Mišljenje da je bivši visoki predstavnik Valentin Incko napravio zbrku i gurnuo zemlju u krizu nametnuvši rešenja koja propisuju zatvorsku kaznu za stav o dešavanjima u Srebrenici, nisu više rezervisana samo za Beograd, Moskvu, Peking ili Republiku Srpsku.
Glasovi koji se verovatno neće pretrano dopasti Sarajevu sve češće dolaze i iz Evropske unije. Sem po kuloarima, sve češće se i javno čuje da mnoge važne zemlje na Zapadu nisu blagoslovile Inckovu aktvnost, svesni da bi to izazvalo nesagledivu krizu.
Austrijski diplomata Volfgang Petrič, koji je na mestu visokog predstavnika za BiH boravio od 1999. do 2002. kritikovao je Incka, jer je uoči odlaska dekretom uveo zabranu negiranja genocida u Srebrenici. Time je uspostavljen duplo negativni efekat, zaključuje Petrič – za žrtve nije postignuto ništa, a srpski bojkot institucija BiH je paralisao zemlju.
On za austrijske medije dalje zaključuje da su svi napori EU i Amerike za novi izborni zakon propali ako se ta kriza ne reši, pa upozorava: „Propadnu li idući izbori zbog bojkota Srba i Hrvata, to bi bio faktički kraj BiH”, poručuje Petrič za „Prese”.
Pratite nas na mreži “Telegram” na Android telefonima ili desktop računarima OVDE
Naime, srpski predstavnici u organima BiH odbijaju učešće u odlučivanju dok se antidejtonske odluke bivšeg protektora ne povuku, a predstavnici Hrvata nagoveštavali su mogući bojkot izbora naredne godine ako se ne reši pitanje izbornog zakonodavstva.
Lider HDZ-a BiH Dragan Čović ocenio je pre neki dan kako „BiH kao država neće moći opstati” ne dogovore li se izmene izbornih pravila kojima će se osigurati legitimno predstavljanje različitih etničkih skupina u telima vlasti. Volfgang Petrič još kaže kako je BiH trenutno u najvećoj krizi do sada.
Novi visoki predstavnik Kristijan Šmit „sada mora da se snalazi kako da se izvuče iz te situacije”. Petrič konstatuje i kako je predugo postojeća institucija visokog predstavnika u BiH u međuvremenu postala kontraproduktivna.
On pravi paralelu između američke intervencije u Avganistanu i zapadnog inženjeringa u BiH i zaključuje da su obe neuspele na sličan način. Zapad je, kaže on, reagovao s pozicije snage u Avganistanu, želeo više, hteo da spolja gradi državu zapadnih karakteristika „što je teška i upitna strategija, koja se primenjuje i u BiH”.
Nedavno imenovani supervizor, Kristijan Šmit, kog RS ne priznaje za visokog predstavnika, izjavio je za javni servis BiH kako je za rešenje svih ključnih problema, uključujući i blokadu rada institucija BiH kao i dogovor o izmenama Izbornog zakona BiH, neophodno da političari ostanu za istim stolom, čak i kada je teško.
Odbacio je kritike da se svrstao na stranu HDZ-a i poručio kako odgovornost za rešenje pitanja izbornog zakonodavstva nose domaći političari.
„Rešenja moraju uključivati borbu protiv izbornih prevara. Osim toga, mora se osigurati da se ispoštuju odluke Suda za ljudska prava u pogledu učešća ‘ostalih’”, kaže Šmit.
Najviše primedbi Hrvati imaju na izbore vezano za Predsedništvo BiH, gde je glasovima Bošnjaka izabran Željko Komšić, kog hrvatski političari doživljavaju kao zvaničnika koji vodi bošnjačku politiku. Komšić, koji je nedavno „zamerio” Šmitu da se priklonio jednom narodu, nakon sastanka s visokim predstavnikom u utorak izražava razočaranje, jer „ima utisak da nemački diplomata ne poznaje najbolje situaciju u BiH”.
Komšiću se nije dopao ni dolazak Angele Merkel u Beograd. U tome vidi znak da nemačka kancelarka podržava politiku Aleksandra Vučića a poseta Beogradu je, kaže, dodatna potvrda te podrške, što je za njega „loš signal”. Komšić, naime, brine da se od Srbije pravi „gazda na Balkanu”.
Na mreži “Telegram” možete pratiti sve naše vesti i one koje ne objavljujemo na drugim mrežama. “Telegram morate instalirati na mobilnim telefonima ili desktop računarima. Tamo možete otići ako kliknete OVDE
(politika.rs)
