Predsednik Bolivije „podneo ostavku“ nakon što je 2017. preuzeo kontrolu nad zemljom od MMF-a i Svetske banke pod kontrolom Rotšilda
Još su 2017. alternativni mediji rado izveštavali da je Bolivija uspela da izbaci Rotšildove banke iz zemlje i povrati njenu finansijsku nezavisnost, ne reagujući na finansijski pritisak vlade Sjedinjenih Država ili bankarskih entiteta u vlasništvu Rotšilda.
[adsenseyu1]
Pre nego što je Evo Morales preuzeo funkciju predsednika, Bolivija je patila od efekata štednje i privatizacije koju je nametnuo MMF / Svetska banka i koja je iskoristila njene ljude i resurse. To je takođe bila najsiromašnija nacija Južne Amerike.
Od 2006. godine, nakon što je Morales došao na vlast, socijalna potrošnja na programe zdravstva, obrazovanja i siromaštva povećala se za preko 45 odsto.
Predsednik Bolivije Evo Morales isticao je nezavisnost svoje vlade od međunarodnih organizacija za pozajmljivanje novca i njihov štetni uticaj na državu:
„Organizacije poput MMF-a i Svetske banke su diktirale ekonomsku sudbinu Bolivije i sveta. Danas možemo reći da imamo potpunu nezavisnost od njih „.
To je bilo još 2017. Nažalost, nije dugo trajalo.
Bolivijski predsednik Evo Morales podneo je ostavku u nedelju, nakon što su vojni generali javno zatražili njegovu ostavku, uprkos ubedljivoj pobedi na reizborima pre samo tri nedelje.
Čim je Morales odstupio, policija, koja je odbila da služi vladi, naredila je njegovo hapšenje i izvršili su mu pretres kuće.
U međuvremenu, konzervativna opozicija radosno je spaljivala zastavu starosedeoca Bolivije sa jasnom porukom da državni udar označava povratak na vlast strane, bele elite koja je vladala još od vremena konkvistadora.
Trampova administracija je nakon toga izdala zvanično saopštenje kojim ne samo da podržava državni udar, već je izjavila i „uspeli smo“.
Američka vlada se odavno protivila Moralesu i programu njegove stranke Pokret za socijalizam u vezi sa nacionalizacijom resursa Bolivije kako bi pomogla svom narodu.
[adsenseyu1]
Moralesu je meksička vlada ponudila azil. Još je neizvesno da li će bolivijski narod prihvatiti nove događaje, ali ono što je jasno to je da Trampova administracija sledi mnogo agresivniju politiku od Obamine u pogledu promene režima.
Slučaj Bolivije je tek najnoviji u dugom nizu američkih pučeva u regiji. Istoričar i bivši zvaničnik Stejt departmenta Vilijam Blum izračunao je da su SAD srušile preko 50 vlada od 1945. godine, a mnoge od njih u regionu smatraju svojim „dvorištem“.
Webtribune.rs
