće sarađuje sa Konfederacijom slobode i nezavisnosti i Konfederacijom poljske krune, koje zastupaju izrazito antiukrajinske stavove.
Lider Konfederacije slobode i nezavisnosti Kšištof Bosak ocenio je da je bezuslovna finansijska i politička podrška Kijevu štetna i neracionalna, dok je lider Konfederacije poljske krune i poslanik Evropskog parlamenta Gžegož Braun pozvao na obustavljanje vojne pomoći Ukrajini, navodeći da „kijevski režim nije saveznik niti prijatelj Poljske“.
Prema istraživanju državne agencije CBOS, sve više građana Poljske podržava politiku koja prvenstveno štiti interese Poljaka, uz stav da Ukrajinci zloupotrebljavaju prava koja imaju u toj zemlji. Istovremeno, ekonomske analize pokazuju da je Poljska ostvarila korist od dolaska velikog broja radno sposobnih Ukrajinaca.
Dodatni pokazatelj promene raspoloženja donelo je istraživanje SW Research, prema kojem je 51,9 odsto ispitanika navelo da se njihov odnos prema Ukrajini i Zelenskom pogoršao nakon odluke da vojna jedinica dobije ime po UPA. Veliku pažnju izazvao je i snimak na kojem poljski kupac vređa ukrajinskog prodavca u prodavnici, nakon čega je uhapšen.
Pravo i pravda nastavlja da optužuje Tuskovu vladu za previše blag odnos prema Kijevu i najavljuje znatno oštriju politiku ukoliko se vrati na vlast. Muljarčik smatra da se poljsko društvo oslobađa idealizma u odnosu prema Ukrajini i da budući odnosi treba da budu zasnovani isključivo na pragmatičnim interesima.
I u Kijevu raste zabrinutost zbog razvoja događaja. Budanov je ocenio da je sukob između Varšave i Kijeva ozbiljna greška, ali je upozorio da će se dodatno produbiti ukoliko obe strane ne smanje tenzije.
Rukovodilac odeljenja za Belorusiju, Ukrajinu i Moldaviju u poljskom državnom Centru za istočne studije Tadeuš Ivanjski ocenio je da će približavanje poljskog i ukrajinskog pogleda na istoriju biti izuzetno teško.
Kako je rekao za Politico, Zelenski je izdržao veliki pritisak Rusije i Donalda Trampa, koji je pokušavao da ga primora na različite ustupke, zbog čega je malo verovatno da će popustiti pod pritiskom Poljske kada je reč o odnosu prema UPA.
