Šta Vladimir Solovljev zaista misli o Rusiji i Americi
U ovom intervjuu, urednik TNI-a J.H. razgovara sa istaknutim ruskim televizijskim voditeljem Vladimirom Solovljevim. Solovljev vodi najpopularniju političku emisiju na ruskoj saveznoj televiziji, a takođe ima i brojnu publiku na svom YouTube kanalu.
Poznat je u Rusiji i na Zapadu po svojim otvorenim stavovima koji se mnogima dopadaju, ali mnoge i vređaju. U ovom intervjuu, urednik i Solovljev pokrivaju širok spektar tema, od implikacija Staljinove ere na sadašnjost, do lidera ruske opozicije Alekseja Navaljnog, od američkih sankcija Rusiji do napada na Kapitol SAD 6. januara.
JH: Jedan istaknuti ruski autor je 1995. godine napisao da je „obnova ruskog carstva, u njegovim prethodnim, ili približnik granicama, samo pitanje vremena. Pre, ili kasnije, bez obzira na to ko će biti šef države“. To ste, naravno, vi zapisali u svojoj biografiji Vladimira Žirinovskog. Danas, takva izjava deluje prilično proročki. Dakle, verujete li da će se, zapravo, vaše predviđanje obistiniti? Da li gledamo potpunu obnovu ruskog carstva pod Vladimirom Putinom?
Pratite naše odabrane najbolje vesti na mreži “Telegram” na Android telefonima ili desktop računarima OVDE
Vladimir Solovjev: Nisam siguran da je to povezano samo sa imenom Vladimir Putin. Mnogo je komplikovanije od toga. Ako pogledate istoriju naše zemlje, videćete da je Rusija veoma jedinstvena vrsta carstva. To je carstvo koje diše. Udiše i izdiše, istovremeno postaje sve veće i sve manje. Recimo, 1917. godine skoro smo došli do nestanka, kada smo postali izuzetno mali deo onoga što je nekada bilo rusko carstvo. Onda je preraslo u moćno carstvo pod vođstvom sovjetskog vođe Josifa Staljina. Više se radi o ruskom jeziku, ruskoj kulturi, ruskom načinu života, ruskom osećanju pravde. Pre ili kasnije vraćamo ono što mislimo da je naše. Ne nužno silom, već uglavnom idejom jedinstva koja postoji u ruskoj kulturi i u ovoj vrlo specifičnoj ruskoj podsvesti.
JH: Vi dakle smatrate da su Rusi okrenuti posebnoj ruskoj suštini?
VS: Tačno.
JH: Uvek je bilo tako?
VS: Uvek.
JH: Ali, bilo je i zapadnjaka pod Petrom Velikim.
VS: Naravno.
JH: Pa zašto se onda ne otvoriti Zapadu?
VS: Vrlo smo otvoreni. Ne bismo mogli biti otvoreniji prema Zapadu. Zapravo, ako imate priliku da dođete u Rusiju i razgovarate sa Rusima, mi smo izuzetno otvoreni. A ako govorimo o obrazovanim ljudima, a u Rusiji ima mnogo obrazovanih ljudi, svi oni govore bar nekoliko stranih jezika i dobro poznaju stranu kulturu – francusku, britansku, američku. Izuzetno smo otvoreni prema Zapadu. Nismo zatvoreni ni u kom smislu. Zapravo obrnuto. Ali razumemo koncept različitosti, nije nam problem priznati da je Zapad Zapad, a Istok Istok. Jednostavno, mi ne mislimo da moramo biti kolonizovani. Čak ni Petar Veliki nije bio apsolutni zapadnjak u Ruskom carstvu. Da, uzeo je sa Zapada sve što je mogao, ali je u isto vreme bio izuzetno ruski car, vrlo ruski. Zapravo, pogledajte šta se dešava mnogim ljudima koji su došli na vlast. Kao i kod Katarine Velike. Ruske krvi definitivno nije bilo, u njoj niste mogli pronaći ni jednu kap ruske krvi, ali je postala izuzetno ruska.
To je više jedinstvena teritorija koja daje potpuno drugačiju perspektivu o tome ko ste. Svaki put kada zapadne ideje dođu u Rusiju, one se iznenada preokrenu i postanu ruske ideje. Čak i sa industrijalizacijom. Industrijalizacija dvadesetih i tridesetih godina u Rusiji uglavnom je izvršena uz veliku pomoć Amerikanaca. U vreme Staljina u Rusiji je radilo više od 400.000 Amerikanaca. Oni su u Rusiju došli sa svim modernizovanim principima industrijalizacije koji su postojali u Sjedinjenim Državama. Izgradili su mnogo izuzetno važnih postrojenja koja su kasnije korišćena za rusku vojnu industriju.
JH: Tako je.
VS: Dakle, prihvatili smo svaku ideju koju smo mogli.
JH: Uključujući Ford Motor Company.
VS: Uključujući Ford Motor Company. Nazovite ih, radili su u Rusiji. Čak ni marksizam nije ruski. Postali smo komunisti, ali to su bile upravo zapadne ideje Marksa i Engelsa. Bilo je teško priznati, međutim to nisu bili Rusi, ali mi smo rado prihvatili njihove ideje.
