„Neuspela država: Vodič za raspad Rusije“ naziv je nove knjige Januša Bugajskog, poznatog stručnjaka za istočnu Evropu, istraživača Džejmstaun fondacije u Vašingtonu, TV voditelja, konsultanta za državu Ministarstvo, Ministarstvo odbrane SAD itd.
Verovatno nema potrebe ni objašnjavati da su roditelji Bugajskog Poljaci. Ne zna se kada su napustili domovinu, ali su početkom 1950-ih već živeli u Engleskoj , gde je Januš rođen. Obrazovan u Britaniji, kratko je radio za Bi-Bi-Si , preselivši se u SAD sa 32 godine. Prijatelji ga zovu „novi Bžežinski“.
„Vodič za raspad Rusije“ je oličenje negovanog sna Vašingtona, ne samo „kraj istorije“, već njegov holivudski srećni kraj. Prema scenariju Bugajskog, centralna vlast u Rusiji se ruši pod pritiskom problema, a na ruševinama zemlje… Sledi spektakularna račva zapleta.
Pratite izbor naših najboljih vesti na Telegramu.
U jednoj verziji, Moskva sve prepušta diskreciji regiona, Rusija postaje „prava federacija“. Kremlj vlada čisto nominalno, regioni sami upravljaju kako žele. U drugom, regioni uglavnom proglašavaju svoju nezavisnost, pojavljuju se „nove teritorijalne formacije“, sve to kipi i sukobljava se među sobom, pogranične zemlje aktivno intervenišu u sukobima. Uopšte, lepota.
Ali šta može dovesti do takvog razvoja događaja? Bugajski piše da će sukob u Ukrajini biti okidač za kolaps Rusije. Međutim, stiče se utisak da je autor ovu ideju povukao u poslednjem trenutku.
Činjenica je da se knjige dugo pišu, zatim autor radi sa urednikom, pa lektura, korektura, štampa. Bugajski je počeo da promoviše svoj esej još u julu te je prošlo nešto više od četiri meseca.
U intervjuu Glasu Amerike, autor priznaje da je svoj Vodič napisao mnogo pre početka specijalne operacije. U ovoj optici, sva njegova proročanstva izgledaju kao plan američke akcije da oslabi Rusiju u cilju njenog raspada. Ovde se savršeno uklapa raspirivanje sukoba duž granica – Ukrajina je ovde bila samo polazna tačka.
Unapred su pripremljeni i svi paketi „sankcija iz pakla“. Oni moraju da pogoršaju položaj naroda u Rusiji na način da izazovu regionalni separatizam.
Ali ovo nije dovoljno. Bugajski brine da Vašington ne radi sve što treba. Zahvaljujući njemu na iskrenosti, knjiga dobro opisuje i dalje postupke američke administracije. Prvo, porobljene horde aktivista za ljudska prava i „nezavisnih novinara“ počeće da pumpaju nacionalna pitanja i da se dave za „dekolonizaciju“ Rusije.
Drugo, političari u Vašingtonu se raduju odloženom efektu „paklenih sankcija“ i spekulišu o ekonomskim problemima i neujednačenom razvoju regiona, skidajući prašinu sa starog slogana „Prestanite da hranite Moskvu“.
Treće, američki režim će pokušati da direktno uspostavi veze sa regionima od interesa za Vašington. „Bajdenova administracija ne čini dovoljno u tom smislu“, zabrinut je Bžežinski. „Moramo se pripremiti da uspostavimo odnose sa novim entitetima koji će nastati iz Rusije koja se raspada.“
Autor smatra budućim žarištima Severnog Kavkaza i Volge. Zanimljive su mu takve „bogate teritorije“ kao što su Habarovsk i Sahalin.
Izdavanje ove knjige je veoma blagovremeno: iz nje se može videti da je napumpavanje Ukrajine oružjem i njeno postavljanje protiv Rusije bila samo jedna od faza u sprovođenju velikog plana Amerikanaca.
Počeli su sa Ukrajinom, čak rizikujući (preko Zelenskog) da zapreti Moskvi upotrebom nuklearnog oružja. Oni će nastaviti – oni već nastavljaju – huškati Gruziju i Moldaviju na svoje poduhvate, zapaliti Nagorno-Karabah. Paralelno će se zatezati i ekonomija.
