Nemačka obaveštajna služba Savezni zavod za zaštitu ustava (BfV) povukla je svoju nedavnu odluku da stranku Alternativa za Nemačku (AfD) označi kao potvrđeno ekstremističku.
[the_ad id=“160134″]
Povlačenje dolazi svega nekoliko dana nakon žestoke pravne bitke i sve većeg pritiska javnosti.
Sve je počelo kada je BfV prošle nedelje objavio da AfD „promoviše isključivanje“ građana migrantskog porekla, s naročitim osvrtom na muslimansku populaciju, iz punopravnog društvenog učešća.
Izveštaj je sadržao primedbe da ta stranka zanemaruje osnovne vrednosti i koristi formulacije poput „migranti s noževima“ kako bi formirala negativnu sliku o određenim etničkim grupama. U tom trenutku, činilo se da je BfV spreman da ide do kraja – sa svim posledicama koje takva oznaka nosi.
[the_ad id=“160690″]
Međutim, AfD nije sedeo skrštenih ruku. Odmah su se obratili sudu u Kelnu i žestoko osporili klasifikaciju, nazivajući je politički motivisanom i pravno neodrživom.
Odluka BfV-a, tvrdili su lideri stranke, predstavlja „ozbiljan udarac demokratiji“. Njihov protest nije ostao bez odjeka. Savezna služba je ubrzo uklonila saopštenje sa svog sajta i saopštila da se klasifikacija povlači – bar za sada.
Ipak, to ne znači da je AfD potpuno van domašaja. BfV je najavio da će stranka i dalje biti posmatrana kao „sumnjiv slučaj“, što i dalje omogućava određene oblike nadzora, doduše pod strožim nadzorom sudova.
[the_ad id=“160691″]
Da je ranija oznaka ostala na snazi, obaveštajna služba bi imala otvoren put za širu primenu mera nadzora – uključujući prisluškivanje, praćenje aktivnosti članova i dublju analizu internih struktura stranke. Ovako, sve ostaje u sivoj zoni, ali tenzije se ne smanjuju.
Lideri AfD-a, Alis Vajdel i Tino Krupala, ocenili su najnoviji potez BfV-a kao „važan korak“ ka razjašnjavanju pozicije stranke. Smatraju da su optužbe neosnovane i da će pravni postupci pokazati da je sve deo šire političke igre.
Među političarima u Berlinu, reakcije su podeljene. Tadašnji kancelar Olaf Šolc i novi ministar unutrašnjih poslova Aleksander Dobrindt bili su ranije oprezni u vezi s idejom zabrane stranke.
[the_ad id=“251732″]
Dobrindt je jasno poručio da se AfD ne može pobediti zabranama, već kroz bolje upravljanje i adresiranje stvarnih problema građana.
Jer tu dolazimo do ključne tačke: zašto uopšte AfD raste? Anketna podrška od 26% nije došla niotkuda. Sve više Nemaca izražava nezadovoljstvo načinom na koji se vodi migrantska politika, pogoršanjem ekonomskih uslova i osećajem da sistem ne funkcioniše kako treba.
Građani traže alternativu – i čini se da im AfD trenutno izgleda kao jedina ozbiljna opcija izvan glavnog političkog toka.
[the_ad id=“251734″]
U pozadini čitave priče ostaje šire pitanje: gde je granica između političkog neslaganja i bezbednosnog rizika? I koliko je rizik uopšte realan kada se o njemu odlučuje na osnovu pravno spornih formulacija i izraza?
Nemačka demokratija, suočena sa sopstvenim izazovima, sada hoda po tankoj žici – pokušavajući da balansira između slobode mišljenja i očuvanja ustavnog poretka. U narednim mesecima, taj balans bi mogao postati još teži za održavanje.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
[the_ad id=“251719″]
[the_ad id=“156431″]
[the_ad id=“156562″]