JH: Pomenuli ste Staljina nekoliko puta. Mislite li da se iz tog doba mogu izvući pozitivne pouke? Zato što na Zapadu gledamo na to doba kao na katastrofu.
VS: Pa, kako gledamo na Ruzvelta? Znate, četiri puta je bio predsednik Sjedinjenih Država u vreme kada prava crnaca nisu postojala u obliku u kojem sada postoje. Dakle, definitivno je bilo mnogo kršenja ljudskih prava. Možemo govoriti o koncentracionim logorima za američke građane japanskog porekla, možemo govoriti o velikoj gladi i svim strašnim stvarima u doba Ruzvelta i pre njega. Treba li smatrati da je Ruzvelt podjednako loš kao Staljin? Dakle, Staljin je definitivno diktator, definitivno je učinio mnogo stvari sa kojima se niko ne može ponositi. Njegove ruke su definitivno do lakata zamazane krvlju nevinih Rusa. Broj ljudi koji su ubijeni je, ne desetine miliona, već dvadesetak miliona, pa se svakom istorijskom vođi mora suditi po zakonima njegovog vremena.
JH: Zašto ne desetine miliona? Taj broj je široko prihvaćen.
VS: Zato što to nije tačno. Jer ako pogledate, znamo tačno koliko je ljudi ubijeno. To je oko 900.000, a to je mnogo. Ali ako počnemo da preuveličavamo, gubimo istorijsku istinu. Postoje dokumenti i moramo ih se pridržavati. Ako pogledamo dokumenata, i dalje ćemo videti grozne brojeve, ali ne desetine i stotine miliona. I dalje je užasno. Broj je zapravo nevažan, znate, svaka ubijena nevina osoba užasna je tragedija za porodicu. Ali počiniocima moramo suditi po zakonima njihovog vremena. Nisam od onih koji kažu da je Staljin bio neki veliki heroj Rusije, ne, nisam takva osoba. Ali samo kažem da moramo biti realni. U ovom trenutku biće izuzetno teško pronaći anđele u svetskoj politici. Videćemo diktatore koji su vladali u svojim zemljama širom sveta. Počevši od Britanaca. Podsetiću vas da je Vinston Čerčil verovatno lično bio umešan u događaje u Indiji kada je ubijeno na stotine hiljada ljudi. To je bila njegova odluka, njegova politička odluka koja je dovela do gladi u Indiji.
JH: Ali postoji razlika između Staljina i Čerčila.
VS: Mislite na razliku što indijski narod ne bi trebalo da smatramo ljudima? Ili da zaboravimo da je to još uvek bilo deo Britanskog carstva?
JH: Razlika sa Ruzveltom je u tome što su to bili zatočenički logori, a ne koncentracioni logori. Niko nije aktivno ubijan u tim logorima, a i Sjedinjene Države su priznale njegovu krivicu.
VS: I Rusija je.
JH: Ne možemo tako refleksno uporediti ove lidere.
VS: Ne, naravno da ne. Pokušavamo da procenimo prednosti i nedostatke svake zemlje. Još uvek se sećamo kada su ruski Jevreji, za koje se smatralo da su socijaldemokrate, deportovani iz Amerike u Rusiju, nazad u majku Rusiju, nakon Prvog svetskog rata. Još uvek se sećamo učešća Sjedinjenih Država na Evian konferenciji u julu 1938. koja je zapravo bila prilično okrutna prema jevrejskom narodu u Nemačkoj. Još se sećamo svih nacista i svih simpatizera antisemitizma koji su bili u Sjedinjenim Državama pre Drugog svetskog rata. Još se sećamo užasnog načina bombardovanja u Drezdenu. Sećamo se šta su Amerikanci uradili sa Hirošimom i Nagasakijem.
Ne pokušavajte da pronađete svece na ovom svetu. O Staljinovim kriminalnim aktivnostima u Rusiji raspravljalo se dugo nakon njegove smrti. Zato je izbačen iz mauzoleja. Dakle, nije da se Staljin na bilo koji način smatra herojem Rusije. Pa, on je učinio brojna nedela. To nisu samo logori; preselio je čitavo stanovništvo iz mesta u kojima su živeli. Ne kažemo da je Staljin naš heroj. Definitivno ne. Ali mi samo kažemo da moramo priznati da je Staljin bio osoba koja je bila na čelu tokom Drugog svetskog rata. Sviđalo vam se to ili ne, on je sa Čerčilom i Ruzveltom stvorio novi svet. I po Čerčilu – i po Ruzveltu – on je smatran legitimnim političkim vođom sa kojim su seli i potpisali sve neophodne sporazume. U svojim primedbama, u pismima i u svojim memoarima o njemu imaju veoma visoko mišljenje.
Lako je suditi o svetu u dvadeset prvom veku. Da budem precizan, Staljin nije moj heroj.
Na mreži “Telegram” možete pratiti naše odabrane najbolje vesti i one koje ne objavljujemo na drugim mrežama. “Telegram morate instalirati na mobilnim telefonima ili desktop računarima a zatim nas pratiti klikom na opciju “JOIN” na dnu ekrana. Tamo možete otići ako kliknete OVDE
Jacob Heilbrunn (The National Interest)
Webtribune.rs
