Izjava admirala Roba Bauera, da NATO razmatra preventivne udare na Rusiju, vodi u dalju eskalaciju, što duboka država i želi. To što on govori deo je šireg scenarija globalističke elite koja je spremna da svet dovede do ivice nuklearnog rata, ali nije spremna da prizna poraz.
Ovako politikolog dr Aleksandar Pavić komentariše izjavu načelnika Vojnog komiteta NATO, admirala Roba Bauera, koji je na konferenciji u Briselu rekao da Alijansa razmatra izvođenje preventivnih „visoko preciznih udara“ na teritoriju Rusije u slučaju oružanog sukoba sa njom.
Prema Bauerovim rečima, potrebna je kombinacija visoko preciznih udara koji će izbaciti iz stroja ruske sisteme koji se koriste za napad na NATO, koji mora da izvede prvi udar.
Bauer je deo šire slagalice
Navodeći da je Bauer samo deo šire postavljene igre, naš sagovornik podseća da admiral Bauer nije jedini koji preti nuklearnim napadom na Rusiju – pre nekoliko dana iz Strateške komande američkih oružanih snaga stigle su dve poruke: prva da je Amerika spremna na nuklearnu razmenu sa Rusijom, ako to bude potrebno i da je spremna da u toj razmeni pobedi i druga, da je ova godina bila godina akcije, a da će sledeća godina biti godina ubrzanja.
„Imamo poruke i iz same odlazeće američke administracije da se razmatra davanje Ukrajini nuklearnog oružja; imamo nedavne konsultacije između Francuske i Velike Britanije o mogućnosti slanja vojnika u Ukrajinu“, ističe Pavić.
Međutim, Bauer je u svojoj izjavi kontradiktoran – načelo preventivnog rata je da se protivnik preduhitri i da se napad izvrši dok je još nespreman za rat – dakle, u slučaju da NATO izvrši preventivni napad na Rusiju značilo bi da napadne prvi, tako da ne može biti govora o tome da se napad za kakav se Bauer zalaže dogodi nakon početka eventualnog sukoba sa Rusijom.
Kako Pavić objašnjava, poenta i nije u tome da se pruži logičan odgovor ili logičan koncept, već samo da se termin „preventivan rat“ uvuče u svest ljudi.
„To je ono što će da čuje rusko rukovodstvo i to je ono što će dodatno da podigne temperaturu u međunarodnim odnosima, odnosima NATO-a, Rusije i Kine. U poslednjih 20-30 godina, zapadni pi-ar stručnjaci naučili su njihove marionete, političare i generale, da logika nije primarna, da su primarne emocije i da se ide na sejanje straha, nepoverenja.
Kada Bajden kaže za Putina da je razbojnik i ubica, to nema veze ni sa logikom, ni sa rezonom. To ima veze sa tim da treba da se poveća emotivni naboj, da treba da se izazovu reakcije.
Bauer ne haje mnogo za logikom. Ne isključujem da nije ni svestan šta je rekao, ali sam siguran da mu je neko rekao, naredio da upotrebi frazu ’preventivni udar’“, navodi Pavić.
NATO pravi ludim ceo svet
Bauer je priznao da je ukrajinski konflikt deo šireg, kako je rekao, „globalnog izazova“ i istakao da se u svetu trenutno dešava rebalans snaga između Sjedinjenih država i Kine. Za Sjedinjene države i njihove satelite, ceo svet je šahovska tabla – oni nisu odustali od pretenzija da kontrolišu globalna dešavanja i utiču na njih.
„Oni još nisu odustali od jednopolarnog načina razmišljanja – svako ko je potencijalni ili stvarni takmac mora da bude suzbijen na bilo koji način. Postoji mnogo načina da se preurede odnosi između SAD, Kine i Rusije.
Vrlo kreativna ideja jeste da se sedne za sto, ako treba danima, a ne da se zvecka nuklearnim oružjem, ne da se eskalira, da se upućuju pretnje i uvrede“, objašnjava Pavić.
Takođe, Bauer je u svom izlaganju ponovio staru priču o tome kako su se istočnoevropske zemlje slobodnom voljom priključile NATO-u.
Na primeru Crne Gore najbolje se vidi koliko je priključenje Severnoatlantskoj alijansi bilo dobrovoljno, navodi Pavić – bilo je potrebno iskonstruisati aferu „Državni udar“ da bi se ta zemlja bez referenduma priključila NATO-u. Slično je bilo i u slučaju Makedonije, dodaje on.
„NATO se širio stvaranjem novog bauka. Posle raspuštanja Varšavskog pakta nije postojao ni jedan vojni razlog za postojanje NATO-a, pogotovo što su data obećanja da se NATO neće širiti na Istok, što je bezobzirno prekršeno i sada se ponašaju kao francuska sobarica“, komentariše Pavić.
Zašto SAD nisu dozvolile SSSR-u da instalira rakete na Kubi početkom šezdesetih godina prošlog veka, nego je izbila najozbiljnija kriza koja je svet mogla da odvuče u propast – zato što približavanje granicama nuklearne sile između ostalog skraćuje i vreme leta potencijalnih nuklearnih raketa – ona je prinuđena da odgovori. A ako ne može da spreči, ona će podići ulog i naoružavati se.
„To u NATO-u vrlo dobro znaju i pokušavaju da nas prave ludim. Akt dobre volje bio bi da je NATO raspušten jer nije bilo potrebe za njegovim daljim postojanjem, a koliko su miroljubivi videli smo tokom agresije na nas 1999“, kaže Pavić.
Na isti način u NATO-u se „prave Toše“ kada je u pitanju Ukrajine – da su ispunjeni Minski sporazumi, nikada ne bi došlo do ruske Specijalne vojne operacije. Uprkos svemu, Zapad je u Ukrajini organizovao čak dve obojene revolucije.
„Zašto su doveli Ukrajinu u situaciju da ratuje sa jednovernim i jednokrvnim narodom sa druge strane granice, to je pitanje koje treba da se postavi.
Rusija nije pokazivala ni gram pretenzija prema Ukrajini, dok nije došlo do druge obojene revolucije 2014. i dok rusko govoreće stanovništvo nije postalo ugroženo. Tu nije trebalo uopšte da dođe do vojnog sukoba, a on je upravo rezultat širenja NATO-a, čiji je Rob Bauer visoki zvaničnik“, zaključuje Pavić.
(sputnik)
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
