[adsenseyu2]
Dr Milan Savić, direktor bolnice „Sveti Sava”, smatra da treba razmotriti iskustva drugih država u medicinskoj upotrebi ove biljke
Ukoliko se usvoji inicijativa Udruženja „Lekalizacija Srbije”, lekari u Srbiji bi uskoro mogli da propisuju terapiju kanabisom pacijentima za koje se proceni da je ona neophodna. Zvaničan zahtev Ministarstvu zdravlja za izmenu Zakona o psihoaktivnim i kontrolisanim supstancama kojim bi se dozvolila upotreba kanabisa u zdravstvenom sistemu Srbije podneo je dr Milan Savić, direktor Bolnice za cerebrovaskularne bolesti „Sveti Sava” i potpredsednik udruženja, koji ističe za „Politiku” da su razlozi za izmenu propisa, odnosno omogućavanje upotrebe kanabisa u medicinske svrhe, između ostalog, i iskustva drugih zemalja: EU, SAD, Kanada, Izrael.
– U tim zemljama se za određene definisane indikacije kanabis kao lek koristi više godina, naravno uz kontrolu lekara. Nesporno je korišćenje kod simptomatske terapije kancerskog i drugog hroničnog neuropatskog bola, olakšavanje tegoba koje se javljaju pri primeni hemioterapije, lečenje anoreksija različitog uzroka, a posebno kod HIV infekcije, terapija mišićnog spazma kod pacijenata sa multiplom sklerozom, takođe i poremećaji sna kod različitih bolesti. Još dodatnih razloga nalazi se u eksperimentalnim istraživanjima koja pokazuju da kanabis može imati neka veoma korisna svojstva, kao što su antikancersko, neuroprotektivno, imunosupresivno, antiinflamatorno, antikionvulzivno… – ističe dr Savić.
Niko od lekara u Srbiji, pojašnjava naš sagovornik, nema kliničkog iskustva u lečenju pacijenata kanabisovim uljem ili nekim drugim oblikom osim možda pojedinačnih iskustava koja nisu dovoljna da se na tome izgradi neka doktrina.
– Ni ja nemam iskustva u neposrednom lečenju, osim što sam bio u prilici da tokom rada na ovoj materiji upoznam dosta pacijenata koji samoinicijativno uzimaju ulje u terapiji različitih bolesti, a prvenstveno malignih. Ministarstvo zdravlja je svakako ozbiljno shvatilo ovu inicijativu i naložilo formiranje radne grupe sastavljene od kompetentnih stručnjaka iz različitih oblasti koji imaju cilj da ovu inicijativu sagledaju multidisciplinarno i daju sud o tome iz čega će verujem proisteći pozitivno rešenje, kako za pacijente tako i za državu – ističe dr Savić.
[adsenseyu4]
U Ministarstvu zdravlja naglašavaju da postoji ideja da se formira radna grupa koju bi osim predstavnika ove institucije činili i stručnjaci iz MUP-a i ministarstava poljoprivrede i pravde kako bi se formirao zvanični stav prema potencijalnoj legalizaciji kanabisa.
– Neophodno je usaglašavanje stavova svih važnih institucija. Tražićemo i mišljenje Agencije za lekove i medicinska sredstva – kažu u Ministarstvu zdravlja.
Aleksandar Tucović, pi-ar Agencije za lekove i medicinska sredstva Srbije, smatra da pojam „legalizacije” marihuane možda nije dovoljno jasan – da li se odnosi na legalizaciju upotrebe marihuane u sve svrhe (uključujući i takozvane rekreativne), u medicinske ili preparata koji se izrađuju od biljke kanabis.
– Ukoliko pričamo o lekovima, onda pojam „legalizacija” nije primeren. Marihuana, kanabis sadrži aktivne supstance delta-9-tetrahidrokanabinol (THC) i kanabidiol (CBD), koje su najčešće ispitivani sastojci za medicinsku upotrebu marihuane. Sprovođene su studije koje su ispitivale potencijalnu korist u terapiji različitih stanja, uključujući hronična kožna oboljenja, slabost i gubitak telesne težine koji su u vezi sa karcinomom, hronični bol, Hantingtonova bolest, poremećaji sna, bolesti oka, multipla skleroza i shizofrenija – ističe Tucović.
Lekovi koji su u pojedinim zemljama registrovani i komercijalno dostupni, a koji sadrže kanabinoide bilo biljnog ili sintetskog porekla jesu „marinol” (dronabinol), „cesamet” (nabilon) i „sativeks” i registrovani su na osnovu izvršenih kliničkih ispitivanja u kojima je pokazana efikasnost i bezbednost pri primeni leka za odobrene indikacije pri odobrenom doziranju i načinu primene.
– Lek „marinol” ima odobrenje za lečenje anoreksije koja je u vezi sa gubitkom težine kod pacijenata sa sidom, mučnina i povraćanje koji su u vezi sa hemioterapijom kod pacijenata koji nisu imali adekvatan odgovor na konvencionalnu antiemetičku terapiju. Lek „sativeks” registrovan je u pojedinim zemljama Evropske unije i koristi se za poboljšanje simptoma kod odraslih osoba sa umerenim do teškim spasticitetom zbog multiple skleroze, koji nisu imali adekvatan odgovor na druge lekove protiv spasticiteta. Medikament „cesamet” ima odobrenje za lečenje mučnine i povraćanja koji su u vezi sa hemioterapijom zbog karcinoma, a koji nisu imali adekvatan odgovor na konvencionalnu terapiju. Svi lekovi su registrovani isključivo za upotrebu kod odraslih osoba, jer u pedijatrijskoj populaciji još nije pokazana efikasnost i bezbednost primene – pojasnio je Tucović.
Ako se bilo koji nosilac dozvole za lek odluči da i u Srbiji registruje neki od tri navedena leka, agencija će dostavljeni zahtev razmotriti i potencijalno izdati dozvolu za lek, kaže Tucović. Podnosioci inicijative procenjuju da se više hiljada onkoloških i drugih teško obolelih pacijenata u Srbiji snabdeva na crnom tržištu uljem kanabisa sumnjivog kvaliteta, plaćajući dozu od pet mililitara najmanje 300 evra.
(Politika)
[adsenseyu1]