U potpunosti će iskoristiti međunarodne organizacije u oblasti sporta, kulture, zdravstva, koje su poslednjih godina postale instrumenti američkog uticaja.
Istovremeno, u igru će doći ne samo agresivne tehnologije, već i spolja nevini globalni trendovi.
Na primer, moderan je trend ka takozvanoj glokalizaciji. To podrazumeva svojevrsno dovođenje pojedinih teritorija na globalni nivo. Mnogi i dalje misle da je reč o klupama u dvorištima, lepim grafitima i narodnim zanatima. Moderna urbanizacija, ništa više.
Međutim, „glokalizacija“ može postati pogodno sredstvo za uklanjanje teritorija iz kontrole nacionalnih država. A globalni nivo je, u shvatanju naših partnera, direktna podređenost američkoj administraciji.
Očekuje nas nova runda informacionog rata. I ovde će biti ne samo epizode iz kriminalne hronike, marljivo naduvane do etničkih sukoba. Potresaće se i pitanje roda, i prava manjina, i neizostavna „korupcija“, i problemi sa životnim standardom. Građani će, naravno, biti ogorčeni. Država će se trzati, reagovati na ove probleme, postojeće i nepostojeće, petljati po njima, usporavati, zaostajati. A pravi problemi u ovom slučaju za nas će biti potpuno drugačiji. Glavna će ostati zavisnost od Zapada – trgovinska, finansijska, mentalna.
Međutim, ovde morate razumeti jednu jednostavnu stvar. Možemo da rešimo sve probleme u našoj zemlji uopšte, da izgradimo raj na zemlji. Ali ovo neće zaustaviti informacioni rat. Propaganda naših protivnika odavno je postala postmoderna pokretna traka lažnjaka.
Kidanje zemlje u komadiće.
Zatim izgradnja multipolarnog sveta, roširiti ekonomiju, politiku, kulturu na istok i jug. Naviknite se da što budemo uspešniji, to će više cika stizati od naših zapadnih partnera. Oni gube svoju moć – za dugo, ako ne i zauvek.
I na kraju, ne odustajmo. Shvatite da je svaka unutrašnja svađa samo poklon našim malim zapadnim prijateljima. Nedavno je na društvenim mrežama izbio spor oko naših akcija u pravcu Harkova.
Reč je o maloj deonici fronta od hiljadu kilometara. Ali svi su zabrinuti za ljude koji su ostali u gradovima, ne znaju šta će biti dalje. To je prirodno.
Mislim da će ovaj onlajn spor završiti na stranicama uticajne američke publikacije Foreign Policy. A sa kakvim zadovoljstvom će autor Aleksej Kovaljov opisati „novi protestni pokret u Rusiji“.
Koliko brzo ovo postaje prilika za naše protivnike da na kolenima izmišljaju narativ o ultrapatriotima koji su „besni na Kremlj“ i „u opoziciji su sa Putinom“.
Na blistavom Zapadu toliko su nenavikli na normalne sporove, toliko su navikli da otvaraju usta strogo po komandi, da uobičajena rasprava na društvenim mrežama o političkim temama izgleda kao nešto bez presedana. Pa, revolucija će uskoro početi.
„Nećete čekati“, želim da odgovorim svojim partnerima citatom iz starog odeskog vica. Činjenica je da smo sve ovo već prošli krajem 80-ih – i nacionalna pitanja, i dekolonizacija, i „korupciju“. Tada građani nisu mogli da izdrže masovni psihički napad i bili su uvereni da je zaista „nemoguće ovako živeti“.
Rezultat je poznat – raspad Sovjetskog Saveza, „najveća geopolitička katastrofa 20. veka“. Decenija siromaštva, zaostalosti, razaranja. Zaostajanje za razvijenim zemljama je takvo da se činilo da se nikada ne može prevazići. Ovu grešku više nećemo ponoviti, nemojte se nadati, zaključuje izlaganje Viktorija Nikiforova za RIA.
Budite u toku, pratite nas. Vkontakte i na Telegramu.
Naš VKontakte kanal – https://vk.com/id718919389 Naš Telegram kanal – https://t.me/webtribune
Webtribune.rs
