Otkriće 400-godišnjeg potonulog broda u „vremenskoj kapsuli“ zapanjilo stručnjake!

Pomorski arheolozi u severnoj Nemačkoj pronašli su olupinu broda na dnu reke, koja je šokantno izbegla propadanje četiri veka. Oni su primetili da se teretni brod nije prevrnuo, nego je „potonuo skoro stojeći“.

Brod još uvek drži burad kreča koje je prevozio za industriju kamenih građevina pre 400 godina.

Brod je bio iz hanzeatskog perioda, kada je grupa severnoevropskih trgovačkih saveza dominirala Baltičkim i Severnim morima od 13. do 17. veka.

S obzirom na to, da drvo u ovom regionu brzo truli, veoma je retko pronaći potopljene ostatke iz tog perioda.

Ali istraživači veruju da je ovaj brod uspeo da izbegne propadanje, jer ga je ubrzo nakon potonuća progutao obavio sloj finog mulja koje je tamo nosila reka Trave.

Olupina broda prvi put je otkrivena 2020. godine, tokom rutinskog sonarnog istraživanja od strane vlasti koje su proučavale plovni kanal u Traveu.

Ostaci leže na oko 11 metara pod vodom na spoljašnjem, slanom delu reke, između grada Libeka i luke Travemunde na njegovom ušću u Baltičko more.

Fric Jurgens, vodeći pomorski arheolog na projektu, veruje da je potopljeni brod možda bio „galiot“, što je teretni brod sa jednim jarbolom koji se obično nalazi u ovom periodu, jer je procenjeno da je plovilo dugačko između 66 i 82 stope.

„Hanzeatski period“ je bio vreme kada su gradovi i predeli širom Severne Nemačke i drugde u Evropi, formirali moćan blok poznat kao „Hanza“, koji je dominirao trgovinom na Baltičkom i Severnom moru.

Dr Jirgens, vodeći pomorski arheolog na projektu i pomoćnik katedre za protoistoriju, srednjovekovnu i postsrednjovekovnu arheologiju na Univerzitetu Kil u Nemačkoj, veruje da je zaštitni sloj blata sprečio da brod opustoši „Teredo navalis“, vrsta morske školjke koja se zove i „brodski crv“, koji brzo jede potopljeno drvo.

Ova stvorenja brzo razlažu drvene olupine u regionu Zapadnog Baltika, dok ih na Istoku nema. Kao rezultat toga, drveni brodovi od pre nekoliko vekova retko prežive.

Istraživači su takođe pronašli oko 150 buradi živog kreča na brodu, što je verovatno bio teret koji je brod prevozio, i ključni je sastojak u izgradnji.

„Izvor za kreč je bila Skandinavija ili sever Danske. Znamo da je ovaj teret dolazio odatle, najverovatnije u Libek, jer severna Nemačka nema velikih izvora krečnjaka“, tvrdi Dr Jirgens.

Drugi razlog zašto je ovo otkriće fasciniralo istraživače je teški teret koji je prevozio.

„Još uvek ima oko 70 buradi na prvobitnoj lokaciji na brodu, i još 80 buradi u neposrednoj blizini. Brod je zbog toga potonuo gotovo stojeći i nije se prevrnuo. Imamo nešto poput vremenske kapsule koja prenosi sve što je u tom trenutku bilo na brodu. To baca reflektor na trgovačke puteve i opcije transporta na kraju „hanzeatskog“ perioda.“, izjavio je Manfred Šnajder, šef odeljenja za arheologiju u Libeku, i vođa projekta spasavanja broda.

Važno. Samo na socijalnoj mreži Vkontakte objavljujemo sve naše najbolje vesti. Na ostalim socijalnim mrežama to nećete naći jer su cenzurisane i mi ne učestvujemo u toj iskrivljenoj i lažiranoj stvarnosti. Takođe nas nađite i na Telegramu. Budite u toku, pratite nas.

Naš VKontakte kanalhttps://vk.com/id718919389

Webtribune.rs