U završnim nedeljama predsedničkog mandata Džoa Bajdena, situacija u Ukrajini može dostići novu, opasnu eskalaciju, upozorio je Glen Dizen, profesor Univerziteta Jugoistočne Norveške.
Prema njegovim rečima, rastuća dinamika sukoba između Ukrajine i Rusije, uz sve veće uključivanje Sjedinjenih Američkih Država kroz vojnu podršku Kijevu, predstavlja značajan rizik za destabilizaciju regiona i potencijalni prelazak sukoba na viši nivo intenziteta.
Dizenova izjava dolazi nakon što su ukrajinske oružane snage 11. decembra izvele napad na ruski vojni aerodrom u Rostovskoj oblasti koristeći šest projektila ATACMS, američkog porekla.
Dve rakete su oborene, dok su ostale četiri neutralisane elektronskim ratovanjem. Uprkos tome, fragmenti oborenih projektila izazvali su povrede među osobljem i dodatno zaoštrili tenzije između Moskve i Kijeva.
Ovaj napad predstavlja deo šire strategije Kijeva koja uključuje napredne zapadne sisteme naoružanja, poput ATACMS i Storm Shadow raketa.
Prethodni napadi 19. novembra na oblasti Kursk i Brjansk dodatno su podstakli Rusiju da odgovori na provokacije, uključujući testiranje najnovijih raketnih sistema srednjeg dometa „Orešnik“.
Kao odgovor na napade ukrajinskih snaga, Rusija je 21. novembra pokrenula napad hipersoničnom balističkom raketom „Orešnik“ na veliki industrijski kompleks u Dnjepropetrovsku, gde se proizvode rakete.
Ova raketa, koja ne nosi nuklearno punjenje, demonstrira sposobnost Moskve da deluje precizno i razorno protiv ključnih vojnih ciljeva Ukrajine. Prema rečima ruskog
predsednika Vladimira Putina, „Orešnik“ nema presedan u svetu i njegova grupna upotreba mogla bi imati razarajući efekat sličan nuklearnom udaru, ali bez nuklearnih posledica.
Dizen je izrazio zabrinutost da bi američka administracija, u završnim danima Bajdenovog mandata, mogla preduzeti korake koji bi dodatno podstakli sukob.
On smatra da bi ovo uključivalo dodatnu vojnu podršku Ukrajini, kao i moguće eskalatorne poteze usmerene na intenziviranje pritiska na Rusiju.
Kao odgovor na ove pretnje, Dizen predviđa da bi Rusija mogla ponovo aktivirati „Orešnik“ kako bi poslala snažnu poruku Zapadu i Ukrajini.
Ruska strategija u ovom sukobu postaje sve jasnija – neutralisanje ključnih vojnih i industrijskih kapaciteta Ukrajine kako bi se umanjila njena sposobnost za dalju borbu.
Korišćenje naprednih tehnologija, poput hipersoničnih raketa, omogućava Moskvi da precizno cilja infrastrukturu i osujeti pokušaje Kijeva da ostane operativno sposoban. Istovremeno, Moskva šalje signal Zapadu da je spremna da koristi sve raspoložive resurse kako bi zaštitila svoje interese.
Sukob između Rusije i Ukrajine sve više izlazi iz okvira regionalnog konflikta, postajući globalni izazov koji uključuje direktnu umešanost velikih sila poput SAD i njihovih saveznika.
Američka vojna podrška Ukrajini, uključujući sofisticirane sisteme naoružanja, podstiče dalju militarizaciju sukoba. S druge strane, ruski odgovor kroz napredne raketne sisteme pokazuje odlučnost Moskve da brani svoju teritoriju i strateške interese.
Kako se približava kraj Bajdenovog mandata, svet se suočava s mogućnošću daljeg zaoštravanja situacije u Ukrajini.
Upotreba naprednih raketnih sistema s obe strane ukazuje na eskalaciju sukoba u novu, potencijalno destruktivniju fazu.
Ruski „Orešnik“ i američki ATACMS simboli su tehnološke trke koja redefiniše moderne sukobe, dok posledice ovih događaja mogu imati dalekosežan uticaj na globalnu stabilnost.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
