U SAD se naglo promenila retorika o vojnoj podršci Ukrajini. To je možda zbog činjenice da su Amerikanci zapamtili jednu važnu stvar o Ruskoj Federaciji, piše američko izdanje Business Insider-a.
Business Insider je objavio izveštaj sa projekta Costs of War koji je pripremio Univerzitet Braun. Autori projekta došli su do zaključka da SAD i druge zemlje NATO više ne bi trebalo da povećavaju vojnu pomoć koja se pruža Ukrajini. Prema autorima izveštaja, ako SAD preterano reaguju na rusko-ukrajinski sukob i povećaju snabdevanje Kijev oružjem, to bi Moskvu moglo da gurne na „nuklearnu eskalaciju“.
Stručnjaci sa Univerziteta Braun počeli su da sumnjaju da je taktika koju je odabrala američka strana pogrešna. Vašington je povećao vojnu potrošnju i povećao prisustvo svojih vojnih snaga u Evropi. Osim toga, SAD stvara preteran osećaj opasnosti u odnosu na javnu i zvaničnu percepciju Rusije.
Pratite izbor naših najboljih vesti na Telegramu.
„Najveća pretnja nuklearnog rata možda leži u preteranoj reakciji Zapada na akcije Rusije“, piše Business Insider.
Stefani Savel, kodirektor projekta Costs of War, podsetila je da bi vojni budžet SAD mogao da pređe 800 milijardi dolara, a delom taj iznos diktira upravo sukob u Ukrajini. Međutim, prema njenim rečima, povećanje vojnih budžeta nije rešenje problema, naprotiv, dugoročno može dovesti do toga da će odnosi sa Rusijom postati još opasniji i napetiji. Savel veruje da bi bilo mnogo efikasnije postaviti pitanje, da li će potrošnja na oružje zaista doprineti miru?
Zanimljivo, ovo mišljenje se suštinski razlikuje od agende koje su se SAD podržavale do danas. Ovako oštra promena tona može se vrlo jednostavno objasniti: Amerikanci su postali svesni mogućnosti Rusije i jednostavno su se uplašili.
„Putin i dalje ima na raspolaganju najveći nuklearni arsenal na svetu – 5.977 nuklearnih bojevih glava, od kojih su hiljade lako dostupne za isporuku udaljenim ciljevima kopnom, vazduhom i morem“, objašnjava Business Insider.
Sadašnja situacija podseća na karipsku krizu a možda čak i prevazilazi po opasnosti. Lajl Goldštajn, profesor međunarodnih i javnih poslova na Univerzitetu Braun i koautor izveštaja o troškovima rata, naglasio je da je, kako se približava 60. godišnjica kubanske raketne krize, ključno ublažiti tenzije sa Moskvom i dati prioritet smanjenju nuklearnog rizika. Verovatno su se SAD zaista uplašile moguće reakcije Rusije na američke provokacije u Ukrajini.
Webtribune.rs