Međuamerička komisija za ljudska prava saopštila je u nedelju da su još četiri osobe poginule na demonstracijama u Boliviji. Od početka krize i protesta krajem oktobra zabeležena su najmanje 23 smrtna slučaja.
Iza ove dve novinske vesti koje su u nedelju emitovane u srpskom etru krije se, u stvari, drama. U zemlji Inka traje sukob koji preti da preraste u građanski rat. Jer, kako javljaju mediji u Latinskoj Americi, Evo Morales u zemlji i dalje ima ogromnu podršku građana, a politički legat mu je nesumnjiv.
[adsenseyu1]
Ukratko: uspeo je da sprovede socijalne reforme oteravši stručnjake MMF. Profitirali su svi autohtoni starosedeoci Bolivije.
Kako piše ugledni analitičar Maks Bluemental na sajtu „Grej zon“, nema dokaza da je Moralesova Partija socijalizma i slobode imala potrebu da vara na izborima. Morales je na biralištima 20. oktobra dobio 600.000 glasova više od protivkandidata Karlosa de Mesa i njegovog Revolucionarnog levog fronta.
Karlos Mesa, kao pobednik puča i favorit Vašingtona, vrlo kratko je bio „glavna vest“ u svetskim medijima. Zasenio ga je multimilioner iz separatističkog uporišta Santa Kruza Luis Fernando Kamaćo (40), hrišćanski fundamentalista čiji je otac vlasnik velike naftne kompanije.
Ovaj fanatik je, sa svojim sledbenicima čiji simboli neodoljivo podsećaju na ukrajinsku fašističku organizaciju Azov, prvi ušao u Moralesovu predsedničku palatu noseći Bibliju i raspeće. Pošto je simbolično „proterao đavola“ u „Njujork tajmsu“ je „miropomazan“ kao lider otpora.
Iza Kamaćovog fašističkog separatističkog Saveza mladih Santa Kruza pojavilo se ime čoveka bolivijsko-hrvatskog porekla Branka Marinkovića, koji je pokušao da ubije Moralesa još 2009.
Prema pisanju štampe, on je vlasnik velikih plantaža soje oko Santa Kruza, dok je na prostorima Balkana poznat jer zapošljava ratne plaćenika sa Balkana, verovatno da bi čuvali polja soje.
[adsenseyu4]
Svojevremeno, nedeljnik „Tajms“ je Marinkovićevu grupu opisao kao fašističku, a „Njujork tajms“ i „Stratfor“ Marinkovićeve korene povezivali su sa odbeglim Pavelićevim ustašama.
Bolivijski Hrvat morao je da beži iz zemlje pošto su u aprilu 2009. specijalci bolivijske bezbednosne službe upali u luksuznu hotelsku sobu i ubili tri muškarca koja su bila deo zavere za Moralesovo ubistvo.
Ispostavilo se da su zaverenici imali mađarske i hrvatske korene, kao i veze sa desničarskom politikom u Istočnoj Evropi. Na Moralesa je trebalo da puca Eduardo Roza-Flores, hrvatski dobrovoljac u ratu 1991-1995.
Ekološka aktivistkinja iz Kolumbije Dženiz Daza prva je sa društvenih mreža letos krenula u kampanju protiv Eva Moralesa pod nazivom „SOS Kolumbija“.
Tvrdila je da on pali amazonske šume da bi Kinezima prodao zemlju iako su to sateliti NASA demantovali. Uprkos tome, u niz gradova Evrope i Amerike održane su demonstracije protiv Moralesa.
Daza je završila onlajn kurs pri Kenedi školi na Harvardu – predvođenje nenasilnih pokreta za društveni napredak, koji je vodio poznati „otporaš“ Srđa Popović.
Slika Daze i Popovića pod kojom piše da se „ona nalazi na nebu“ više govori od svih Popovićevih tvrdnji da ga „u Kolumbiji interesuje samo ekologija“.
(Novosti.rs)
[adsenseyu1]
