Indopacifički region je prioritet za SAD, a glavne pretnje u tom regionu ostaju Rusija i Kina.
Ministar odbrane SAD Mark Esper, koji je ovih dana obilazio region, poručio je da je saveznička mreža glavna borbena prednost Sjedinjenih Država, a da je to najznačajnije u Indopacifičkom regionu, koji je ministar nazvao „američkim prioritetnim vojištem“.
U saopštenju Pentagona, objavljenom pred put Espera u Južnu Koreju, Tajland, Filipine i Vijetnam, istaknuto je da „održavanje saveza i privlačenje novih partnera“ u ovom regionu predstavlja deo zadataka strategije nacionalne bezbednosti SAD. U središtu američke strategije, kako je navedeno, nalazi se ideja da su SAD takođe pacifička država.
[adsenseyu1]
Podseća se i da su saveznici Vašingtona u Indopacifičkom regionu Tajland, Južna Koreja, Japan, Filipini, Australija i Novi Zeland, dok su među partnerima Indija, Šri Lanka, Indonezija, Malezija, Brunej „i mnoge druge“.
Iz Ministarstva odbrane SAD takođe su izjavili da smatraju Moskvu i Peking glavnim izvorima potencijalnih pretnji u regionu.
„U fokusu strategije nacionalne bezbednosti SAD jeste povratak rivalstva između velikih sila. Najozbiljnije pretnje dolaze iz Kine i Rusije“, istaknuto je na sajtu Ministarstva odbrane. Pritom se ističe da NR Kina predstavlja najveću opasnost za Vašington.
„Vojna strategija Kine je deo nacionalnog pristupa te zemlje. Pored svoje vojne moći, Peking koristi diplomatske puteve, politički uticaj i ekonomske mere. Kineska inicijativa ’Pojas i put‘ je pokušaj, procenjen na bilion dolara, da se zameni sadašnji međunarodni sistem, koji tako dobro služi Indopacifičkom regionu od 1945. godine, sistemom u kome će glavnu ulogu igrati Kina“, rečeno je u izjavi Pentagona.
Politička geografija
Prema rečima Konstantina Blohina iz Centra bezbednosti Ruske akademije nauka, Vašington povezuje „rusku i kinesku pretnju“ sa širenjem partnerstva SAD i drugih država u regionu, kako bi objasnio svoje aktivnosti usmerene na povećanje uticaja u ovom delu planete.
[adsenseyu4]
„SAD vide vojni potencijal Rusije kao pretnju svojoj bezbednosti, jer je ona fizički sposobna da napadne Sjedinjene Države. Pritom, Kina se smatra dugoročnom pretnjom, jer ova zemlja već sada upućuje izazov Vašingtonu u ekonomskoj sferi i predstavlja konkurenciju SAD“, objašnjava Blohin.
On ističe da su termin Indopacifički region veštački stvorili pre pet godina američki politički tehnolozi i da on uključuje niz zemalja iz Pacifičkog obruča.
Podsetimo, ruski premijer Dmitrij Medvedev izjavio je u intervjuu za list „Bangkok post“ da SAD pokušavaju da povećaju svoj uticaj u jugoistočnoj Aziji, koristeći koncepciju „slobodnog i otvorenog Indopacifičkog regiona“.
Blohinovo mišljenje deli i Andrej Sidorov, šef odeljenja za međunarodne organizacije i svetske političke procese na Fakultetu za međunarodnu politiku Moskovskog državnog univerziteta. Prema njegovim rečima, Indopacifički region je više politički, nego geografski pojam.
„Vašington je uveo taj pojam da bi povezao Sjedinjene Države sa istočnom Azijom i Indijom. Isti metod je koristio i tokom stvaranja takozvanog Severnoatlantskog regiona, koji nije postojao nikada u istoriji. Ovo je tada bilo potrebno radi stvaranja regionalnog vojno-političkog bloka NATO-a“, navodi ovaj ekspert.
Plan za razmeštanje američkih raketa
Analitičari ističu da je Vašington u poslednje vreme više puta pokušao da poveća broj najbližih saveznika u Indopacifičkom regionu, što je bio cilj i slične turneje po istočnoj Aziji koju je Esper imao u avgustu.
Tada je šef Pentagona posetio Mongoliju i sreo se sa ministrom odbrane Nijamaginom Enhboldom. Oni su razgovarali o „zajedničkim vrednostima za SAD i Mongoliju“, a Esper je izjavio da su SAD ponosne na status važnog partnera Mongolije i da će sarađivati sa tom zemljom „da bi ojačali odnose i postigli svoje ciljeve“.
[adsenseyu1]
Nakon toga, Esper je otputovao u Južnu Koreju, a posle posete Seulu je izjavio da će dve zemlje nastaviti „da se drže zajedno, kako bi podržale koncepciju slobodnog i otvorenog Indopacifičkog regiona“.
Esper je takođe posetio Australiju, a pred put se založio da se u Aziji što pre razmeste kopnene rakete srednjeg dometa. Esper je o ovoj inicijativi govorio nakon što su SAD najavile povlačenje iz Sporazuma o raketama srednjeg i kratkog dometa (RSMD).
