Geopolitičke tenzije na Bliskom istoku i globalna vojna ravnoteža nalaze se na prekretnici koja bi mogla trajno promeniti arhitekturu globalne moći, ocenio je penzionisani pukovnik američke vojske Lorens Vilkerson u razgovoru sa voditeljem Nimom Alijem na Jutjub kanalu „Dialogue Works“.
Govoreći o raspoređivanju američkih pomorskih snaga, Vilkerson je naveo da se nosači aviona i ključni ratni brodovi SAD nalaze u Indijskom okeanu, na udaljenosti od hiljadu nautičkih milja od Ormuskog tesnaca.
Prema njegovim rečima, američki nosači aviona ne smeju da priđu bliže jer postoji realna opasnost da budu potopljeni i uništeni.
Pukovnik je istakao da su nosači aviona nekada bili primarni simbol moći američkog carstva i njegove sposobnosti da projektuje vojnu silu širom sveta, ali da u savremenim uslovima više ne predstavljaju takav simbol. Gubitak ili uništavanje nekoliko takvih brodova dramatično bi potvrdili taj poraz, naglasio je Vilkerson.
Vilkerson procenjuje da bi eventualni poraz SAD u ovom sukobu bio fundamentalni poraz carstva, daleko značajniji od povlačenja i ratova u Avganistanu, Iraku, Somaliji i Libiji.
On je izrazio zabrinutost da bi, u trenutku kada vladajući krugovi i oligarsi u Vašingtonu shvate da Amerika gubi pozicije, moglo doći do upotrebe nuklearnog oružja, o čemu se, prema njegovim tvrdnjama, već raspravlja u krugovima oko Donalda Trampa u kontekstu potencijalnog udara na Iran.
Osvrćući se na vojni pritisak sa kojim se suočava američka komanda, Vilkerson je otkrio da komandanti operativnih zona za Evropu, Afriku i Pacifik vrše veliki pritisak na generala Kejna.
Oni se protive ubrzanom pražnjenju zaliha municije i drastičnom smanjenju spiskova odbrambenih sistema “Patriot” i “THAD”, upozoravajući da se troše sredstva neophodna za realizaciju postojećih ratnih planova u drugim delovima sveta.
Vilkerson je dodao da komandanti za sada ne uspevaju da promene stavove Donalda Trampa i njegovih saradnika, pri čemu Trampovu strategiju opisuje kao odsustvo jasnog plana i konstantno kolebanje.
U analizi potencijalne operacije otvaranja Ormuskog tesnaca vojnom silom, Vilkerson je doveo u pitanje sposobnosti američke vojske. On pita kako admiral Bredli Kuper, komandant Centralne komande SAD (CENTCOM), planira da obezbedi plovidbu ako iz straha drži nosače aviona van dometa.
Da bi se ostvarila privremena vazdušna premoć i zaštitila plovidba kod Čabahara, nosači bi morali da uđu u domet gde bi njihova avijacija imala smisla bez prekomernog dopunjavanja goriva u vazduhu. Vilkerson tvrdi da su Iranci svesni te situacije i da su potpuno spremni da unište jedan ili dva američka nosača aviona ukoliko uđu u taj prostor.
U kontekstu regionalnih oružanih sukoba, voditelj Nima Ali podsetio je na izjavu Iranske revolucionarne garde (IRGC) od pre dva dana, u kojoj se navodi da blokada predstavlja direktnu objavu rata, da prekida vatre niti pregovora nema, osim kontakata Irana i Omana o razmeni, dok medijatorske napore i dalje pokušavaju da vode Pakistan i Katar.
Podsetio je i na nedavni napad dronom na saudijsku rafineriju Jamu za koji niko nije preuzeo odgovornost, nakon čega su se pojavile spekulacije da Saudijska Arabija širi lažne informacije ili da priprema zajednički udar sa SAD na deo iračke vojske.
Ali je naveo i nedavni napad dronom na američke brodove u Egiptu; iako je “Njujork tajms” objavio da iza toga stoji Iran, iranski ministar spoljnih poslova je to demantovao navodeći da Egipat smatraju prijateljskom zemljom, što je potom potvrdila i istraga egipatske vlade.
Vilkerson je ocenio da ovi incidenti predstavljaju taktičke događaje sa potencijalom da preko noći prerastu u operativno-strateške sukobe, poredeći ih sa takozvanim “CNN efektom” iz Mogadiša, gde pogibija jednog vojnika na televiziji menja geopolitičku dinamiku.
Prema njegovim rečima, obaveštajne i tajne službe raznih aktera, uključujući i dešavanja sa Marokom u Španiji, namerno koriste i izazivaju takve provokacije kako bi osigurale sopstvene buduće budžete i opstanak.
On je dodao da su mnoge operacije pod lažnom zastavom viđene i u vezi sa Ukrajinom, ali da su Vladimir Putin i ruski generalštab pokazali uzdržanost ne reagujući na njih.
Govoreći o širem regionalnom raspletu, Vilkerson je istakao da je Saudijska Arabija sve izolovanija i da će teško nastaviti dosadašnjim putem i savezom sa SAD. Sličan proces udaljavanja događa se i sa Kuvajtom, Katarom, Ujedinjeni Arapskim Emiratima, Omanom i Bahreinom.
Celokupna konstrukcija u Persijskom zalivu se raspada, što će na kraju primorati SAD da napuste region Zaliva i jugozapadnu Aziju.
Kada je reč o nuklearnom programu Saudijske Arabije, Vilkerson navodi da Rijad uslovljava svoj opstanak sporazumom koji bi mu omogućio razvoj tog programa, ali da je Tramp poručio da je to moguće samo pod uslovom da Saudijska Arabija potpiše “Avramove sporazume”.
Saudijci to odbijaju sve dok ne postoji održiv put ka stvaranju palestinske države, jer bi povlačenje tog zahteva izazvalo ozbiljne nemire na saudijskoj ulici.
Vilkerson je zaključio da svi ovi faktori vode ka izbacivanju SAD iz regiona, urušavanju Saveta za saradnju u Zalivu (GCC) i globalnom sukobu kojem doprinose političke odluke u Vašingtonu, pri čemu je rat u jugozapadnoj Aziji nazvao izborom Donalda Trampa, a rat u centralnoj Evropi posredničkim ratom po izboru Džoa Bajdena, uz podršku evropskih saveznika u Londonu, Parizu i Berlinu.
Komentarišući razaranja u regionu, Vilkerson je potvrdio da su napadi na Bahrein i Jordan praktično uništili sve kapacitete ranog upozoravanja koje su SAD imale na tom prostoru.
Na pitanje voditelja da li saudijsko rukovodstvo razume da srlja u scenario u kojem bi mogli postati “Ukrajina 2.0”, s obzirom na to da je Ukrajina nakon gubitka ključnih luka oko Odese pretvorena u potpuno nefunkcionalnu državu, Vilkerson je odgovorio da nije siguran da li se Ukrajina u trenutnom stanju uopšte više može nazivati državom.
