Veliko istraživanje koje potpisuju stručnjaci sa Univerziteta u Mesini donelo je zanimljive, ali i pomalo uznemirujuće zaključke o tome kako hrana može direktno da utiče na izgled i zdravlje kože.
Objavljeno u naučnom časopisu Food Science & Nutrition, istraživanje otkriva koji nas proizvodi podmlađuju – a koji ubrzavaju starenje kože. I, da budemo iskreni, mnogi od ovih „neprijatelja kože“ nalaze se na tanjirima svakog dana.
Mladolik izgled – tema oko koje se vrti čitava industrija i koja, prema rečima istraživača, često beži od suštine. Većina ljudi ulaže u kozmetiku, tretmane, botoks, skupe kreme… ali zaboravlja ono što zaista hrani kožu – iznutra. I tu je, kažu stručnjaci, najveća greška.
Jer koža nije samo nešto što „vidimo“ – ona je najveći organ našeg tela. Prosečno zauzima između 1,5 i 2 kvadratna metra, a njena težina doseže i do 15% ukupne telesne mase. Unutrašnjost kože je protkana krvnim sudovima, što znači da sve što pojedemo stiže direktno do njenog temelja. A kozmetika? Ona često ostaje samo na površini.
Italijanski tim je analizirao sve dostupne studije iz poslednjih pet godina koje povezuju ishranu i starenje kože. Rezultat je lista „prijatelja“ i „neprijatelja“ kože – precizno, jasno, i potkrepljeno naučnim činjenicama.
Dva tipa starenja
Pre svega, autori istraživanja razdvajaju dva procesa: prirodno starenje, koje dolazi sa godinama, i ono izazvano spoljnim faktorima – uključujući lošu ishranu, UV zračenje, pušenje, zagađenje i manjak sna.
Prirodno starenje čini kožu tanjom, suvljom i glađom, dok spoljašnji faktori ubrzavaju nastanak bora, pigmentaciju, gubitak elastičnosti i pojavu kožnih promena poput aktinične keratoze, što je, napominju urednici, stanje koje s vremenom može prerasti u ozbiljniji problem.
Na molekularnom nivou, ključni krivac je oksidativni stres – stanje u kom tzv. slobodni radikali (aktivni oblici kiseonika) oštećuju ćelijske proteine i podstiču upalne reakcije koje razaraju kolagen, osnovni protein zadužen za čvrstinu kože.
Još jedan tihi saboter mladosti je glikacija – proces u kom se šećeri vezuju za proteine, stvarajući krajnje proizvode napredne glikacije (AGEs). Ove materije čine kožu tvrdom, grubom i manje elastičnom. Istraživanja o njima su još u povoju, ali se zna da predstavljaju ozbiljan izazov.
Koža ima više saveznika nego neprijatelja
Dobra vest? Postoji čitava paleta namirnica koje se bore protiv starenja. Tu su antioksidanti – vitamini A, C i E, zatim polifenoli i omega-3 masne kiseline. Svi oni pomažu u neutralisanju oksidativnog stresa i smanjenju upale. Konkretno, vitamin C podstiče stvaranje kolagena, dok vitamin E čuva elastičnost kože.
Za sintezu kolagena ključne su i aminokiseline poput lizina i prolina, koje nalazimo u proteinima, kao i omega-3 masti iz masne ribe, lanenog i čia semena. One takođe štite barijernu funkciju kože i održavaju je hidriranom.
Elementi poput bakra, cinka i selena podržavaju regeneraciju kože, dok sojini izoflavoni (prirodni biljni estrogeni) pomažu naročito ženama u postmenopauzi da sačuvaju vlažnost i punoću kože.
Pored toga, tu su i polifenoli i karotenoidi – moćni prirodni pigmenti koje nalazimo u paradajzu, citrusima, bobičastom voću, lisičastom povrću, semenkama, orašastim plodovima, fermentisanoj hrani, mahunarkama, integralnim žitaricama i – ponovo – masnoj ribi.
A šta uništava mladost kože?
Na tzv. crnoj listi našli su se proizvodi koji ubrzavaju gorenavedene štetne procese. Trans masti – dakle ne samo margarin, već i mnoge grickalice, slatkiši, brza hrana, polugotovi proizvodi – izuzetno su štetni. Zatim, prevelik unos omega-6 masti, koje se nalaze u većini industrijski prerađenih biljnih ulja, takođe šteti koži.
Najveći problem je šećer. U bilo kom obliku. On je glavni igrač u procesu glikacije – direktno učestvuje u stvrdnjavanju kože. Dakle, slatkiši, gazirani sokovi, beli hleb, industrijske poslastice – svi oni sabotiraju mladost iznutra.
Tu je i alkohol – u velikim količinama isušuje kožu, pogoršava njenu barijernu funkciju i podstiče upale.
Na kraju, ali ne manje važno – voda. Njena uloga je često zanemarena, a ključna je za hidrataciju i elastičnost. Ko pije malo vode, rizikuje da mu koža postane suva, siva i gruba.
Jednostavna promena – ogroman efekat
Autori rada poručuju da je upravo ishrana najdostupniji i najefikasniji alat u borbi za očuvanje mladalačkog izgleda. Dok kozmetika deluje spolja, hrana deluje iznutra – duboko, tiho i dugoročno.
I možda tu i leži najveća ironija: ljudi troše bogatstvo na kreme, serume i tretmane, a zanemaruju ono što svakog dana unose u svoj organizam. A to je upravo ono što odlučuje kako će im koža izgledati za pet, deset ili dvadeset godina.
Jer mladost nije samo pitanje genetike. U velikoj meri, to je i pitanje izbora – svakodnevnog, tanjira po tanjir.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
