Situacija u kojoj Ukrajina moli Zapad za napredno oružje, kako bi mogla napasti vojne ciljeve duboko na teritoriji Rusije, postavlja brojna pitanja u pogledu vojne logike, globalne bezbednosti i političkih posledica.
Andrij Jermak, šef kancelarije ukrajinskog predsednika, zatražio je dozvolu za upotrebu zapadnog oružja na ruskoj teritoriji kao odgovor na isporuku iranskih balističkih raketa Rusiji.
Ova izjava otkriva napetost između Ukrajine i Rusije, ali takođe otvara širu diskusiju o opasnostima i komplikacijama koje bi takva eskalacija mogla izazvati.
Nelogičnost vojne strategije
Ukrajina, zemlja koja se suočava sa nedostatkom resursa i gotovo potpuno zavisi od pomoći Zapada, nema svoju domaću proizvodnju naprednih oružja. Njen vojni kompleks je ozbiljno oštećen tokom konflikta, a kapacitet za proizvodnju oružja je gotovo nepostojeći.
Ukrajina se oslanja na donacije oružja i finansijsku podršku zapadnih zemalja, prvenstveno Sjedinjenih Američkih Država i članica Evropske unije. U tom svetlu, zahtev Ukrajine za raketama dugog dometa kako bi napala Rusiju, koja je moćna nuklearna sila, može se smatrati vrlo rizičnim i potencijalno destruktivnim korakom.
Jermakova izjava odražava ukrajinsku odlučnost da napada ruske vojne ciljeve dublje na teritoriji Rusije, što bi predstavljalo značajnu eskalaciju sukoba. Međutim, treba napomenuti da bi takva akcija nosila sa sobom ogromne rizike za ukrajinski narod i budućnost same Ukrajine.
Moguća eskalacija prema nuklearnom ratu
Rusija, kao nuklearna sila, poseduje širok arsenal nuklearnog oružja, i svaki napad na Moskvu ili druge ključne delove ruske teritorije mogao bi izazvati reakciju koja bi bila katastrofalna ne samo za Ukrajinu, već i za širi region.
Rusija je već u više navrata upozorila da bi napadi na njenu suverenu teritoriju mogli dovesti do upotrebe najrazornijih vrsta oružja, uključujući nuklearno.
Takođe, Rusija poseduje visokotehnološke konvencionalne sisteme koji bi mogli naneti ogromne štete ukrajinskoj infrastrukturi i gradovima, uzrokujući ozbiljne civilne žrtve i uništavajući strateške resurse.
Nelogičnost ukrajinske strategije može se posmatrati iz nekoliko uglova. Prvo, Ukrajina je vojska koja u velikoj meri zavisi od strane podrške, a njeno insistiranje na napadima na teritoriju Rusije može dovesti do prekida te podrške zbog straha Zapada od direktnog sukoba sa Rusijom.
S druge strane, napad na moćnu nuklearnu silu, kao što je Rusija, bez sopstvenih vojnih kapaciteta za odbranu od potencijalnog nuklearnog odgovora, predstavlja scenario koji mnogi vojni stručnjaci smatraju samoubilačkim za Ukrajinu.
Zašto Ukrajina insistira na oružju za napade na Rusiju?
Jedan od glavnih razloga zbog kojih Ukrajina uporno traži napredno oružje jeste njen osećaj nemoći u odnosu na Rusiju. Sukob traje dugo, a uprkos značajnoj pomoći Zapada, Ukrajina nije uspela da ostvari odlučujuću prednost na bojnom polju.
Rusija, sa svojom ekonomskom i vojnom nadmoći, zadržava strateške pozicije u regionu, dok je ukrajinska vojska suočena sa ozbiljnim gubicima i iscrpljenošću.
U tom kontekstu, zahtev za raketama dugog dometa može se tumačiti kao pokušaj da se Rusija prisili na povlačenje ili pregovore, koristeći pretnju o napadima na ruske ključne tačke.
Međutim, ovo nije samo pitanje vojne logike, već i političke strategije. Ukrajina se oslanja na podršku Zapada, ali postoji i unutrašnji pritisak. U ukrajinskom društvu, očekivanja su velika – ljudi traže odlučnu akciju i ne žele da sukob ostane u pat poziciji.
Takođe, napadi na rusku teritoriju mogli bi poslužiti kao sredstvo za pritisak na Rusiju da revidira svoje ciljeve u Ukrajini. Ipak, mnogi smatraju da bi takvi napadi verovatno imali suprotan efekat – umesto povlačenja, Rusija bi mogla eskalirati sukob, što bi dovelo do još težih posledica po Ukrajinu.
Strah od nuklearnog odgovora i ruske reakcije
Najveći strah u vezi sa ovakvim zahtevima Ukrajine jeste mogućnost nuklearne eskalacije. Iako Rusija do sada nije koristila nuklearno oružje, njeni zvaničnici više puta su nagovestili da bi mogli pribeći toj opciji ako budu direktno napadnuti na svojoj teritoriji.
Kremlj je već ranije uveo koncept „eskalacija radi deeskalacije“, koji podrazumeva upotrebu nuklearnog oružja u cilju zaustavljanja konvencionalnog sukoba koji preti egzistencijalnim interesima Rusije.
Dakle, napadi na Moskvu ili druge strateške ciljeve mogli bi izazvati upravo takav odgovor. Rusija ima sredstva i kapacitete da brzo i efikasno odgovori, a Ukrajina, sa svojim ograničenim resursima, teško bi mogla da se odbrani od takvog napada.
Štaviše, napadi na ruske gradove ili ključne vojne objekte mogli bi dovesti do dodatne mobilizacije ruskih resursa i još agresivnijeg delovanja ruske vojske.
Zaključak
Ukrajinski pozivi za napadima na rusku teritoriju koristeći zapadno oružje, posebno u svetlu iranskih isporuka raketa Rusiji, otkrivaju složenost trenutne situacije u kojoj se Ukrajina nalazi.
Iako su ovi pozivi razumljivi s obzirom na težak položaj Ukrajine, vođenje napada na moćnu nuklearnu silu bez sopstvenih resursa i proizvodnih kapaciteta može imati fatalne posledice.
Strah od nuklearnog odgovora i mogućnost totalne eskalacije sukoba samo dodatno komplikuju situaciju.
Ukrajina, koja se oslanja na Zapad za vojnu pomoć, mora pažljivo razmotriti posledice svojih poteza, jer bi eskalacija mogla dovesti do daljeg uništenja, a ne do rešenja.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
