Nagla eskalacija vojnog sukoba između Sjedinjenih Američkih Država i Irana, praćena intenzivnim diplomatskim pritiscima i primenom novih tehnologija, preti da u potpunosti izmeni strateški balans na Bliskom istoku.
Ovi događaji, koji region vode ka tački bez povratka, bili su u fokusu spoljnopolitičke diskusije objavljene na platformi YouTube, u kojoj su analitičari Pepe Eskobar (Pepe Escobar) i Lari Džonson (Larry Johnson) izneli ključne podatke o toku sukoba, nepoznatim vojnim detaljima i tajnim diplomatskim inicijativama na relaciji Peking–Islamabad–Teheran.
Sjedinjene Američke Države šesti dan zaredom izvode vazdušne udare na teritoriju Irana, pogađajući kritične tačke civilne i ekonomske infrastrukture. Geopolitički analitičar Pepe Eskobar izvestio je da su američke snage uništile kontrolni toranj civilne luke Čabahars u provinciji Sistan i Balučistan, što je sekretar za odbranu SAD-a potvrdio i javnom objavom fotografije razrušenog objekta.
Eskobar objašnjava da ova luka ima strateški značaj jer sa pakistanskom lukom Gvadar, udaljenom svega 80 kilometara u Arapskom moru, funkcioniše kao zbratimljena tačka preko koje vlade u Islamabadu i Teheranu operativno sarađuju tokom ovog sukoba.
Udar na ekonomske koridore izvan kontrole Vašingtona
Prema Eskobarovoj oceni, mete napada jasno ukazuju na to da SAD vode prvenstveno „naftni rat“ i sukob za kontrolu nad ključnim transportnim pravcima. Uništena luka Čabahars predstavlja centralni oslonac Međunarodnog transportnog koridora Sever–Jug (INSTC), projekta u kojem učestvuju Rusija, Iran i Indija kao članice BRIKS-a.
Eskobar naglašava da ovaj pravac predstavlja njihovu verziju Puta svile koja u potpunosti zaobilazi Suecki kanal i eliminiše upotrebu američkog dolara u trgovačkim transakcijama, zbog čega Vašington nastoji da uništi konektivne koridore koji su izvan njegove kontrole.
Paralelno sa napadima na iransko tlo, diplomatsku arhitekturu regiona dodatno ugrožavaju i vojne akcije Saudijske Arabije. Eskobar je upozorio da je saudijsko bombardovanje poletno-sletne staze Međunarodnog aerodroma Sana u Jemenu direktno ugrozilo složenu strukturu koja je vodila ka potencijalnom miru između Vašingtona i Teherana, preteći da potpuno izbaci pregovarački proces iz koloseka.
Kineski rok za povratak na sporazum iz Versaja
U svetlu pretnje da situacija u Zapadnoj Aziјi izmakne kontroli, zvanični Peking je preduzeo hitne diplomatske korake. Eskobar otkriva da su kineske vlasti, nakon konsultacija sa Pakistanom u okviru zajedničkih interesa u Kinesko-pakistanskom ekonomskom koridoru (CPEC) kao najvećem projektu inicijative Pojas i put, postavile rok koji ističe u ponedeljak.
Cilj ovog ultimatuma nije pokretanje novih pregovora, već eksplicitan zahtev da se obe strane vrate prvobitnom memorandumu o razumevanju (MOU) od 14 tačaka.
Taj dokument je predsednik SAD-a potpisao u Versaju u Francuskoj, ali Eskobar tvrdi da Donald Tramp nikada nije imao nameru da ga poštuje, niti ga je razumeo. Sa druge strane, iransko rukovodstvo primenjuje strategiju svesnog trošenja vremena.
Eskobar navodi da Teheran ne žuri jer računa da vreme radi za njih, dok očaj u Pentagonu i Beloj kući svakodnevno raste. Vrhovni vođa Irana Ali Hamnei od početka je poručivao svom Savetu za nacionalnu bezbednost da ne veruje u pregovore sa Amerikancima, što je bio stav i njegovog ubijenog oca Ajatolaha Alija Hamneija.
Ipak, Hamnei je delegirao odluku Savetu uz uslov da postoji čvrsta većina, memorandum je prihvaćen, a potom, prema Eskobarovim rečima, američkim bombardovanjem potpuno raznesen.
Propast pregovaračkog procesa i istorijski presedani
Vojno-politički analitičar Lari Džonson smatra da su diplomatski napori Kine sada pod velikim znakom pitanja zbog direktnih poteza Vašingtona. Džonson je istakao da je Donald Tramp optužio Kinu za mešanje u predsedničke izbore 2020. godine, što je unutar SAD-a izazvalo zahteve njegovih radikalnih pristalica za pokretanje rata protiv Pekinga.
