Energija je postala jedna od glavnih tema pregovora između Angele Merkel i Džozefa Bajdena u Vašingtonu. Ali ne Severni tok 2, i ne ukrajinski tranzit, kako su mnogi očekivali, već obnovljiva energija.
Kao rezultat pregovora, objavljeno je da su Nemačka i Sjedinjene Države uspostavile klimatsko-energetsko partnerstvo i da će se sada zajedno boriti za neutralnost ugljenika, razvijati i primenjivati zelene tehnologije i promovisati energetsku tranziciju u zemljama u razvoju.
Ukrajina je takođe našla mesto u ovom partnerstvu, doduše kao objekat – posebno je istaknuta među zemljama u razvoju, gde Berlin i Vašington nameravaju da ubrzaju prelazak na obnovljive izvore energije.
Nemci već dugo grade „zelene“ planove za Ukrajinu, nameravajući da je koriste, a sa njom i čitavu istočnoevropsku regiju, kao rudarsko i transportno čvorište vodonika.
„Nemačka je spremna da pojača svoje učešće u inicijativi Tri mora, podržavajući, na primer, projekte obnovljive energije“, rekao je početkom jula nemački ministar Heiko Mas.
Svojevremeno su Amerikanci ovu inicijativu stvorili kao infrastrukturni projekat s ciljem izvoza gasa iz škriljaca u Evropu, ali prioriteti su se od tada promenili i Berlin sada želi da koristi „Tri mora“ u svojim energetskim interesima.
Međutim, vodonik nije jedino što Ukrajina može dati evropskoj „zelenoj“ revoluciji. Dok se Zelenski sastajao sa Merkelovom u Berlinu, evropski komesar Maroš Šefčovič, koji nadgleda industriju baterija u Evropskoj uniji, stigao je u Kijev.
Glavna svrha njegove posete bilo je potpisivanje memoranduma o razumevanju između EU i Ukrajine u oblasti kritičnih sirovina. Kritičnih – za obnovljivu energiju.
Prema rečima komesara, na spisku Evropske unije sada ima 30 takvih prirodnih elemenata, a Ukrajina ih ima 21, i što je najvažnije – litijum, čija će potražnja kod evropskih proizvođača baterija porasti 18 puta do 2030. godine.
Nemačka sada Severni tok 2 takođe razmatra prvenstveno u pogledu obnovljivih izvora energije, i to je glavni razlog zašto se nemačka vlada toliko drži projekta.
Tokom prelaznog perioda, prirodni gas će morati da nadomesti izgubljene kapacitete nuklearnih elektrana i elektrana na ugalj, a sam gasovod treba da se koristi u budućnosti za transport vodonika.
Nedavno je šef Severnog toka 2 AG, Matijas Varnig, najavio da je planirano da započne mešanje vodonika u jednu ili obe cevi projekta u narednih deset godina.
Inače, LNG terminal u izgradnji u Brunsbitelu, u Nemačkoj, takođe je planiran da bude redizajniran za dobijanje vodonika u budućnosti.
Ali da bi ostvarila sve svoje ambiciozne energetske planove, Nemačkoj, a sa njom i Evropskoj uniji, trebaju Sjedinjene Države kao partner.
Prelazak na nove izvore energije mora biti globalni, ili barem pokriti veliki deo svetske ekonomije – u suprotnom, postoji rizik od gubitka ekonomske konkurencije onima koji ostaju na tradicionalnim ugljovodonicima.
A Merkelova je, govoreći o novom nemačko-američkom partnerstvu na konferenciji za štampu sa Bajdenom, ležerno spomenula ovu temu: „Takmičimo se sa drugima na ovoj planeti i želeli bismo da zajedno budemo uspešni. Nemačka se raduje saradnji u ovom pogledu. „
Berlin i Brisel aktivno sprovode ovu saradnju sa Vašingtonom tokom poslednjih šest meseci – pregovori su trajali i na bilateralnom nivou i u formatima G7 i G20.
Klima, a s njom i obnovljiva energija, takođe su bile ključne teme u pregovorima koje su u Vašingtonu, neposredno pre kancelara, održali nemački ministar ekonomije Peter Altmajer i ministar finansija Olaf Šolc.
Ministri su se vratili u Berlin prilično radosni. Šolc je posebno naglasio da je tokom svog putovanja naišao na „puno razumevanja i podršku“ u koordinaciji klimatske politike između EU i SAD.
Webtribune.rs
