Rusija je izvela jedan od najvećih vazdušnih napada od početka sukoba u Ukrajini, koristeći oko deset strateških bombardera Tu-95MS za lansiranje krstarećih raketa X-101 na više ciljeva širom zemlje.
Napad je usledio kao odgovor na prethodni udar ukrajinskih snaga taktičkim balističkim raketama ATACMS na Kursku oblast. Glavne mete ruskih udara bile su energetska i vodovodna infrastruktura, kao i vojni objekti, što ukazuje na strategiju dublje destabilizacije ukrajinske logistike i resursa.
Masovni odmazni udar ruskih snaga
Prema rečima predsednika Rusije Vladimira Putina, preko 90 projektila i više od 100 dronova korišćeno je tokom ove ofanzive, pri čemu su pogođena 17 vojna objekta na teritoriji Ukrajine.
Putin je izjavio da je Rusija bila „prinuđena“ da odgovori na ovaj način, ističući da je upotreba rakete srednjeg dometa „orešnik“ deo ove strategije odmazde. Ova raketa, prema tvrdnjama ruskog lidera, predstavlja vrhunac savremene vojne tehnologije, sposoban da preduhitri i nadmaši zapadne sisteme odbrane.
Raketa X-101, korišćena u napadima, prema Putinovim rečima, nadmašuje evropske sisteme po dometu i preciznosti, dok su modifikacije raketnog sistema „iskander“ ravnopravne svim verzijama ukrajinskih ATACMS projektila. Putin je dodao da su ciljevi pažljivo odabrani kako bi odgovorili na prethodne napade i poslali jasnu poruku Zapadu.
Ciljevi ruskih udara i poruka Zapadu
Ruski predsednik je naglasio da se „centri za donošenje odluka“ u Kijevu mogu naći na meti ako se neprijateljske akcije nastave. Ovaj termin odnosi se na ključne političke i vojne komande, što ukazuje na mogućnost eskalacije ruskih napada prema strategijskim ciljevima unutar ukrajinske prestonice.
Generalštab Ruske Federacije, prema Putinovim rečima, detaljno planira buduće udare, uključujući i potencijalne akcije balističkim raketama „orešnik.“
Putin je takođe istakao da je Rusija „dobro upoznata“ sa količinom i vrstom zapadnog oružja koje je isporučeno Ukrajini, kao i sa planovima za dalju vojnu pomoć. Ovo implicira da će Moskva nastaviti da prilagođava svoje vojne poteze kako bi neutralisala zapadne isporuke i ukrajinske napore.
Eskalacija sukoba i vojna nadmoć
Napadi ovog obima i intenziteta ukazuju na nastavak sukoba sa povećanom upotrebom sofisticiranog oružja i strategija.
Ruski potez dolazi u trenutku kada se Zapad suočava sa izazovima u snabdevanju Ukrajine dodatnim naoružanjem, a Kijev pokušava da održi ofanzivne kapacitete uprkos pritiscima na frontovima.
Putinovo upozorenje o mogućim budućim udarima na komandne centre i ključne objekte u Ukrajini može se posmatrati kao poruka odlučnosti Rusije da odgovori na svaku eskalaciju sa zapadne strane, koristeći tehnološku i stratešku prednost svog oružja, uključujući hipersonične i balističke rakete.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