Već krajem avgusta su iz američke Agencije za odbrambenu i sigurnosnu saradnju izjavili da je Stejt department odobrio prodaju Japanu 73 rakete sistema za protivraketnu odbranu u iznosu od 3,29 milijardi dolara. Istaknuto je da bi ovaj sporazum trebalo da ojača nacionalnu bezbednost SAD, zahvaljujući povećanju odbrambenih sposobnosti „važnog saveznika“ u Azijsko-pacifičkoj regiji.
U septembru je Bela kuća produžila bilateralni sporazum o vojnoj saradnji sa Singapurom. Dokument će važiti do 2035. godine i u skladu sa njim Vašington može da koristi vojne baze Singapura u svoje svrhe.
[adsenseyu4]
Pored toga, američka strana jača vojno partnerstvo sa Indijom. Tako su u oktobru u Sjedinjenim Državama održane zajedničke vežbe američkih i indijskih specijalnih snaga „Vadžra Prahar“.
Po mišljenju Andreja Sidorova, Sjedinjene Države povećavajući vojnu saradnju sa zemljama kao što su Japan, Singapur, Mongolija i Indija, postepeno „grade obruč obuzdavanja“ Rusije i Kine.
„Akcenat je na azijskom delu Azijsko-pacifičke regije i na Indiji, predstraži na jugu, koja je uvek imala komplikovane odnose sa Pekingom. To je geostrateško preoblikovanje prostora, indopacifički koncpet koji dopušta SAD da kontrolišu procese u najvažnijem regionu sveta za razvoj svetske ekonomije i politike“, objašnjava ekspert.
Sidorov takođe smatra da je poslednjih godina američka strana namerno koncentrisala svoje snage u Pacifičkom regionu.
„Međutim, ako Vašington tamo postavi rakete srednjeg dometa, kao što je to predlagao Esper, on će time stvoriti direktnu pretnju za Kinu i Rusiju. I naravno, Moskva će biti prinuđena da odgovori na taj potez“, istakao je analitičar.
Prema rečima Sidorova, američka geopolitička strategija podrazumeva akcenat na saradnju sa priobalnim državama regiona, uključujući i vojnu saradnju. Kako kaže, na taj način SAD nastoje da spreče liderstvo Kine u Azijsko-pacifičkom regionu.
„SAD žele da nadigraju Kinu, a za to im je potrebno da svi infrastrukturni putevi koje Kina planira da izgradi u okviru inicijative ’Pojas i put‘, ne vode nikuda, tj. da vode u regione koje kontroliše Vašington“, objasnio je analitičar.
Konstantin Blohin smatra da Vašington u ovoj fazi bije bitku za saveznike u Azijsko-pacifičkom regionu i trudi se da „opkoli Kinu sa svih strana“.
„Glavni akcenat će biti na državama koje su već povezane sa SAD u okviru vojno-političkih alijansi, uključujući Japan, Južnu Koreju, Australiju i Indiju. Tajland je takođe proamerički, jer su tamo smeštene vojne baze Sjedinjenih Država“, rekao je ekspert.
Beskompromisna konkurencija
Po mišljenju analitičara, svojim izjavama i akcijama čiji je cilj jačanje uticaja u Indopacifičkom regionu, kao i optužbama protiv Rusije i Kine, Vašington samo gura Moskvu i Peking ka stvaranju jačeg saveza i proširenju obostrano korisnog partnerstva.
Podsetimo, Mark Esper je početkom avgusta tokom posete Australiji rekao da SAD ne podržavaju težnju Kine ka dominaciji u Indopacifičkom regionu.
Peking je, sa svoje strane, oštro kritikovao inicijativu ministra odbrane SAD da se postave rakete srednjeg i kratkog dometa u Indopacifičkom regionu. To je izjavio ministar spoljnih poslova Kine Van Ji, obraćajući se Generalnoj skupštini UN.
Rusija je takođe osudila plan Sjedinjenih Država za raspoređivanje ovog oružja. Vladimir Putin je 19. septembra uputio mnogim državama, uključujući i države-članice NATO-a, poruku sa predlogom za uvođenje moratorijuma na postavljanje raketa, koje su deo RSMD, u Evropi i drugim regionima.
Na predlog lidera Rusije odreagovale su Kina, Nemačka, Francuska i Turska, a prokomentarisali su ga i u EU.
Po mišljenju Konstantina Blohina, čisto ekonomski gledano, SAD će u Aziji izgubiti od Kine, koja sada aktivno popunjava praznine i potiskuje Vašington.
„Zbog toga je jedini način da Bela kuća nekako kompenzuje taj neuspeh, da jača vojnu saradnju sa drugim zemljama u regionu“, izjavio je analitičar.
Istovremeno, Vašington nastoji da minira partnerstvo između Rusije i Kine, ističe Blohin, iako svojim akcijama u pravcu militarizacije Indopacifičkog regiona SAD samo jačaju savezničke odnose Rusije i Kine.
„U ovoj fazi Moskva već pomaže Pekingu da izgradi sistem upozoravanja na lansiranje raketa, što ukazuje na visok nivo interakcije između država“, konstatovao je ekspert.
Međutim, Blohin nije isključio mogućnost da Vašington ipak može da uspe da rasporedi rakete srednjeg i kratkog dometa u Aziji.
„Nivo militarizacije u regionu će se povećati. Istovremeno, konkurencija u Azijsko-pacifičkom i Indopacifičkom regionu će postati jaka i beskompromisna, zato što će vojno-politički centar sveta biti upravo tamo“, zaključio je analitičar.
