Otkako je Donald Tramp ponovo seo u Ovalni kabinet, međunarodna scena se opasno zaljuljala. Njegov povratak ne znači samo promenu retorike, već i odsecanje korena onoga što se decenijama smatralo osnovom globalnog poretka – Ujedinjenih nacija, gde sve više analitičara i svetskih medija sada postavlja isto pitanje- da li Tramp svesno ruši temelje UN?
Niz odluka koje je Trampova administracija već sprovela šalju jasne poruke. Povlačenje iz Svetske zdravstvene organizacije, ignorisanje Pariskog sporazuma o klimi, napuštanje Saveta za ljudska prava UN… Sve to nije slučajno, već deo šire slike.
Prema pisanju više međunarodnih medija, Tramp ne krije svoje antipatije prema „globalističkoj agendi“, a potezi njegove administracije upućuju na plan da se SAD potpuno distanciraju od međunarodnih tela – uključujući i samu UN.
Nedavno odbacivanje bezazlenih rezolucija u Generalnoj skupštini UN samo je dodatno pojačalo sumnje. SAD su, između ostalog, odbile da podrže rezolucije o Međunarodnom danu mirnog suživota i Međunarodnom danu nade. Čak je i predstavnik UN javno prokomentarisao da SAD „aktivno vode rat protiv globalističkih vrednosti“. Poruka je jasna – Tramp želi da SAD više ne budu deo sveta u kojem postoje zajednički standardi i ciljevi.
Vrhunac svega došao je sa gašenjem USAID-a – američke agencije za međunarodni razvoj, koja je godinama bila jedan od najvećih finansijera UN programa.
Samo 2022. godine SAD su dale oko 18 milijardi dolara, što je činilo gotovo petinu ukupnog budžeta UN. Bez USAID-a, ta slavina se zatvara. Neki programi koji direktno spašavaju živote – poput distribucije hrane, pomoći izbeglicama, borbe protiv bolesti – već su pod znakom pitanja.
Zato danas među diplomatama i ekspertima kruže dve verzije budućnosti UN.
Jedna je mračna- SAD kao osnivač i glavni finansijer napuštaju organizaciju, povlačeći za sobom i druge države.
Bez novca, bez političke moći, UN bi mogle jednostavno da se raspadnu, pretvore u praznu školjku sa sedištem u Njujorku koje niko ne shvata ozbiljno.
Druga verzija nudi tračak nade- Trampova agresivna politika možda upravo natera ostatak sveta da se ujedini. Da preuzme odgovornost i osnaži UN bez oslanjanja na Ameriku.
U toj slici, Evropa, Kina, Indija, Rusija i druge regionalne sile mogle bi da formiraju čvršći savez unutar UN, redefinišu pravila igre i očuvaju međunarodni sistem – ali po sopstvenim merilima, bez dominacije jedne sile.
Tu leži pravi paradoks- da bi UN preživele, možda im je upravo Trampov pritisak potreban, jer globalni problemi – klimatske promene, pandemije, siromaštvo, izbegličke krize – ne znaju za granice i ideologije, a kad SAD odluče da se povuku, neko mora da preuzme palicu.
Pitanje je, ko će to biti – i hoće li biti dovoljno brz?
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
