U Švajcarskoj, po zakonu iz 1963. godine, postoje skloništa u slučaju nuklearnog napada, u koja može da se skloni 100 odsto populacije, dok takva skloništa u Italiji nisu predviđena.
Zato su ih neki stanovnici te zemlje izgradili uz pomoć kompanija koje nude takvu vrstu usluga.
Konflikt između Rusije i Ukrajine, kao i rat između Izraela i Palestine, doveo je do povećanog interesovanja za antinuklearna skloništa na teritoriji Italije, kao i u drugim zemljama.
I mada u zemlji postoje skloništa protiv vazdušnih napada, izgrađena još u Drugom svetskom ratu, u ovoj zemlji nisu projektovana skloništa u slučaju nukleranih napada.
Italijanski mediji objavljuju da ne postoji nikakav dokument, niti lista ili mapa sa informacijama o takvim skloništima, kao što ne postoji nikakav zakon kojim bi se regulisalo postojanje takvih skloništa, kao što postoji u Švajcarskoj.
No, građani po zakonu imaju pravo da ih naprave u svojoj kući kao podrume ukoliko im opština dâ dozvolu za to, te da ispune određene zahteve poput toga da bunker mora da ima dva ulaza, jedan za ventilaciju vazduha, a drugi za osobe, zidovi moraju da budu od armiranog betona širine najmanje 30 centimetara, a vrata treba da budu od cementa ili gvožđa, debljine najmanje 20 centimetara i treba da se otvaraju ka spolja.
Posebna pažnja mora da bude usmerena ka izgradnji ventilacionog sistema koji treba da bude u stanju da spreči ulazak bilo kakvih štetnih materija, kao i svega onoga što može da ošteti zalihe hrane i nameštaj.
Koliko je moguće ostati u atomskom skloništu
U slučaju atomske eksplozije, ono što savetuju stručnjaci jeste da se ostane u skloništu bar pet dana, a na pitanje koliko vremena je moguće preživeti u jednom takvom bunkeru, odgovor je da zavisi o kakvom se skloništu radi.
Naime, postoje deluks skloništa koja koštaju milione evra i u kojima cele porodice mogu da prežive mesecima, a da ne izađu napolje.
U onima koji ne spadaju u luksuznu kategoriju moguće je preživeti u zavisnosti od količine zaliha hrane i vode, a savet je da ta količina bude dovoljna bar za mesec dana.
Cena bunkera u Italiji
Samo osobe sa dubljim džepom mogu sebi da priušte izgradnju atomskog skloništa.
Prvo je potrebno imati prostor pod zemljom, što je komplikovano ukoliko se živi u gradovima.
Kvadratni metar košta minimalno od 1.200 do 3.000 evra.
U Italiji se izgradnjom anti-atomskih bunkera bavi kompanija Northsafe, čiji je cilj da izgradi ambijent koji će osigurati maksimalnu bezbednost ukolio bi došlo do nuklearne katastrofe, kao i hemijskih i bioloških napada.
Ne bi li se realizovao tzv. bunker NBC (nuklearno-biološko-hemijski) potrebno je oko dva meseca, a mediji prenose da kompanija koje ih prave kažu da ih traže uglavnom ljudi koji žive na severu Italije. Pored toga, iz straha da bi jednog dana morali da odbiju ljude da uđu u bunker, čak ni najužoj porodici nisu rekli da su ga izgradili.
Koja vrsta bunkera postoji u Italiji
Prema Ministarstvu odbrane u Italiji, ne postoje anti-nuklerani bunkeri, ali postoje oni koji se ne koriste i datiraju iz Drugog svetskog rata.
Najveći se nalazi u bivšoj fabrici oružja u gradu Pistoja. Radi se o tunelu dugačkom dva kilometra. U regionu Alto Adiđe (Juži Tirol) u Paso dela Palade nalazi se sklonište dugačko oko 1,5 kilometar, koje je izgrađeno između 1935. i 1939. godine i moguće ga je posetiti od 2010. godine, a u njemu se održavaju umetničke izložbe.
U Torinu se nalaze dva podzemna skloništa, prvi na deset metara od Palaco Ćiviko, u koji je moguće ući kroz tunel od 30 metara, dok se drugi nalazi ispod Pjaca Risorđimento, dugačak je 40 metara, širok 4,5 metara i realizovan početom četrdesetih godina, a otvoren za posetioce 1995.