Prema Džonsonovoj proceni, Kina je nakon toga izgubila entuzijazam da pritiska Iran da se vrati pregovorima o sporazumu koji su SAD već prekršile, s obzirom na to da je Vašington jasno stavio do znanja da je Kina glavna meta, a ne Iran.
U prilog tvrdnji da saradnja sa Vašingtonom nije održiva, Džonson podseća da su samo dva dana pre ovih događaja države saveza „Pet očiju“ (Five Eyes), zajedno sa nekoliko evropskih zemalja, Japanom i Filipinima – ukupno 13 država – potpisale dokument o restrikcijama kineskih aktivnosti u Južnom kineskom moru, tik uz kineske teritorijalne vode.
Džonson naglašava da Rusija, Kina i Iran moraju da shvate da put pregovora sa SAD-om ne vodi ka miru. Kao ključne dokaze nepouzdanosti Vašingtona, on navodi jednostrano američko napuštanje i kršenje Sporazuma o antibalističkim raketama (ABM), kao i Sporazuma o nuklearnim silama posrednog dometa (INF) sa Rusijom, zaključujući rečima ruskog šefa diplomatije Sergeja Lavrova da su Sjedinjene Države suštinski „nesposobne za dogovor“.
Kineski satelitski sistem BeiDou menja balans na ratištu
Na samom frontu, tehnološka saradnja Kine i Irana napravila je dramatičan zaokret koji menja taktičko i strateško lice rata. Lari Džonson objašnjava da Iran sada koristi treću generaciju kineskog satelitskog pozicionog sistema BeiDou (BDS), koji je zamenio američki GPS.
Tokom prethodnog dvanaestodnevnog sukoba u junu 2025. godine, iranske snage su se još uvek oslanjale na GPS koordinate za navođenje projektila ka ciljevima u Izraelu.
U tom periodu, prema Džonsonovim navodima, CIA i Mosad uspešno su ometali i lažirali signale (spoofing), unoseći pogrešne koordinate u iranske sisteme, zbog čega su rakete promašivale primarne mete.
Izraelska i zapadna komanda tada nisu bile zabrinute zbog loše preciznosti iranskog arsenala. Međutim, prelazak na kineski sistem BeiDou šokirao je i alarmirao Zapad.
Džonson tvrdi da Izrael sada opravdano strahuje jer njihovi sistemi protivvazdušne odbrane – Patriot, Gvozdena kupola (Iron Dome) i Davidova praćka (David’s Sling) – nemaju efikasnost protiv nove, visoke preciznosti iranskih projektila koji sada direktno ugrožavaju osetljive strateške tačke.
Devet iranskih meta i pretnja nuklearnom doktrinom
Vojni odgovor Irana na uništenje mostova severno i istočno od luke Bandar Abas usledio je odmah, pogađanjem mosta koji spaja Saudijsku Arabiju i Bahrein. Džonson iznosi procenu da Iran u ovom trenutku ima taktičku prednost i da je potrebno da uzastopno pogodi samo devet ključnih meta kako bi primorao Sjedinjene Američke Države da potpuno napuste Persijski zaliv.
Te mete obuhvataju dve baze u Kuvajtu, štab Pete flote i aerodrom u Bahreinu, vazduhoplovnu bazu Al Udeid u Kataru, bazu Al Dafra u Ujedinjenim Arapskim Emiratima, kao i vazduhoplovne baze Princ Hasan i Muafak Alsalti u Jordanu.
Ukoliko Iran ove objekte učini neupotrebljivim, SAD će morati da povuku svoje borbene avione u Izrael, čime bi se i sam Izrael našao u bezizlaznoj poziciji.
Konačno, situaciju radikalizuje i zvanično upozorenje šefa Organizacije za atomsku energiju Irana Muhameda Islamija. On je predočio da će dalji američki napadi primorati Teheran da primeni ekstremne kontramere: zatvaranje moreuza Bab el-Mandeb uz pomoć Huta, povlačenje Irana iz Sporazuma o neširenju nuklearnog oružja (NPT) i kompletnu reviziju državne nuklearne doktrine.
Lari Džonson zaključuje da zvanična revizija nuklearne doktrine Irana, koja je do sada striktno glasila „bez nuklearnog oružja“, može značiti samo jedno – prelazak na strategiju razvoja i posedovanja nuklearnog arsenala.
