Mnogo je razloga za globalnu „ekonomsku sumornost“. Među njima su zastoj kineske ekonomije, pretnja recesije u Nemačkoj zbog nestašice ruskog gasa, i bekstvo kapitala sa tržišta u razvoju.
U određivanju monetarne politike SAD, Federalne rezerve moraju uzeti u obzir ova pitanja, ako žele da spasu ekonomiju od teškog „sletanja“, piše The Hill.
Među najsistematičnijim ekonomskim problemima u svetu su oni koji potiču iz Kine, druge najveće svetske privrede, i donedavno glavnog pokretača ekonomskog rasta.
Kineski predsednik Si Đinping najavio je da će smanjiti stopu koronavirusa na nulu, a veliki gradovi poput Šangaja i Pekinga stavljeni su u karantin. Kao rezultat ove politike, 350 miliona ljudi je napustilo tržište rada, a kineska ekonomija je zastala. Za fiskalnu godinu koja se završava u drugom kvartalu ove godine, kineska ekonomija je porasla za samo 0,4%, što je znatno ispod vladinog cilja od 5,5%.
Kineske ekonomske probleme pogoršava rastuća kriza u sektoru nekretnina. Na njega otpada skoro 30% privrede zemlje i do 70% štednje stanovništva. Cene kuća su padale 11 uzastopnih meseci, u zemlji ima preko 65 miliona slobodnih stambenih jedinica, a preko milion kineskih vlasnika kuća bojkotuje otplatu hipoteka.
Uprkos duboko ukorijenjenim problemima u sektoru nekretnina, stambena kriza u američkom stilu iz 2007. je malo vjerovatna jer je bankarski sistem zemlje pod kontrolom vlade. Mnogo je verovatnije da će Kina imati izgubljenu ekonomsku deceniju, kao ranije Japan. Stoga je malo verovatan rani oporavak kineske privrede.
Još jedan mračni oblak koji se nadvio nad globalnom ekonomijom, je pretnja ruskog predsednika Vladimira Putina da će prekinuti izvoz prirodnog gasa u glavne evropske zemlje, kao što su Nemačka i Italija. Putin je već smanjio izvoz ruskog prirodnog gasa na 20 odsto norme, kako bi sprečio da Evropa pravi zalihe za zimu. Ovo izaziva ozbiljnu zabrinutost, pošto uvoz ruskog gasa pokriva skoro polovinu gasnih potreba Nemačke i Italije.
Prema nedavnom izveštaju Međunarodnog monetarnog fonda (MMF), potpuni prekid izvoza energenata iz Rusije preti da smanji nemački BDP za 1,5% u 2022. i za 2,75% u 2023. godini.
Nemačka ekonomija već stagnira, a ako Putin ispuni svoju pretnju, mogla bi pasti u duboku ekonomsku recesiju. Recesija u Nemačkoj je poslednje što je Evropi potrebno, u eri kada obnovljena politička nestabilnost u Italiji dovodi u sumnju sposobnost Rima, da servisira svoj gigantski javni dug.
Drugi razlozi za globalnu ekonomsku sumornost, uključuju masovnu repatrijaciju kapitala sa tržišta u razvoju, zbog povećanja kamatnih stopa od strane američkih Federalnih rezervi. Ovo će verovatno izazvati talas neplaćanja obaveza na tržištima u razvoju, sa rekordnim nivoima duga. Na verovatnoću takvog talasa ukazuju akutne ekonomske teškoće sa kojima se suočavaju Argentina, Egipat, Pakistan, Rusija, Šri Lanka i Ukrajina.
Sve ovo će verovatno dovesti do daljih deflatornih pritisaka za SAD na pozadini jačeg dolara, i kontinuiranog pada globalnih cena roba. Agregatna tražnja će verovatno oslabiti kao rezultat slabijih izvoznih tržišta i nižeg apetita za rizikom. Ove deflatorne sile postavljaju ozbiljna pitanja- da li Fed previše gura da obuzda inflaciju, i da li to povećava rizik od nepotrebno teškog ekonomskog pada?
Poštovani čitaoci – Naše autorske tekstove objavljujemo samo na socijalnoj mreži Vkontakte i na Telegramu. Na našim nalozima na ostalim socijalnim mrežama ne objavljujemo naše autorske vesti već samo agencijske. Budite u toku, pratite nas.
Naš VKontakte kanal – https://vk.com/id718919389 Naš Telegram kanal – https://t.me/webtribune
Webtribune.rs