U Milanu, nedaleko od Monumentalnog groblja nalazi se Protivraketno sklonište 87, od 220 metara kvadratnih, dubine od dva metra, koje je korišćeno u Drugom svetskom ratu. Poseduje deset soba, dva kupatila i jednu slavinu za vodu. Ostali se nalaze ispod Pjaca Grandi, u ulici Via Ćezare Batisti, istočno od Parko Nord u zoni Breda, kao i u blizini Centralne železničke stanice.
U Rimu se nalazi Vila Ada, koja je u vlasništvu porodice Savoja i četvrti je najveći park u Rimu.
Ova vila poseduje sklonište za vazdušne napade koje je izgradio kralj Vitorio Emanuele II između 1940 i 1942. Ovo sklonište poseduje nekoliko blindiranih vrata, filtraciju vazduha, kupatila kao i automobile kojima je moguće što pre stići do skloništa. Danas je ovo sklonište obnovljeno i otvoreno za posetu građana.
Vila Torlonija, koja je danas park u Rimu, bila je Musolinijeva rezidencija i poseduje podzemno sklonište koje se nalazi na dubini od šest metara, zidovi su napravljeni od armiranog betona širine četiri centimetra, a napravljeno je 1942. godine ne bi li omogućio Musoliniju i porodici da se sakriju od bombardovanja.
Ipak, sklonište nikada nije iskorišćeno u tu svrhu, pa pošto je savršeno očuvan, danas je muzej otvoren za publiku.
U Rimu postoji i sklonište ispod Pjace Venecija veličine 72 metra kvadratna, kao i Galerije na Monte Sorate, koje su organizovane kao pravi podzemni gradovi.
Tokom Hladnog rata jedan deo ove galerije je modifikovan ne bi li postao sklonište usled nuklearnog rata, ali su se radovi naglo prekinuli sedamsedestih godina.
Ferdinando II di Borbone je 1853. godine napravio ono što se naziva Borbonska Galerija, a predstavlja ogroman podzemni prolaz koji se koristio i kao zaštita od bombardovanja. Danas ovo mesto posećuju turisti iz čitavog sveta ne bi li videli kako izgleda podzemni Napulj.
No, nijedno od ovih skloništa nije organizovano, niti opremljeno kao sklonište protiv nuklearnog rata.
Antinuklearna skloništa u svetu
U SAD postoje moderni bunkeri, potpuno opremljeni u slučaju bilo kakvog rata, biološkog ili radiološkog napada, te epidemija.
Postoje čitava naselja opremljena na najvišem tehnološkom nivou.
Švajcarska poseduje više od 360.000 bunkera izgrađenih ispod zgrada i privatnih kuća, kojima je moguće dodati više od 5.100 javnih skloništa i mogu da posluže građanima koji iz nekog razloga nemaju bunker u zgradi ili kući u kojoj stanuju da se sakriju od napada.
Radi se o evropskom rekordu kada su skloništa u pitanju, a jedine zemlje koje se u tom smislu približavaju Švajcarskoj su Švedska (70 odsto populacije) i Finska (62 odsto).
Austrija ima skloništa koja mogu da zaštite 30 odsto populacije, a Nemačka svega tri odsto.
Mnogi od ovih skloništa u Švajcarskoj datiraju iz Drugog svetskog rata, iako je većina njih izgrađena nakon što je donet federalni zakon o bezbednosti stanovnika iz 1963. godine (kada je bio u toku Hladni rat), a koji putem dva člana predviđa da svaki stanovnik mora da ima mesto na koje može da se skloni u najbržem roku u blizini vlastitog doma, kao i da vlasnici zgrada moraju da izgrade u novim zgradama već uređena skloništa.
U Sjedinjenim Američkim Državama postoje i luksuzna skloništa sa bazenima, teretanama i svim ostalim komfornim stvarima.
Njih gradi agencija za nekretnine „Survival Condo“ koja je od 2012. pretvorila jedno skladište u sklonište sa pet zvezdica u skrivenoj zoni u Kanzasu. Ovakve zgrade nazivaju „Kondominijumi apokalipse“, koji mogu da prime 75 osoba koje su kupile sklonište od kataklizmi, pandemija, terorističih napada i nuklearnog napada.
U njemu je moguće preživeti pet godina, svaki stan košta između 1,3 i 1,5 miliona evra, a može da izdrži eksploziju od 20 kilotona.
(RTS)
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
